Ko je Ilija Srdanović: Od intenzivne kardiologije i ratnog iskustva do prvog mesta na Studentskoj listi
Ilija Srdanović, kardiolog sa Instituta u Sremskoj Kamenici i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, prvi je među 250 kandidata liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju“. Iza njega su tri decenije u medicini, rad sa životno ugroženim pacijentima, univerzitetska nastava i međunarodni projekat telemedicine. Vojni rok služio je 1996. i 1997. godine, a učestvovao je i u ratu 1999. U širu javnost ušao je podrškom studentskim protestima i nastupima u kojima je govorio o odgovornosti institucija.
Ilija Srdanović rođen je 7. avgusta 1970. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vrbasu, a medicinu je diplomirao 1995. na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Studije je završio sa prosečnom ocenom 9,29.
Na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine zaposlen je od 1997. godine. Specijalizaciju iz interne medicine završio je 2001, a subspecijalizaciju iz kardiologije 2004. godine.
Vojni rok i ratno iskustvo
Vojni rok služio je tokom 1996. i 1997. godine, između diplomiranja i dolaska na Institut. U ratu 1999. godine učestvovao je kao vojni obveznik. Srdanović je ranije za sebe rekao da je „ceo život, u suštini, vojnik“, najpre klasičan vojnik sa puškom, zatim lekar u borbi za živote ljudi i, na kraju, građanin koji se bori za bolje društvo.
Skoro tri decenije na Klinici za kardiologiju
Najveći deo lekarske karijere proveo je sa najtežim kardiološkim pacijentima u jedinici intenzivne kardiološke nege. Tu se leče ljudi sa akutnim infarktom, kardiogenim šokom, srčanim zastojem, teškim poremećajima ritma i drugim stanjima u kojima odluke moraju da se donose brzo. Srdanović danas radi kao interventni kardiolog. Ta oblast podrazumeva dijagnostiku i lečenje kroz krvne sudove, bez klasične otvorene operacije, uz upotrebu katetera i drugih instrumenata.
Među užim oblastima njegovog rada navode se perkutano zatvaranje patentnog foramena ovale i atrijalnog septalnog defekta. Reč je o otvorima između srčanih pretkomora koji kod određenih pacijenata mogu da zahtevaju zatvaranje putem katetera. Srdanović je klinički usmeren na zahtevne, invazivne procedure i pacijente kojima je potrebno bolničko lečenje visokog nivoa.
Od saradnika u nastavi do redovnog profesora
Akademska karijera razvijala se paralelno sa kliničkim radom. Zvanični fakultetski podaci beleže magistraturu iz interne medicine i kardiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2010. i doktorat iz iste oblasti u Novom Sadu 2012. godine. Pre toga je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu završio specijalizaciju iz interne medicine 2001. i subspecijalizaciju iz kardiologije 2004. godine.
Zvanični fakultetski profil beleži da je zvanje redovnog profesora stekao 2025. u oblasti urgentne medicine. Predaje prvu pomoć i urgentnu medicinu studentima medicine i stomatologije, kao i urgentnu medicinu studentima medicinske rehabilitacije. Na Katedri za urgentnu medicinu predaje od 2018. godine.
Naučni rad i međunarodni projekat Heart Net
Teme njegovih objavljenih radova prate probleme sa kojima se susretao u bolnici. Medicinski fakultet među reprezentativnim radovima izdvaja istraživanja o terapijskoj hipotermiji i neurološkom ishodu posle srčanog zastoja, potpunoj revaskularizaciji pacijenata sa akutnim infarktom i kardiogenim šokom, kao i o značaju bubrežne disfunkcije kod akutne plućne embolije. Na spisku su i prikazi primene mehaničke potpore krvotoku kod teškog kardiogenog šoka, komplikacija kateterskog zatvaranja srčanih mana i fulminantnog miokarditisa izazvanog virusom gripa A.
Srdanović je bio i deo velike međunarodne studije u kojoj su na 4.424 pacijenta sa akutnim koronarnim sindromom proveravani modeli PRECISE-DAPT i PARIS. Ti modeli pomažu lekarima da procene odnos između rizika od krvarenja i rizika od novih ishemijskih događaja kod pacijenata koji posle intervencije primaju dvojnu antiagregacionu terapiju.
Kao posebno iskustvo izdvaja rukovođenje međunarodnim IPA projektom Heart Net. Tim projektom uspostavljena je telemedicinska mreža u pograničnom području Srbije i Hrvatske. Povezano je pet bolnica u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Vukovaru, kao i 30 medicinskih radnika, a pristup kardiološkoj zaštiti unapređen je za oko 10.000 pacijenata.
Lekarska komora i pokušaj promene unutar profesije
Pre poslaničke kandidature Srdanović se uključio u izbore unutar lekarske profesije. Kao predstavnik Regionalne lekarske komore Vojvodine bio je kandidat nezavisne grupe „Naša komora“ za direktora Lekarske komore Srbije u junu 2026. godine. Nije izabran; funkciju je zadržao Miodrag Stanić. Posle glasanja Srdanović je rekao da nema primedbe na sam izbor, ali je kritikovao vođenje sednice, tumačenje Poslovnika i činjenicu da novinarima nije bilo dozvoljeno prisustvo.
Od podrške studentima do razgovora u policiji
Šira javnost ga je upoznala kroz podršku studentskim protestima. Član je novosadske akademske mreže Slobodan univerzitet, a studentima ispred Medicinskog fakulteta u Novom Sadu obratio se početkom februara 2025. Govorio je da je normalno da lekar, roditelj i građanin stane uz mlade i da im bude oslonac. Taj nastup prethodio je njegovim kasnijim govorima na Slaviji 23. maja 2026. i ispred Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 10. septembra iste godine.
Dvadesetog marta 2025. dobio je poziv da se po krivičnoj prijavi javi na razgovor u prostorije MUP-a u svojstvu građanina. Demantovao je tvrdnju koja se prethodno proširila društvenim mrežama da je uhapšen. Poziv je uredno primio, obavestio advokata i potom otišao na razgovor. Policijski službenici su, prema njegovim rečima, prema njemu postupali korektno.
Na skupu u Novom Sadu u septembru 2026. govorio je o padu nadstrešnice, nekažnjavanju odgovornih i institucijama koje nisu odgovorile na studentske zahteve. Nekoliko dana kasnije pojavio se na prvom mestu izborne liste. Prema njegovim rečima, takav rasplet ga je iznenadio. Poziciju je opisao kao veliku obavezu, uz poruku da je cilj važniji od toga da li je neko prvi ili poslednji na listi.
„Prvi među jednakima“
Kada je objavljeno da je prvi na listi, Srdanović je odbacio predstavu o jednom vođi. Rekao je da je ponosan što su ga studenti izabrali, ali da sebe smatra „samo prvim među jednakima“. Njegova eventualna funkcija posle izbora još nije određena; naveo je da će javnost o tome biti obaveštena naknadno.
Prvo mesto ga je odmah stavilo u središte kampanje. Posle poziva Aleksandra Vučića na televizijski duel, Srdanović je odgovorio da ima važnija posla. Provladini tabloidi potom su objavili niz optužbi o njegovom radu i ranijim političkim vezama. Na pitanja o tim navodima poručio je da ne želi da učestvuje u „blatnoj bari“.
Najkonkretnije obećanje koje je do sada dao odnosi se na profesiju. Za sada je njegova poruka: „Neću odustati od svog posla lekara, ni od svojih pacijenata.“
Još uvek nema komentara.