Ne bi bilo loše da se češće oslanjamo na životne mudrosti iz kultnih filmova. Kako kaže čuveni „Japanac“ iz „Tesne kože“: „Mladi japanac ne zvrnda i ne pljuje po ćoškovima, bolesni ne idu na bolovanje, umorni ne idu na godišnji odmor, japanci rade, rade, rade…“. Takav način života nam je delovao kao recept za disciplinu, red i kvalitetan život. Šalu na stranu, kultni filmovi izgleda znaju bolje od svih motivacionih govornika danas.
Dok smo mi ostali na citatima, Japanci su ostali dosledni navikama. Naime, i dan danas u proseku žive skoro deceniju duže. I nije samo genetika u pitanju.
Japanci žive duže od svih na svetu zahvaljujući kombinaciji različitih faktora. Njihova kultura, ishrana, način života i uređen zdravstveni sistem utiču na dug životni vek.
Prema najnovijim podacima, prosečan životni vek u Japanu je oko 85 godina (žene 87 – 88 godina, muškarci 81 – 82 godine), što ga svrstava među najdugovečnije nacije na svetu (često drugo mesto iza Hong Konga).
Prema podacima Ministarstva zdravlja, rada i socijalne zaštite Japana, nedavno su oborili rekord. U septembru 2025. godine, broj stogodišnjaka dostigao je 99.763 osobe (najviše do sada, sa oko 88% žena), što pokazuje porast, čak 55. godinu zaredom.
Ključni faktori dugovečnosti u Japanu
Tradicionalna japanska ishrana je bogata ribom, tačnije omega-3 masnim kiselinima, povrćem, sojinim proizvodima, pirinčem i zelenim čajem, a siromašna crvenim mesom i prerađenom hranom. To dovodi do niske stope gojaznosti i nižeg rizika od srčanih bolesti, raka dojke ili prostate i drugih hroničnih oboljenja.
Mnogi Japanci hodaju ili voze bicikl svakodnevno, koriste javni prevoz i ostaju fizički aktivni do duboke starosti. Njihov aktivni način života ide u prilog njihovoj dugovečnosti.
Socijalni i mentalni faktori takođe pomažu. Neguju jaku porodičnu i zajednička povezanost, nizak hronični stres i poštovanje starijih, što doprinosi mentalnom zdravlju. Okinava je poznata kao „plava zona“ dugovečnosti. „Plave zone“ su regioni gde ljudi žive znatno duže od svetskog proseka i gde postoji najveća koncentracija stogodišnjaka.
Uređen zdravstveni sistem pomaže u očuvanju zdravlja, kao i redovni preventivni pregledi i rana dijagnostika bolesti omogućavaju im efikasnu kontrolu hroničnih stanja.
U Japanu su stope bolesti srca i moždanog udara znatno niže, nego u većini zapadnih zemalja.
Srbi, u proseku, žive 8 godina manje
Podaci različitih izvora (UN, World Bank, Macrotrends, Worldometer) kažu da je prosečan životni vek u Srbiji znatno niži. Prema procenama za 2025. godinu, kreće se oko 76 – 77 godina, ukupno. Za žene 80 godina, a za muškarce 73 – 74 godine. To je za oko 8 godina manje nego u Japanu.
Glavni uzroci smrtnosti u Srbiji su koronarna bolest srca i moždani udar. Ove bolesti čine oko 47–52% svih smrtnih slučajeva kod nas, zatim maligni tumori, bolesti disajnih organa i posledice kovida, poslednjih godina.
Faktori rizika u Srbiji su najčešće visoka stopa pušenja, konzumacije alkohola, hipertenzija, dijabetes, preterana gojaznost, slaba fizička aktivnost i zagađenje vazduha.
Nije sve tako crno ni kod nas. Naime, životni vek u Srbiji je porastao sa oko 72 godine (2000. godina), na današnjih oko 77. Tome je doprineo nešto bolji zdravstveni sistem u odnosu na prethodni period i blaga smanjenost određenih rizika, ali su pandemija, kao i brojni ekonomski izazovi usporili napredak.
Šta treba da naučimo od Japanaca
Dugovečnost nije samo genetika, većina stvari je, zapravo, u navikama. Usvajanje nekih japanskih principa moglo bi pomoći Srbiji. Dobro bi nam došlo više biljne hrane i ribe, a manje crvenog mesa ili prerađene hrane, svakodnevna šetnja i fizička aktivnost, jačanje socijanih veza, smanjenje loših navika, poput pušenja i konzumacije alkohola. Poseban naglasak treba da stavimo na prevenciju, odnosno redovne preglede.
Ukoliko bismo smanjili glavne faktore rizika, naš životni vek mogao bi značajno da poraste u narednim decenijama.
Disati moramo,i ako bi ostavili pušenje…o vazduhu posebna tema.Nisam pušač,ali sama činjenica da je vazduh svaki dan nezdrav,je poražavajuća.