Analiza Olimpije Milano: Partizanu bi ova dva igrača mogla da prave veliki problem; Gde crno-beli traže šansu?
Ušli smo konačno u prvu nedelju Evrolige, a to znači i da večiti počinju svoju sezonu. Zvezdinog ovonedeljnog protivnika, Žalgiris, smo već obradili, a beogradski crno-beli će takođe svoj prvi meč igrati pred svojim navijačima u petak, kada će u Beogradskoj areni dočekati ekipu Milana.
Milano je, kao i svake godine, uložio veliki novac u svoj roster. Prethodnih godina, rezultati nisu opravdavali visinu budžeta italijanskog tima, koja je pri vrhu evropskog takmičenja, te je i ove sezone Milano dosta promenio igrački kadar.
Analiza igračkog kadra
Bekovi
Milano je poprilično izmenio sastav bekovske linije u odnosu na prošlu sezonu. Tim su napustili Kvin Elis, koji je otišao na koledž, Armoni Bruks, koji će ove sezone nastupati za Valensiju, i Niko Menion, koji je jedan od lidera ambicioznog projekta Rome. Sa druge strane, na njihova mesta došle su sjajne zamene. Devon Hol se vratio u Milano, klub za koji je igrao tri sezone (od 2021. do 2024. godine), nakon što je dve sezone bio u Fenerbahčeu, gde je bio jedan od ključnih igrača u pohodu na titulu sezone 2024/25. Iz te ekipe Fenerbahčea je tu i Marko Gudurić, koji je opravdao poverenje trenera Đuzepea Poete, te će i ove godine biti jedan od lidera italijanske ekipe.
Kao pojačanje na poziciji plejmejkera italijanski tim se odlučio za Dariusa Tompsona. Amerikanac sa italijanskim pasošem je imao odličnu sezonu sa Valensijom. Iako nije bio glavni igrač tima, sa 9,6 poena u proseku i skoro 4 asistencije po meču bio je jedan od najvažnijih šrafova slepih miševa u pohodu na finalni turnir Evrolige. Plejmejkersku poziciju sa njim će deliti Leandro Bolmaro, koji se takođe zadržao iz prošlogodišnjeg rostera, dok je tim pojačao RJ Kol, jedan od najboljih igrača italijanske lige prošle godine i najbolji igrač Venecije. Kao „šlag na tortu“ stigao je vrhunski šuter sa NBA iskustvom Gerison Metjuz. Kao ispomoć su tu italijanski igrači Stefano Tonut i Diego Flakadori, koji najverovatnije neće imati veliku ulogu u Evroligi.
S obzirom na veliki broj igrača na bekovskim pozicijama, sigurno ćemo često viđati petorke sa tri beka. Gudurić je neretko u karijeri igrao kao krilni igrač, dok to nije strano ni Holu, Bolmaru i Metjuzu.
Krila
Kao starter na poziciji visokog krila Milano se pojačao sjajnim šuterom Alekom Pitersom. Godinama unazad Piters je bio u senci Saše Vezenkova i njegov kvalitet je tek povremeno mogao da dođe do izražaja. Ipak, Piters je bio ključni igrač Olimpijakosa u prošlogodišnjem osvajanju Evrolige, kada je u polufinalu Fenerbahčeu ubacio 17 poena, dok je u finalu imao poen manje uz 7 skokova i samo jedan promašaj iz igre u obe utakmice zajedno. Ipak, nesumnjivo je Vezenkov glavni igrač Olimpijakosa, a Piters je u želji za većom ulogom došao u Milano. On donosi veliku sigurnost u igri tima iz grada mode i sigurno će biti jedan od glavnih igrača Milana ove sezone.
Kao izmenu Pitersa Milano je video još jednog sjajnog šutera i igrača sa šestogodišnjim iskustvom igranja u Italiji, Amerikanca Džejsa Burnela. Zbog svoje visine od 201 cm i velike fizičke snage, češće igra na poziciji četvorke, ali veoma je pokretljiv te može odlično da igra i na poziciji krila.
Još jedno pojačanje dolazi iz rivalskog Virtusa, a u pitanju je Nikola Akele, koji će se zajedno sa Đampaolom Rićijem grčevito boriti za ulogu u Evroligi. Akele bi zbog svoje pokretljivosti takođe mogao da pokrije poziciju krila, ali to mu nije prirodno.
Centri
Na poziciji centra je Milano doveo možda i kapitalno pojačanje. Imao je Milano velikih problema sa povredama Džoša Niba prošle sezone, te ga je pustio da ode u Barselonu, a kao njegova zamena stigao je sjajni centar Mozes Vrajt. Vrajt je napustio Žalgiris nakon sjajne sezone u litvanskom klubu. U Evroligi je prosečno beležio 13,2 poena uz 6,6 skokova i tako bio jedan od najboljih centara Evrolige. Na fantastičan način je započeo pripreme, a dominirao je i u italijanskom Superkupu jer je protiv Virtusa postigao 20 poena uz 8 skokova, dok je u finalu protiv Venecije imao 23 poena uz 6 skokova bez ijednog promašaja iz igre.
Kao njegova izmena je tu odlični Devin Buker. Nije Buker najbolje igrao prošle sezone. Nakon sjajne sezone u Bajernu, gde je bio jedan od glavnih igrača, očekivalo se više od njega u Milanu, ali on to nije opravdao. Ipak, kao izmena on poseduje ogroman kvalitet i sigurno da može na dostojan način da popuni minute u kojima Vrajt nije na terenu. Kao treća opcija na poziciji pet tu je Osmane Diop.
Šta možemo očekivati od Milana u petak?
Definitivno da najveća opasnost preti od sjajnog Mozesa Vrajta. Partizan je imao problema sa kontrolom skoka protiv PAOK-a, neretko i protiv Burga, a isti problemi pojavljivali su se i u utakmici u Beogradu protiv Bešiktaša. Vrajt je poznat kao jedan od najboljih skakača Evrolige, naročito kad pričamo o ofanzivnom skoku i pogubno bi bilo za crno-bele da dozvole Vrajtu skokove u napadu, jer će on to sigurno na sjajan način iskoristiti.
Takođe, preterano skupljanje i pomaganje u odbrani i lošije rotacije bile su veliki problem crno-belih u mečevima protiv PAOK-a i Burga, te u tim situacijama velika opasnost preti od Aleka Pitersa. Ukoliko Partizan dozvoli sjajnom šuteru da se raspuca, Piters bi mogao da pravi velike probleme timu Đoana Penjaroje tokom svih 40 minuta.
Gde Partizan može da traži pobedu?
Karlik Džouns je nesumnjivo lider Partizana i njegova raspoloženost biće preko potrebna da bi Partizan pobedio, objektivno, kvalitetniju ekipu Milana. Naravno, prednost crno-belih biće i podrška navijača, ali ono što će definitivno biti ključ je agresivnost od prvog minuta i pritisak na Milanove organizatore igre.
Pitersov i Vrajtov učinak će u mnogome zavisiti od kreacije spoljnih igrača Milana. Ukoliko crno-beli žele da zaustave pomenutu dvojicu, pored odbrane na njima, moraće spoljni igrači Partizana dobro da se „oznoje“ i pritisnu kreatore Milana. Ono što je dobra vest za „Grobare“ jeste to što Partizan poseduje takve igrače. Vildoza je prošle godine igrao puno puta protiv Milana, dok je Pajola godinama takođe u dresu Virtusa vodio bitke protiv Armanija. Obojica imaju sjajne defanzivne karakteristike i važe za veoma agresivne igrače. Takođe, Kajl Olman je igrač koji voli da vrši pritisak na spoljne igrače sa loptom. Njihov nivo agresivnosti mora da bude na 100% da bi crno-beli mogli da dođu do pobede.
Još uvek nema komentara.