Studentska lista sprema novi zakon o lustraciji: Nemanja Đurić za Naš portal
Lustracija, zakon o poreklu imovine, oduzimanje imovine stečene krivičnim delom i formiranje specijalnog suda za najviše javne funkcionere među ključnim su tačkama programa Studentske liste za oblast pravosuđa. O tome kako bi novi lustracioni postupak trebalo da izgleda, koga bi obuhvatio i koje bi pravne garancije morao da sadrži, za Naš portal govorio je Nemanja Đurić iz Sindikata sudske vlasti, koji je kandidat na Studentskoj listi.
Đurić, koji više od decenije radi u pravosuđu i iskustvo je sticao u Osnovnom sudu u Obrenovcu i Višem sudu u Beogradu, kaže da bi lustracija morala da bude sprovedena uz jasne pravne procedure i individualno utvrđivanje odgovornosti.
„Odgovornost mora biti individualna, to ne sme da se pretvori u neki revanšizam, ne može da ide po automatizmu, moraju postojati dokazi i žalbeni postupak i odbrana i tako dalje“, rekao je Đurić.
INTERVJU SA NEMANJOM ĐURIĆEM POGLEDAJTE U PRILOGU:
Zašto nova lustracija?
Đurić podseća da je Srbija nakon političkih promena početkom 2000-ih već imala Zakon o lustraciji, ali da on nikada nije zaživeo u praksi.
Kako navodi, problem je bio u tome što nije postojala politička volja da se postupci sprovedu, dok je sam zakon bio vremenski ograničen i njegov rok važenja je istekao.
„Nismo čak započeli ni jedan lustracioni postupak“, rekao je Đurić, ocenjujući da se upravo na tom primeru vidi problem prethodnog zakonskog rešenja.
Prema njegovom tumačenju, novi zakon trebalo bi da bude drugačije postavljen i zasnovan na savremenijim standardima zaštite ljudskih prava.
„Imamo jedan međunarodni okvir koji nam daju međunarodne institucije koje su ocenjivale prethodne lustracione postupke“, rekao je Đurić, navodeći kao jedan od važnih dokumenata Rezoluciju Saveta Evrope 1096, kao i mišljenja Venecijanske komisije i praksu Evropskog suda za ljudska prava.
Kao primer iz evropske prakse pomenuo je Albaniju i slučaj Dženai protiv Albanije, u kojem je Evropski sud za ljudska prava razmatrao slučaj sudije koja je bila predmet lustracionog postupka.
Ko bi mogao da bude obuhvaćen?
Jedno od pitanja koje se nameće jeste da li bi eventualni novi zakon bio usmeren isključivo na aktuelne funkcionere ili bi obuhvatio i odgovornost iz ranijih perioda vlasti.
Đurić kaže da bi period koji bi zakon obuhvatio morao pažljivo da se odredi.
Prethodni zakon je, kako navodi, obuhvatao veoma dug vremenski period, dok bi novi zakon, prema ideji o kojoj govori, trebalo da bude vezan za period u kojem su u Srbiji na snazi međunarodni standardi zaštite ljudskih prava.
„Ovaj novi zakon negde, ja mislim da bi trebalo, ideja da bude da za svoju osnovu ima Evropsku konvenciju o ljudskim pravima“, rekao je Đurić.
„Naravno, mi smo već počeli i započeli pisanje samog tog zakona kako bi odmah po dobijanju većine bili spremni… Prethodni zakon o lustraciji je istekao, tako da mi nemamo trenutno na snazi zakon i moramo doneti novi.“
On je naveo da je Evropska konvencija u Srbiji ratifikovana 2003. godine i da bi se kao jedno od pitanja za zakonodavca nametalo od kog perioda bi se ispitivala eventualna odgovornost javnih funkcionera.
Ipak, Đurić smatra da period ne bi trebalo postaviti ni preširoko ni preusko.
„Ako obuhvatamo predugačak period možemo utvrđivati neku odgovornost iz 1960. godine, a nama je ideja lustracionog postupka jeste da se napravi i jedan otklon od onih loših delova sistema“, rekao je.
Prema njegovim rečima, fokus bi trebalo da bude na najvišim javnim funkcionerima.
„Mislim da treba da se usredsredimo na najviše javne funkcionere, to su predsednik države, poslanici, članovi vlade, državni sekretari, tužioci, sudije, direktori policije, funkcioneri bezbednosne službe (BIA) i svi oni koji su krišili ustavom zagarantovana ljudska prava drugih…“, rekao je Đurić, a odgovor na pitanje o preciznom obuhvatu trebalo bi da bude definisan samim zakonom.
Bez kolektivne odgovornosti
Jedna od ključnih poruka Đurića jeste da lustracija, kako je on predstavlja, ne bi smela da bude mehanizam za automatsko kažnjavanje ljudi zbog funkcije koju su obavljali ili političke pripadnosti.
On insistira na tome da bi svaki slučaj morao pojedinačno da se ispituje i da bi osoba protiv koje se postupak vodi morala da ima pravo na odbranu i žalbu.
Takav pristup, prema njegovim rečima, treba da spreči da se lustracija pretvori u političku odmazdu.
„Odgovornost mora biti individualna“, naglasio je Đurić, uz zahtev da za svaku odluku postoje dokazi i odgovarajući pravni lekovi.
Upravo se u tome, prema njegovom objašnjenju, razlikuje lustracioni postupak od kolektivnog obračuna sa ljudima koji su bili deo prethodnog sistema.
„Moramo imati zakon odmah“
Đurić navodi i da je, prema njegovim informacijama, već počelo pisanje novog zakona o lustraciji, kako bi on mogao da bude među prvim zakonima koji bi bili pripremljeni ukoliko Studentska lista dobije većinu u parlamentu.
Lustraciju pritom vidi kao deo šireg paketa promena u pravosuđu, uz zakon o poreklu imovine, zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom i predlog za formiranje specijalnog suda za najviše javne funkcionere.
Njegovo obrazloženje je da bi novi pravni okvir trebalo da omogući utvrđivanje individualne odgovornosti, ali i da istovremeno zaštiti prava osoba koje su predmet postupka.
Za Đurića je, međutim, važan i trenutak u kojem bi se takav proces pokrenuo. On smatra da lustracija gubi smisao ukoliko se sa njom predugo čeka nakon promene sistema.
„Mislim da je vrlo važno da odmah nakon pada jednih takvih režima lustracioni postupak krene…u to bi moralo da se uđe odmah, ali na jedan odgovoran i profesionalan način“, rekao je.
Lustracija, prema njegovom viđenju, dakle ne bi trebalo da bude samo politička odluka, već postupak zasnovan na dokazima, individualnoj odgovornosti i mogućnosti pune pravne zaštite. Upravo je način na koji bi se te garancije pretočile u novi zakon jedno od ključnih pitanja koje bi pratilo eventualno sprovođenje ovog dela programa Studentske liste.
Đurić nagoveštava da se u planu priprema širi paketa promena u pravosuđu. Uz novi lustracioni zakon, među merama koje izdvaja navodi zakon o poreklu imovine, zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, kao i formiranje specijalnog suda za najviše javne funkcionere. Kao jednu od prvih stvari koje bi, kako kaže, trebalo menjati, naveo je i „Mrdićeve zakone“, za koje tvrdi da su doneti kako bi se sprečio slučaj Generalštaba i usporio postupak u vezi sa padom nadstrešnice.
Govoreći o samom izbornom procesu, Đurić je rekao da očekuje da bi tenzije mogle da se pojačaju kako se izbori budu približavali, pomenuvši da bi državni aparat mogao biti „upotrebljen i zloupotrebljen“ u korist vlasti i upozorio na moguće pritiske i kršenja biračkog prava.
Upravo zato, prema njegovim rečima, institucije bi morale da reaguju pravovremeno, dok bi nakon glasanja ključnu ulogu u oceni zakonitosti izbornog postupka imao Upravni sud.
„Mi ne tražimo da se ti prigovori rešavaju u našu korist, već da se reše samo po zakonu i mi ćemo biti zadovoljni“, poručio je Đurić.
Još uvek nema komentara.