„Zaključala sam se i plakala četiri sata“: Ana Ivanović o teškim trenucima
Ana Ivanović otvorila je dušu u podkastu „(Ne)uspjeh prvaka“ kod Slavena Bilića, podelivši detalje iz detinjstva i sa početka teniske karijere koji objašnjavaju kroz kakve je sve izazove prošla pre nego što je stigla do samog svetskog vrha.
Treninzi u bazenu i porodični izazovi
Odrastajući devedesetih godina u Srbiji u vreme rata i sankcija, Ana Ivanović se bavila izuzetno skupim sportom. Uslovi za rad bili su improvizovani, pa je zimi sa drugim teniserima trenirala u praznom bazenu na kojem su bila postavljena dva terena. Kako bi izbegli udaranje loptice u zid bazena prilikog igranja dijagonala, bila je primorana da razvija preciznost, što joj je pomoglo da izgradi izuzetan forhend.
Roditelji, otac Miroslav Ivanović i majka Dragana Ivanović, pružali su joj bezrezervnu podršku. Otac ju je vozio na treninge, a tokom bombardovanja i nedostatka goriva vodio ju je biciklom od Zemuna do Novog Beograda. Porodica je čak prodala kuću i kupila stan kako bi finansirala njen teniski put.
Prekretnica na turniru u Francuskoj
Kada su finansijske mogućnosti bile na izmaku i kada su roditelji planirali da odustane od tenisa, dogodio se preokret na turniru „Le Petit As“ u Francuskoj. Iako je ispala u prvom kolu singla, uočio ju je sponzor i pozvao na selekcioni kamp u Švajcarsku. Sa 12 godina izborila se za sponzorski ugovor, a nešto kasnije, sa 14-15 godina, sa majkom se preselila u Švajcarsku i upoznala menadžera koji je vodio njenu karijeru.
Teški emotivni trenuci zbog poraza
Nekadašnja prva teniserka sveta priznala je da joj je u tranziciji iz juniorske u seniorsku konkurenciju nedostajala stručna podrška i mentor koji bi je naučio kako da se nosi sa pritiskom. Poraze je doživljavala kao kraj sveta.
Posle jednog izgubljenog meča na turniru u Bergamu, u strahu da će izgubiti sponzora, provela je četiri sata zaključana u svlačionici roneći suze. Danas, kada je posvećena porodici i podizanju tri sina, Ana Ivanović ističe da bi sa ove distance promenila samo tim ljudi oko sebe u tom ranom periodu.
Ana je prava šampionka, nije bilo lako u tim uslovima.
Nisam znala koliko je teško bilo na početku njene karijere, svaka čast na istrajnosti.
Čudim se kako je uopšte uspela da se izbori sa svim tim pritiscima i ratom.
Podrška porodice je zaista ključ uspeha, to se vidi i iz njene priče.
Lepo je što je otvoreno pričala o teškim trenucima, to može motivisati mnoge.