Izbori na Kosovu: Nova tabla na zapuštenoj železničkoj stanici
U jeku predizborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu, kosovski ministri u tehničkom mandatu: Dželjalj Svečlja , Artane Rizvanoli i Dimal Baša pojavili su se u Zvečanu u pratnji jakih policijskih snaga i brojnih kamera. Cilj? Preuzimanje objekta Železnice Srbije, uklanjanje ćirilične table i postavljanje nove, sa latiničnim natpisom i zastavom Kosova.
Prištinski mediji na albanskom jeziku su ovaj događaj prikazali kao “odlučnu akciju na ukidanju paralelnih srpskih struktura”. Kosovska opozicija je, po običaju, prećutala i ovaj događaj, kao i sve kampanje „Samoopredeljenja“ usmerene protiv srpske zejednice.
Samo, železnička stanica u Zvečanu je već deceniju zapuštena, ne funkcioniše. Nema redovnog putničkog saobraćaja, vozovi ne saobraćaju, a zgrada je zaključana. Zbog toga je ova “akcija” kosovske vlade samo još jedna komična epizoda predizborne kampanje “Samoopredeljenja”, stranke Aljbina Kurtija. Ustvari to i nije bilo postavljanje nove table, već snimanje predizbornog spota.
Ovo je već uvežbano na severu Kosova gde većinsko stanovništvo čine Srbi i svaka akcija preuzimanja institucija, uklanjanja ćirilice i isticanja kosovskih simbola predstavlja moćan politički signal biračkoj bazi u južnom delu. Kurti i njegovi saradnici grade narativ „državotvornosti“ i „integracije severa“, čak i na objektu koji godinama ne radi.
Lokalni Srbi vide ovo kao nastavak pritiska. Umesto pomirenja i civilizacijskih rešenja, Srbi su džak za udaranje na dogovorenom predizbornom egzibicionom treningu Albina Kurtija. Železnička stanica i dalje neće raditi, lokomotive nema, vagoni su pokvareni. Samo će tabla biti „ispravna“.
Nema vozova, nema putnika, nema budućnosti, ali je baš ta tabla postala simbolički bojni poligon. Promena table na zapuštenoj zgradi kao vrhunski dokaz suvereniteta. Trivijalnost i ironija praznog predizbornog performansa. Simbolizam za sirotinju.
Komentarišući ovaj događaj, iz dalekog Pekinga, predsednik Srbije je nemoćno prognozirao:„Srbe na Kosovu čekaju muke, ali će država pomoći koliko može“.
Koliko može? Pa, očigledno – ništa. Opet je spominjao Zajednicu srpskih opština kao magičnu formulu, i lažnu valutu kojom 13 godina “naplaćuje” sve što je predao na Kosovu. A predao je i više nego što su od njega tražili.
Albin Kurti je preuzeo Vučićev model vladanja. Stalno je u predizbornoj kampanji. Deli studentima, penzionerima i deci po 100 evra. Juče je iz vladine kase odvojio 2 miliona evra da subvencioniše avioprevoznike da dovode kosovske Albance na glasanje na vanrednim izborima 7. juna. Aviokompanije za svakog putnika (čitaj svakog glasača) vlada subvencioniše sa od 3 do 8 evra. Dijaspora je za Kurtija.
Najavio je formiranje žandarmerije Kosova, izdvajanje milijarde evra za naoružanje, proizvodnju oružja i fabrike dronova. Ista matrica – uplaši građane, zbuni ih, bombarduj neistinama dok ih ne prihvate kao istinu… I – vladaj. Isti vokabular: “Ugroženi smo… protivnik jača…moramo se naoružati…ako ja ne pobedim na izborima – gotovi smo”. Kao da mu Vučićev tim vodi kampanju.
To je balkanska izborna mantra.
A Eurostat je objavio da se za tri godine po prvi put u zemlje EU nastanilo 178 308 građana Kosova. Ne računajući sezonske radnike, ilegalne migrante i tražioce azila…To je najveći “izvozni uspeh” Kosova.
Lakše je ratovati sa mrtvim slovima na tablama nego sa živim problemima. Lakše je poslati policiju na zarđalu železničku stanicu nego obezbediti struju ili vodu ili zadržati mlade. To je politika „velikih gestova“ oko malih stvari.
Tabla promenjena. Ponos sačuvan. Građani prevareni.
Još uvek nema komentara.