U zemlji u kojoj su blokade postale redovno stanje stvari, a neposlušnost učenika i profesora gotovo krivično delo, karijera Danke Nešović deluje kao školski primer, ne iz pedagogije, već iz političke lojalnosti.
Vršilac dužnosti direktorke Pete beogradske gimnazije postala je bez konkursa koji bi podrazumevao podršku kolektiva. Došla je, kako su tada pisali mediji, da „zavede red“ u školi u kojoj su đaci i profesori dizali glas zbog šire društvene krize. Red je, međutim, zaveden suspenzijama.
Prema izveštajima medija i svedočenjima roditelja i učenika, tokom njenog mandata suspendovan je veći broj profesora i stručnih saradnika. Među njima pedagog, psiholog i nastavnici ključnih predmeta. Forum beogradskih gimnazija javno je osudio te poteze, navodeći da se radi o pritiscima i čistkama. Roditelji su protestovali. Učenici su štrajkovali. Atmosfera u jednoj od najuglednijih beogradskih škola pretvorena je u poligon za pokaznu vežbu autoriteta.
Zvanično, sve je rađeno po zakonu. Nezvanično. škola je podeljena kao nikada pre.
U javnosti su se pojavile i optužbe da su u školu dovođeni novi kadrovi sa upitnim biografijama. Te tvrdnje ostale su u sferi polemike i medijskih izveštaja, ali su dodatno podgrejale sumnju da se ne radi o unapređenju kvaliteta nastave, već o političkom kadrovanju.
Danka Nešovič za to vreme skuplja lovorike. Dobija Svetosavku nagradu za izuzetan, baš onaj rad, za prethodnu godinu. Predsednik, lično, joj dodeljuje zlatnu medalju za zasluge za Dan državnosti.
Dok roditelji protestuju, profesori čekaju pravnu borbu, a đaci uče lekciju da se neposlušnost kažnjava, sistem šalje poruku šta je, u stvari, jedini ispravan metod.
Nedugo zatim stiže vest da postaje pomoćnica ministra prosvete.
Dakle, model je sledeći, ako uspešno „smiriš“ jednu školu, dobijaš ceo sistem.
Ova logika nije nova. U srpskom obrazovanju napredovanje često nema veze sa pedagoškim rezultatima, već sa političkom upotrebljivošću. Onaj ko pokaže da može da slomi otpor, pokazao je da je podoban. A podobnost je valuta koja se u ovom sistemu najbolje menja.
Posebno je simptomatično što se sve to dešava u trenutku kada se obrazovni sistem suočava sa odlaskom nastavnika, padom ugleda profesije i hroničnim nedostatkom poverenja između ministarstva i škola. Umesto dijaloga, suspenzije. Umesto poverenja, kontrola. Umesto autoriteta znanja, autoritet funkcije.
Petu beogradsku gimnaziju mnogi pamte kao simbol akademske ozbiljnosti. Danas je ona simbol nečeg drugog, to je eksperiment kako se bunt pretvara u disciplinu.
A kada takav eksperiment biva nagrađen ordenom i novom funkcijom, poruka je jasna, sistem ne vidi problem u metodama, već u onima koji se protive.
Možda je najveća ironija u tome što se sve to dešava pod okriljem Svetog Save, prosvetitelja i učitelja. U vremenu kada se obrazovanje brani od sopstvene administracije, ordeni više ne znače čast, već potvrdu lojalnosti.
Ako je Danka Nešović bila Lejdi Dron, sama se tako predstavljala na društvenim mrežama, onda je sada dobila širi vazdušni prostor.
Lejdi Dron više ne kruži samo iznad Pete. Sada ima pogled na ceo sistem.
A kada obrazovanje počne da se vodi kao operacija nadzora, onda više ne govorimo o školi, već samo o kontroli. Misli i slobodnog govora.
Još uvek nema komentara.