BIRN: Ministarstvo građevinarstva imalo ključnu ulogu u projektu Generalštab, iako ministarka tvrdi suprotno
U okviru afere „Generalštab“, ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević izjavila je policiji da njeno ministarstvo nije učestvovalo u izradi ugovora koji je bivši ministar Goran Vesić potpisao sa kompanijama povezanim sa Džaredom Kušnerom, kao i da u ministarstvu ne postoji potpisan ugovor na srpskom jeziku, navodi se u istraživanju BIRNA. Takođe je navela da nije imala informacije o tome ko je prisustvovao potpisivanju memoranduma i ugovora.
Međutim Ministarstvo građevinarstva je u celom procesu imalo centralnu i koordinacionu ulogu ono je bilo formalni predlagač memoranduma i ugovora, kao i institucija koja je pribavljala saglasnosti drugih ministarstava i državnih organa, na osnovu kojih je Vlada Srbije donosila odluke, piše BIRN.
Dve zgrade Generalštaba, oštećene u NATO bombardovanju 1999. godine, još 2005. godine proglašene su za spomenik kulture, dok je 2020. godine šire područje dobilo status zaštićene kulturno-istorijske celine. Prema Zakonu o javnoj svojini, kulturna dobra u javnoj svojini ne mogu se otuđivati.
Uprkos tome, kako se navodi u istraživanju, Srbija je 2022. godine potpisala memorandum o razumevanju sa kompanijom Džareda Kušnera, zeta bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, u vezi sa „revitalizacijom“ lokacije Generalštaba. Memorandum je bio označen kao strogo poverljiv, bez jasno navedenih potpisnika u ime strane kompanije.
BIRN saznaje da je ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević dala policiji izjavu u slučaju ‘Generalštab’ samo dan pošto je stupila na funkciju. Pre toga je godinama bila državni sekretar u ovom ministarstvu.https://t.co/SNx0hGPb4y
— BIRN Srbija (@BIRNSrbija) April 30, 2026
Nešto kasnije, u maju 2024. godine, potpisan je i ugovor koji je predviđao izgradnju hotelsko-poslovnog kompleksa na toj lokaciji, a u ime Srbije potpisao ga je tadašnji ministar Goran Vesić. Ugovor je predviđao davanje zemljišta u zakup na 99 godina, kao i uklanjanje statusa kulturnog dobra i rušenje postojećih objekata.
Prema navodima, Ministarstvo građevinarstva je pre potpisivanja pribavljalo mišljenja više institucija, uključujući ministarstva finansija, odbrane, spoljnih poslova i kulture, kao i Državno pravobranilaštvo i Republičku direkciju za imovinu. Iako je Ministarstvo kulture u početku tražilo da se sačeka mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika, kasnije je ipak dalo pozitivno mišljenje.
Posebno sporno, prema istraživanju, jeste to što je Ministarstvo kulture naknadno dalo saglasnost iako je Zavod upozorio da se moraju poštovati postojeće mere zaštite Generalštaba kao kulturnog dobra.
Ministarstvo odbrane je u početku bilo protiv projekta, navodeći da su u pitanju vojni objekti od značaja za odbranu države, ali je kasnije dalo saglasnost nakon izmene predloga.
Nakon potpisivanja ugovora, Vlada Srbije je 2024. godine proglasila projekat izgradnje na lokaciji Generalštaba projektom od posebnog značaja. Prema izjašnjenju koje je Sofronijević dala policiji, taj status je bio ugovorna obaveza države, a predlog je takođe potekao iz njenog ministarstva.
Ipak, deo dokumentacije pokazuje da su planska rešenja za buduće objekte postojala još pre nego što je projekat zvanično proglašen od posebnog značaja, što dovodi u pitanje redosled procedura.
Pravni stručnjaci i organizacije poput Transparentnosti Srbija ocenjuju da je ceo proces problematičan. Programski direktor Nemanja Nenadić ističe da postoje sumnje u zakonitost procedure proglašenja projekta od posebnog značaja, kao i u to da li su ispunjeni svi zakonski uslovi, posebno u delu usklađenosti sa urbanističkim planovima i transparentnosti odlučivanja.
Nenadić takođe upozorava da je sporno što je Vlada dala ovlašćenje za zaključenje ugovora bez jasnog pravnog osnova, kao i da način na koji su memorandumi i ugovori zaključivani može ograničiti konkurenciju i pogodovati unapred određenim partnerima.
U celini, BIRN-ovo istraživanje ukazuje na niz nejasnoća u procedurama, od poverljivosti dokumenata, preko uloge ministarstava, do usklađenosti sa zakonima o zaštiti kulturnog nasleđa i javno-privatnim partnerstvima. Suđenje u ovom predmetu je u toku, a krivica učesnika tek treba da bude pravosnažno utvrđena.
Još uvek nema komentara.