Završetak vetroelektrane Kostolac kasni dve godine: Nejasno da li je EPS preuzeo

Vetropark „Kostolac“, projekat vredan gotovo 145 miliona evra, većinski finansiran iz kredita Nemačke razvojne banke (KfW), trebalo je da proradi u oktobru 2024, ali i dalje ne proizvodi električnu energiju, a nije jasno ni da li ga je Elektroprivreda Srbije (EPS) preuzela, piše N1.

EPS je, kako navedeno, u junu tvrdilo da sertifikat nije potpisan, dok se manje od mesec dana kasnije u zajedničkom saopštenju navodi suprotno – da je preuzimanje izvršeno u martu.

Najpozvaniji da razjasne nejasnoće EPS, Siemens Gamesa i Ministarstvo rudarstva i energetike, ali nisu odgovorili na pitanja portala N1.

Prema ugovoru o kreditu sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW) potpisanom 2017. planirano je da rok za završetak izgradnje vetroparka Kostolac bude 30. oktobar 2024.

EPS kao vlasnik vetroparka „Kostolac“ u junu je saopštio da zbog neizvršenih ugovorenih obaveza nemačko-španskog dobavljača Siemens Gamesa (SGRE) nije preuzeo vetropark. Zbog toga, kako je prenela Politika, nije potpisan sertifikat o preuzimanju, a navedeno je da je zakazala nemačka tehnologija, pa se projekat i dalje vodi kao nezavršen.

„Budući da godinu i po dana posle tog roka izvođač nije izvršio ugovorene obaveze, EPS nije potpisalo sertifikat o preuzimanju, tako da sa stanovišta EPS-a kao investitora taj projekat još nije završen“, navedno je iz EPS u junu.

Ipak, sredinom jula je u zajedničkom saopštenju koje je objavila Politika, ali se ne može naći na sajtu EPS, navedeno da je preuzimanje ipak izvršeno, u martu, kao i da će se nastaviti „konstruktivan rad na stvaranju uslova neophodnih za ponovno pokretanje vetroparka i njegov doprinos ostvarivanju ciljeva Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije“, bez navođenja bilo kakvog, čak i okvirnog datuma početka rada.

Dve kompanije su tom prilikom potvrdile da su građevinski i montažni radovi na projektu uspešno završeni, i pokazale želju da se reše „sva otvorena pitanja“.

„Izdavanjem Sertifikata o preuzimanju (Taking over certificate) od strane „Inženjera“, 6. marta 2026. godine, potvrđeno je da je vetropark u tom trenutku bio operativan“, navodi se u saopštenju.

Međutim, osim oprečnih informacija u vezi sa preuzimanjem, vetropark „Kostolac“, prvi u EPS-u koji je trebalo da pravi struju iz obnovljivih izvora energije i dalje ne radi.

Snabdevanje za 30.000 domaćinstava

Reč je o projektu od 20 vetroturbina instalisanog kapaciteta 66 megavat časova (MWh). EPS je pustio vetropark u probni rad krajem novembra 2025, a do kraja iste godine, svih 20 turbina bilo je priključeno na mrežu. Do 22. februara 2026. postrojenje je tokom probnog rada isporučilo ukupno 37,37 GWh električne energije, sa svim turbinama u automatskom režimu rada.

Kako je ranije navedeno na sajtu EPS-a, prema procenama, vetropark u Kostolcu trebalo bi da proizvodi oko 115 miliona kilovat-časova električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava.

Vrednost ovog projekta iznosi oko 145 miliona evra, od čega je 110 miliona kredit od nemačke banke za razvoj (KfW). EPS je učestvovao sa 2,2 miliona evra. Evropska unija (EU) odnosno Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) bespovratno je dodelio 31 milion evra, a KfW je donirao 1,8 miliona.

Nezvanično se moglo čuti da je tačka sporenja nastala oko toga što je Siemens Games tražio dodatni novac za održavanje.

Iz EU navode da je svih 31.003.040 evra iskorišćeno, zaključno sa martom 2026. godine, nakon što je FIDIC (Internation federation of consulting engineers) inženjer izdao Potvrdu o preuzimanju.

Dodaje se da u skladu sa utvrđenim aranžmanima praćenja, sprovođenje projekta praćeno je kroz polugodišnje sastanke za pregled portfolija sa vodećim međunarodnim finansijskim institucijama (MFI) i kroz godišnje izveštaje o implementaciji koje su podnele odgovarajuće vodeće MFI.

„Ovo je dodatno dopunjeno mesečnim izveštajima o praćenju koje je obezbedio WBIF tehnički program pomoći (IFICO) i, gde je to bilo potrebno, ad hoc izveštavanjem Delegacije EU. Pored toga, projekti koje finansira EU podležu reviziji Evropskog revizorskog suda (ECA), u skladu sa godišnjim programom rada ECA i planiranjem revizije“, navodi se u odgovoru EU za N1.

Iz KfW banke su za N1 prvo ukazali na tekst iz Politike o izdavanju sertifikata, a zatim naveli da su upoznati i svesni zastoja i kašnjenja, a da njihova kompanija sprovodi sopstveni nadzor „nad realizacijom projekta koji finansira“.

„Svesni smo privremenog zastoja, nakon što je, kako je navedeno u članku „Politike“ iz jula, „instalaterski radovi na projektu uspešno završeni“, što je potvrđeno „izdavanjem Potvrde o preuzimanju“, navode iz KfW.

Oni su istakli da su deo konstruktivnog dijaloga i saradnje „sa svim zainteresovanim stranama projekta (…) sa zajedničkim ciljem rešavanja svih preostalih pitanja kako bi projekat mogao da napreduje i ostvari očekivane koristi za životnu sredinu i energetski sektor“.