Reni bunar koji Beograđanima daje pijaću vodu pao sa 125 na 27 litara u sekundi
Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, u ime Grada Beograda, podneo je Sekretarijatu za zaštitu životne sredine zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije reni bunara (RB-49) na Beogradskom izvorištu, objavljeno je danas.
Reni bunar, uz pomoć kojeg građani Beograda dobijaju pijaću vodu, počeo je sa radom 1983. godine i tada je njegov kapacitet bio oko 125 litara u sekundi, dok je merenjem u martu 2025. konstatovan kapacitet od 27 litara u sekundi, te se zbog toga javila potreba za rekonstrukcijom.
Pre te najave sanacije, reni bunar RB-49 je rekonstruisan dva puta, 2003. i 2015. godine i urađena je sanacija ugradnjom filterske cevi u dren u dužini od 30 metara, piše Nova ekonomija.
Bunar RB-49 je tipski objekat na beogradskom izvorištu i sastoji se od nadzemnog dela objekta, armirano-betonskog šahta i horizontalnih drenova.
„Imajući u vidu da reni bunar radi već više desetina godina došlo je do oštećenja na pojedinim delovima konstrukcije i opreme usled atmosferskih uticaja i agresivne sredine u kojoj se nalazi. Da bi objekat funkcionisao i u daljem periodu, potrebno je osavremeniti ceo sistem zamenom dotrajalih delova opreme, a sve površine očistiti, sanirati, zaštititi od korozije i obojiti“, navodi se u dokumentu.
Rekonstrukcijom bunara beogradskog izvorišta povećaće se, kako piše, kapacitet zahvatanja sirove vode, a realizacijom tih aktivnosti trebalo bi da se unapredi i obezbedi sigurnije snabdevanje potrošača pijaćom vodom (nakon njenog prethodnog tretmana).
Navedeno je da se bunar RB-49 nalazi na surčinskom Donjem polju, na levoj obali Save na oko 15 kilometara uzvodno od ušća Save u Dunav i u njegovom okruženju nalaze se još dva reni bunara.
Grad Beograd je i prethodnih godina dodeljivao poslove za revitalizaciju reni bunara. Poslednji put je to bilo 2024. godine kada je dato 50 miliona dinara bez PDV-a, piše Nova ekonomija.
Podseća se da je 2022. sklopljen još jedan posao (nabavka) vredan 29,9 miliona dinara bez PDV-a, kao i da je iste te godine sklopljen posao za sanaciju 10 reni bunara LOS i DOS , vredan 89,1 milion dinara bez PDV-a.
Takođe, Nova ekonomija podseća da je i 2021. godine dodeljen ugovor revitaizacije bunara vredan 42,5 miliona dinara bez PDV-a.
Reni bunari su glavna izvorišta pijaće vode stanovnika Beograda. U sistemu Beogradskog vodovoda nalazi se 99 reni bunara, koji su raspoređeni sa čukaričke strane toka reke Save i na levoj, novobeogradskoj strani.
Sa leve novobeogradske strane je 60 bunara, počev od ušća Save u Dunav, gde je prvi reni bunar pa sve do atara sela Kupinovo, dok se na čukaričkoj strani prostiru na dve lokacije, 20 bunara na Adi Ciganliji i preostalih 19 duž starog Obrenovačkog druma, između Save i starog Obrenovačkog puta.
Beograd se snabdeva pijaćom vodom iz svojih reka i iz reni bunara, a najveći kapacitet i najveći udeo u proizvodnji vode koju koriste Beograđani je sa postrojenja Makiš, koje zahvata vodu iz Save.
To je, prema rečima bivšeg izvršnog direktora Beogradskog vodovoda i kanalizacije Pavla Jankovića oko 60 odsto proizvodnog kapaciteta, dok je 40 odsto zahvata iz reni bunara.
Još uvek nema komentara.