„Svirajte noćas samo za njega“ ili pozivi vlasti na duel
Posle gotovo 15 godina bekstva od televizijskih duela, Aleksandar Vučić iznenada je poželeo debatu sa Ilijom Srdanovićem. Problem je samo što u takvoj predstavi predsednik ne bi bio jedan od učesnika, već režiser, scenarista i glavni glumac, dok bi protivniku pripala uloga scenografije.
Aleksandar Vučić ponovo zove na televizijski duel. Ovoga puta Iliju Srdanovića, prvog kandidata Studentske liste, i to, kako tvrdi, „kad god on poželi i gde god poželi“. Može čak, velikodušno poručuje, i na N1 ili Novoj.
Srdanović mu je odgovorio da „nema dovoljno kredita za taj poziv“ i da je „ignor jako bolan“. Prethodno je rekao da ima važnija posla od razmišljanja o Vučićevim izjavama. Nakon te razmene ugašen mu je nalog na Instagramu, o čemu je javnost obavestio preko Fejsbuka.
View this post on Instagram
View this post on Instagram
Vučićeva novootkrivena ljubav prema sučeljavanju bila bi ubedljivija da nije zakasnila gotovo deceniju i po. Poslednji pravi televizijski duel imao je pre par decenija, sa Draganom Đilasom, dok je još bio opozicionar. Kada je osvojio vlast, duele je zamenio višesatnim monolozima, konferencijama bez potpitanja i gostovanjima u kojima sagovornik uglavnom služi da klimne glavom i najavi sledeći istorijski uspeh.
Kako podseća Vreme, Vučić je 2013. na Đilasov poziv odgovorio da pristaje, ali samo ako preko puta njega sednu i Čedomir Jovanović i Vojislav Koštunica:
„Samo tražim da to bude duel sa svom trojicom lidera opozicije.“
Godine 2016. obećao je duel sa petoricom opozicionara:
„Obećavam vam da ću naći vremena i da ću naći načina da izađem na duel sa njih petoricom.“
Sličnu ponudu ponovio je 2017, a 2019. pozvao je „petoricu“, iako je nabrojao četvoricu. Kada je 2022. pozvan na debatu sa Zdravkom Ponošem, tvrdio je da ga „na njega niko nije pozvao“ i objasnio da nijedan predsednik Srbije ne učestvuje u duelima osim u drugom krugu predsedničkih izbora.
Vučić je za duel uvek bio spreman, samo se nikada nisu poklopili protivnik, broj stolica, faza izbora, televizija, datum i raspored planeta.
Sada se, međutim, pojavio Srdanović. Kardiolog i univerzitetski profesor, ali čovek bez hiljada sati provedenih u televizijskim studijima. Za Vučića, koji praktično živi pred kamerama, to je poželjnija vrsta protivnika od iskusnog političara. Radar s pravom primećuje da cilj nije samo duel, već personalizovanje studentskog pokreta. Umesto odgovornosti institucija, korupcije i nadstrešnice, kampanja bi se prevela na poznati teren,Vučić protiv jednog čoveka.
Ako Srdanović prihvati, ulazi na Vučićev teren. Ako odbije, tabloidi dobijaju već pripremljen naslov: „Ne sme“.
Poziv gotovo sigurno podrazumeva studio u kojem bi Vučić mogao da računa na prednost domaćeg terena, verovatno RTS, čiji dnevnici toliko često počinju predsednikom da bi gledalac mogao pomisliti kako se u Srbiji sunce rađa tek nakon njegovog obraćanja. Teško je poverovati da bi takvo sučeljavanje bilo ravnopravno, sa nepristrasnim voditeljem, jednakim vremenom i istim pravom na repliku.
Nije dokazano da bi Vučić unapred znao pitanja ili da bi ih njegov tim pisao, ali je dugogodišnji odnos vlasti i provladinih televizija dovoljan razlog za ozbiljnu sumnju u fer uslove. Vrlo je zamisliva „debata“ u kojoj bi predsednik upadao u reč, menjao teme, iznosio desetine neproverljivih podataka, dok bi voditelj protivnika prekidao zbog isteka vremena.
Vučić bi tako bio režiser, scenarista i glavni glumac unapred spremljene drame, a „protivnik“ deo scenografije čija je jedina svrha da dodatno istakne njegov navodno briljantni um i dominaciju.
Obrazac se već širi. Siniša Mali sada nudi duel Dejanu Šoškiću „bilo gde i bilo kada“, uz jedini uslov da bude uživo. Odjednom je čitava vlast postala debatni klub, nakon godina tokom kojih su politički protivnici uglavnom postojali samo kao mete u emisijama u koje nisu bili pozvani.
View this post on Instagram
A Vučiću medijskog prostora, izgleda, nikada dosta. On je neprekidno u kampanji, praćen bulumentom novinara i prisutan na svim televizijama. Kada gostuje na jednoj, ostale to prenose kao obavezni program.
Sada lično vozi škodu, peva Tomu Zdravkovića i odlazi među „običan narod“. U kadru ne vidimo pripadnike „Kobri“, što je razumljivo, predsednik mora da bude zaštićen. Nije razumljivo što se stvara slika da je sasvim sam, slučajni putnik koji je upravo svratio među ljude. A kada kaže „običan narod“, ostaje pitanje ko su onda on i njegovi. Neobični? Tu bismo se već mogli složiti.
Svako njegovo prepričavanje događaja liči na vic koji pripoveda neko ko nije zapamtio poentu, ne znamo baš šta se dogodilo, ali je na kraju Pera, odnosno Vučić, sve ostale nadmudrio.
Cela kampanja zato staje u naslov pesme Tome Zdravkovića koju je pevao vozeći se „sam“ u škodi: „Svirajte noćas samo za nju.“
A za koga drugo?
Dugo se „majstor“ slikao sam i ubacivao u koš dok ga ne snime kako puca trojku. Možda je došlo vreme i da on primi jednu.
Utakmica je tek počela.
Još uvek nema komentara.