Revolucija u modi: Havajska košulja koja zbunjuje AI kamere
Nemački dizajner Simon Vekert kreirao je nesvakidašnji komad letnje garderobe pod nazivom „Digitalna kamuflaža“, koji na prvi pogled podseća na krajnje pretrpanu i odbojnu havajsku košulju, ali zapravo služi kao visokoefikasna zaštita od savremenih nadzornih kamera sa veštačkom inteligencijom. Ovaj specifični dezen osmišljen je sa jasnim ciljem, da spreči CCTV sisteme da prepoznaju osobu koja je nosi, otvarajući nova pitanja o privatnosti, prepoznavanju lica i mašinskom nadzoru u javnom prostoru.
Sistemi veštačke inteligencije funkcionišu kroz višestruke slojeve obrade podataka, pri čemu sistemi zapravo nikada nisu naučili šta je biološki čovek, već su se bazirali na tome kako ljudi statistički izgledaju na milionima fotografija korišćenih za obuku. U ranim fazama obrade mreža registruje osnovne elemente poput ivica, kontrasta i gradijenata teksture, dok se dublje u sistemu fokusira na složenije oblike kao što su silueta glave i ramena, proporcije udova u odnosu na trup i kontinuitet obrisa tela u poređenju sa pozadinom.
Za samu mašinu, pojam „osobe“ ne predstavlja ljudsko biće sa sopstvenim identitetom, već isključivo složen snop vizuelnih statistika. Upravo ta činjenica predstavlja ključnu i najveću slabost savremenih sistema video-nadzora, koju je nemački dizajner iskoristio da osmisli odevni predmet sposoban da zbuni algoritme i učini nosioca potpuno neprepoznatljivim za veštačku inteligenciju.
Kako prenosi magazin Dezeen, unikatni i naizgled potpuno apstraktni uzorak na košulji razvijen je pomoću same veštačke inteligencije, i to kroz proces koji se u tehnološkim krugovima naziva „adversarijalna petlja“. Ovaj složeni metod podrazumeva neprekidno generisanje kandidata, njegovo testiranje pred detektorom i merenje stepena sigurnosti sa kojim sistem i dalje uspeva da pronađe osobu, sve dok se ta sigurnost i pouzdanost detekcije u potpunosti ne uruše.
Može li mašina da pobedi samu sebe?
Ovakav pristup bio je neophodan iz jednostavnog razloga što mašinske mrtve tačke nisu intuitivne za ljudsko oko, što znači da je praktično nemoguće dizajnirati efikasnu vizuelnu zaštitu protiv mašinske percepcije običnim posmatranjem. Simon Vekert je istakao da samo sama mašina može otkriti sopstvene nedostatke i pokazati gde tačno zakazuje u prepoznavanju oblika.
U celom procesu postoji fascinantna poetska simetrija, s obzirom na to da je ista klasa veštačke inteligencije koja svakodnevno nadzire gradske trgove i ulice zapravo pomogla da se kreira šablon koji uspešno skriva ljudsko telo od sopstvenih očiju.
Još uvek nema komentara.