Od lomače do ekrana: kako se u Kuli kažnjavaju žene sa političkim stavom
Danas umesto lomača imamo ekrane, ali logika kažnjavanja žena ostaje ista. Na društvenim mrežama, javno sramoćenje i pretnja seksualnim nasiljem postaju sredstvo disciplinovanja onih koje se usuđuju da budu politički vidljive.
Instagram profil “69.kula” najavljuje da će, nakon što dostigne dovoljan broj pratilaca, objavljivati fotografije devojaka aktivistkinja iz Kule koje su javno podržale blokade, uključujući i eksplicitni sadržaj. Po receptu najgorih tabloida, unapred objavljuju imena i fotografije oko petnaest žena iz Kule koje su podržale studentske proteste. Poruka publici je jasna, „zapratite i sačekajte, slede eksplicitne slike“.
Opoziciona lista Ujedinjeni za Kulu danas je zatražila „hitnu i odlučnu reakciju policije, tužilaštva i svih nadležnih institucija“, zbog pretnji koje su putem Instagram naloga upućene opozicionim aktivistkinjama iz opštine. Pretnje uključuju ucene i najavu objavljivanja „osvetničke pornografije“.
„Ovakav vid targetiranja naših sugradanki predstavlja ne samo politički pritisak, već i krivično delo po članu 145 Krivičnog zakonika neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, za koje je zaprećena kazna do dve godine zatvora. Prijave su uredno i momentalno podnete policijskoj upravi i zahtevamo hitnu reakciju“, navodi se u saopštenju.
Jelena Riznić: Seksualno nasilje kao političko oružje
Jelena Riznić, sociološkinja i aktivistkinja („ženska solidarnost“) za Naš portal kaže „seksualno nasiilje nad ženama koristi se kao oružije u politici na svim meridijanima, ali razlika je u tome ko to nasilje sprovodi. U našem slučaju to je dirktno država kroz svoje pulene u medijima , policiji i pravosuđu“.
Ovakve pretnje nisu incident, već deo šireg obrasca u kojem se kontrola nad ženskim telima pojačava u trenucima političke i društvene krize. Javno poniženje i zastrašivanje služe kao upozorenje ne samo onima koje su već targetirane, već i svim ženama koje posmatraju i razmišljaju da li da javno iskažu stav.
Kako Jelena Riznić ističe, ovaj oblik nasilja je egzemplaran i pokazuje položaj žena u društvu:
„U državi u kojoj autoritarni režim generiše nasilje u svim sferama društva, ulazak u politiku je rizičan za sve, ali ulozi za žene nisu isti kao za muškarce, posebno na lokalnom nivou.“
Riznić dodaje da su slučajevi iz prošle godine, kada su privatne fotografije studentkinja iz maloletnog doba emitovane na televiziji, pretnje seksualnim nasiljem, kidnapovanjem i seksualno uznemiravanje, pokazuju istu logiku:
„Sve se to dešavalo u jeku revolucionarnih najava ministra pravde o kriminalizaciji tzv. osvetničke pornografije, dok su počinioci nasilja prema studentkinjama bili upravo isti ti ljudi.“, podsetivši na slučaj studentkinje Nikoline Sinđelić koja je javno istupila i govorila o nasilju koje je prilikom hapšenja doživela od strane Marka Krička, tada komandanta JZO-a.
Nikolina Sindjelić je nakon hapšenja izjavila da joj je Kričak pretio silovanjem. Nikakva istraga nije formalno pokrenuta.
Prema rečima Riznić, ženska seksualnost u patrijarhalnom društvu služi isključivo kao oružje protiv same žene: „Sramoćenje i nasilje koriste se da se obeshrabri neposlušnost. Cilj je izolovati žene i ućutkati ih.“
Riznić naglašava da, kada nasilje sprovode institucije policija, pravosuđe, režimski mediji, žene nemaju kome da se obrate za zaštitu:
„Kome da se obratimo ako nas zlostavlja upravo država koja bi trebalo da nas štiti?“
Ona jasno povezuje motivaciju napada sa političkim aktivizmom, „Ideja je jednostavna žene koje se uključuju u politički život najlakše je ućutkati javnim sramoćenjem i iznošenjem intime. To nije incident, već obrazac.“
Zaključak Jelene Riznić je jasan:
„Spas se ne nalazi u ćutanju i povlačenju. Spas se nalazi u povezivanju, borbi i solidarnosti.“
Još uvek nema komentara.