Danas se obeležava Svetski dan radija, praznik koji je UNESCO ustanovio 2011. godine u čast medija koji i dalje spaja ljude, prenosi vesti, muziku i emociju. Datum nije slučajan. Na današnji datum, 1946. godine, prvi put je emitovan program Radija Ujedinjenih nacija, što je simbolično označilo radio kao globalno sredstvo komunikacije.
Veštačka inteligencija, danas, menja produkciju i personalizaciju, uz naglasak da se ljudski glas i neposrednost ne mogu lako zameniti. Mnoge stanice u Srbiji i regionu emituju specijalne programe, i slave radio kao medij kome se, prema istraživanjima, i dalje najviše veruje.
Istorijat radija u Srbiji
Radio je u Srbiji oduvek imao značajno mesto, a njegovi počeci vezani su za prelomne istorijske trenutke.
Jun 1915: U Nišu je postavljena prva radio-telegrafska stanica za vezu između srpske vlade i Vrhovne komande tokom Prvog svetskog rata. Pre povlačenja vojske preko Albanije, stanica je uništena kako ne bi pala u ruke neprijatelja.
19. septembar 1924: Iz studija u Knez Mihailovoj ulici, preko odašiljača u Rakovici, emitovan je prvi probni dvočasovni program.
1. oktobar 1924: Zvanično počinje sa radom Radio Beograd Rakovica. Prvi program bio je prenos koncerta članova Beogradske opere.
24. mart 1929: Ovaj datum se smatra pravim rođenjem Radio Beograda. Program je počeo da se emituje redovno iz zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). To je bilo zlatno doba u kom je radio postao glavni izvor informacija i kulture u Kraljevini.
10. novembar 1944: Nakon oslobođenja Beograda, radio ponovo počinje sa radom, a taj datum se danas obeležava kao Dan Radio-televizije Srbije.
Iako danas radio najčešće slušamo u automobilima, on opstaje kao najbrži medij. Ipak, digitalno doba donelo je novog igrača, podkast.
Razvoj podkasta u Srbiji: Od hobija do ozbiljnog biznisa
Podkast u Srbiji prolazi kroz neverovatnu transformaciju. Prvi domaći podkasti pojavili su se između 2013. i 2016. godine, uglavnom kao audio-blogovi entuzijasta.
Prekretnica nastaje 2019. godine osnivanjem udruženja, koje je pomoglo profesionalizaciji formata. Pandemija 2020. godine poslužila je kao katalizator. Publika je, zatvorena u kućama, otkrila format, a broj podkasta je sa desetina skočio na stotine.
Ključne karakteristike današnje scene
Za razliku od zapada gde dominira audio (Spotify/Apple), u Srbiji i regionu preko 80% publike podkaste prati na YouTube-u.
Danas u Srbiji postoji preko 300 aktivnih podkasta. Najuspešniji autori, poput onih iza podkasta Agelast, Pojačalo, Biznis priče pretvorili su ovaj „hobi“ u ozbiljne biznis modele.
Podkasti poput Njuzneta ili Radara ili specijalizovanih emisija o košarci (Luka i Kuzma) i tenisu (Wish and Go), imaju desetine hiljada vernih pratilaca i direktno utiču na javno mnjenje.
Podkasti u Srbiji više nisu samo zabava za manjinu. Oni su postali relevantan medijski prostor sa vrhunskom produkcijom, koji mlađa publika konzumira na isti način na koji su starije generacije nekada iščekivale omiljene radio emisije.
Još uvek nema komentara.