Zašto je gorivo iz Pančeva jeftinije u BiH nego u Srbiji?

„Imamo najskuplje gorivo u regionu, a za to ne postoji nijedan opravdan razlog. Imamo jednu od najmodernijih rafinerija, skoro sve zemlje okruženja se snabdevaju iz nje. Zašto onda gorivo na NIS-ovoj pumpi u Republici Srpskoj košta skoro duplo manje nego na NIS-ovoj pumpi u Srbiji? Iz iste rafinerije!“

Ovim rečima je ekonomista Dušan Nikezić nedavno pogodio pravo u centar frustracije svakog vozača, poljoprivrednika i privrednika u Srbiji. U maju 2026. godine, dok cene na pumpama divljaju, on ukazuje na apsurd u kojem komšije, kupujući naše gorivo, prolaze drastično jeftinije od nas samih.

Kako je moguće da ista nafta, prerađena u istoj fabrici u Pančevu, menja cenu zavisno od toga sa koje strane granice se toči? Odgovor staje u jednu reč: akciza.

Šta je zapravo akciza?

Zamislite litar goriva kao jednu picu koju kupujete.
Jedno parče te pice košta sama sirova nafta. Drugo parče košta transport. Treće parče je zarada (marža) benzinske pumpe.

Međutim, onda dolazi država i kaže prodavcu: „Da bi uopšte prodavao ovu picu mojim građanima, moraš meni da daš fiksni iznos za svaku.“

To je akciza – unapred određen državni namet na specifičnu robu. Nju ne zanima koliko košta nafta na svetskom tržištu, država svoj fiksni deo po svakom litru uvek uzima.

Iluzija iz maja 2026: Tempirana bomba i zahtev MMF-a

Ono što mnogi vozači ne znaju jeste da je država početkom 2026. godine zvanično povećala zakonske akcize. Puna akciza na dizel sada iznosi neverovatnih 74,04 dinara, a na benzin 72,00 dinara.

Zašto onda na pumpama ne plaćamo dizel još skuplje? Zato što bi to izazvalo kolaps i ozbiljan cenovni udar. Vlada Srbije je svesna situacije, pa je u martu uvela privremeno smanjenje, a zatim ga u aprilu i maju produbila, pa se sada taj iznos „veštački“ drži na 25% manjem nivou.

Zahvaljujući toj privremenoj meri, koja se ovih dana produžava bukvalno iz nedelje u nedelju, država nam trenutno naplaćuje 55,53 dinara po litru dizela i 54 dinara za benzin.

Ipak, nad glavom svakog vozača visi Međunarodni monetarni fond (MMF) koji je nakon nedavne posete Srbiji jasno zatražio da se ova smanjenja ukinu „u bliskoj budućnosti“. Onog trenutka kada Vlada popusti pod tim pritiskom i vrati pun iznos od 74 dinara, cena goriva će preko noći otići u nebo.

„Porez na porez“ – Kako nas država dva puta oporezuje

Kada sipate gorivo, vi po zakonu plaćate i PDV od 20%. Iako bi laički bilo logično da se on računa isključivo na osnovnu cenu goriva (proizvodnja + transport + marža), poreska pravila nalažu drugačije: država prvo na „golu“ cenu goriva doda svoju akcizu, pa tek onda na tu ukupnu sumu obračuna PDV od 20%.

Iako se ovaj princip oporezivanja primenjuje i u drugim državama Evrope, problem Srbije je u početnom iznosu. Pošto je srpska akciza ogromna (trenutno 55,53 dinara), taj lančani efekat „poreza na porez“ nas  jače udara po džepu nego vozače u Makedoniji ili Bosni, gde su početne akcize male.

Zato, kada ostavite preko 220 dinara na pumpi za litar dizela, oko polovine tog iznosa ide direktno u državnu kasu kroz razne poreze i naknade. Naplaćen vam je porez na samo gorivo, a zatim i pozamašan porez na državni namet.

Gde smo mi, a gde je region?

Dok se srpska država grčevito finansira preko rezervoara svojih građana, komšije to rade znatno blaže. Zato je naše izvozno gorivo iz Pančeva jeftinije van Srbije. Evo kako stoje brojke na današnji dan:

• Severna Makedonija ima drastično niže akcize od nas – državni namet na litar dizela iznosi 15,5 denara, što je blizu 29,5 dinara.
• Bosna i Hercegovina naplaćuje osnovnu akcizu od samo 0,30 KM (oko 18 dinara). Čak i kada se na to dodaju njihove fiksne takse za putarine, ukupno opterećenje iznosi oko 42 dinara, što je i dalje osetno niže nego u Srbiji. Zato je na pumpi u Bijeljini gorivo neuporedivo jeftinije nego u Loznici.
• Crna Gora po litru dizela naplaćuje 0,44 evra, odnosno oko 51,5 dinara.

Srbija, čak i sa ovim privremeno i veštački umanjenim iznosom od 55,53 dinara, ostaje apsolutni rekorder u okruženju po visini nameta.

Evropski nivo oporezivanja naspram domaćeg standarda

Pored uočljivih regionalnih razlika, struktura cene goriva u Srbiji posebno dolazi do izražaja kada se uporedi sa prosekom Evropske unije. Kada se saberu osnovna akciza, PDV i prateće naknade, ukupno poresko opterećenje po litru dizela u Srbiji iznosi 55 odsto maloprodajne cene. Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, ovaj procenat Srbiju svrstava u sam vrh kontinenta – rame uz rame sa najrazvijenijim ekonomijama poput Italije i Irske (55%), a ispred država poput Nemačke, Francuske i Belgije (53%). Sa druge strane, u pojedinim državama članicama EU, poput Bugarske (42%), pa čak i ekonomski snažne Švedske i Španije (43%), udeo državnih nameta je znatno niži.

Ovakvi uporedni podaci otvaraju legitimno pitanje: postoji li opravdanje za primenu poreskih stopa najbogatijih evropskih zemalja u privredi čija prosečna kupovna moć značajno zaostaje za EU prosekom?

Ako smo tigar, zašto moramo da plaćamo ovoliko?

Nikezić je s pravom podsetio na izjave predsednika, koji je ranije upozoravao da sa ovakvim cenama dizela „nećemo moći da izdržimo ni 6 meseci, bankrotiraćemo“.

Ako Severna Makedonija može da funkcioniše sa akcizom od 29,5 dinara i znatno jeftinijim dizelom na pumpama, kakav smo mi to tačno „ekonomski tigar“? Za sada deluje da snaga naše ekonomije zavisi isključivo od toga koliko će duboko država gurnuti ruku u džep svojih vozača da bi zakrpila rupe.

Pogledajte celu epizodu podkasta Dopisnik: