„Bežite iz Rusije“: Putinovi ratni izbori bez stvarne opozicije i sa strahom od nove mobilizacije
Rusija je počela trodnevne parlamentarne izbore, prve za Državnu dumu od početka invazije na Ukrajinu. Vladimir Putin glasanje predstavlja kao potvrdu nacionalnog jedinstva i podrške vojsci, ali se iza izbornih kulisa osećaju ratni umor, ekonomska neizvesnost i strah od novog talasa mobilizacije.
Više od 111 miliona birača od 18. do 20. septembra bira 450 poslanika na petogodišnji mandat. Polovina se bira preko stranačkih lista, a druga polovina u jednomandatnim izbornim jedinicama. Ipak, gotovo niko ne sumnja u ishod: vladajuća Jedinstvena Rusija trebalo bi da zadrži kontrolu nad Dumom, koja već godinama bez ozbiljnijeg otpora potvrđuje odluke Kremlja. Rojters navodi da vlast izbore želi da predstavi kao svojevrsni barometar podrške ratu.
Prava politička konkurencija gotovo da ne postoji. Najznačajniji protivnici vlasti nalaze se u zatvoru, egzilu ili su uklonjeni iz političkog života, dok su antiratni kandidati uglavnom sprečeni da učestvuju. Vrhovni sud zabranio je stranci Jabloko, jedinoj prepoznatljivoj partiji koja se protivila ratu, da nastupi sa nacionalnom listom. Organizacija Hjuman rajts voč ocenila je da je time dodatno sužen prostor za mirno političko neslaganje. Hjuman rajts voč i Juronjuz izvestili su o sudskom uklanjanju Jabloka iz izborne trke.
Preostale stranke uglavnom pripadaju takozvanoj sistemskoj opoziciji: kritikuju pojedine mere vlasti, ali ne dovode u pitanje Putina, rat niti temelje postojećeg režima. Zato se kampanja manje bavila izborom između različitih politika, a više proizvodnjom slike da iza Kremlja stoji čitavo društvo.
Glasanje se organizuje i na teritorijama Ukrajine koje je Rusija okupirala i proglasila svojim, što Ukrajina i Evropska unija smatraju nezakonitim. Dodatne sumnje izazivaju višednevno glasanje, elektronski sistem i odsustvo nezavisnog međunarodnog nadzora u obimu koji bi mogao da garantuje proverljivost postupka. Asošijeted pres ocenjuje da se izbori održavaju u atmosferi gotovo potpune eliminacije stvarne opozicije.
„Bežite iz Rusije – odmah“
Najdramatičnija priča koja prati izbore odnosi se na moguću novu mobilizaciju. Index.hr, pozivajući se na dokumente i informacije Blumberga, prenosi da visoki zvaničnici povezani sa Kremljom upozoravaju prijatelje i rođake: „Bežite iz Rusije – odmah.“
Prema tim navodima, razlog je strah da bi vlast posle izbora mogla da pokrene novu mobilizaciju, oslanjajući se na prošireni sistem elektronskih vojnih poziva i ograničenja koja mogu biti uvedena građanima evidentiranim za služenje vojske.
Nova masovna mobilizacija u trenutku početka glasanja nije zvanično objavljena, niti su javno predstavljeni dokazi da će granice biti potpuno zatvorene. Kremlj takve namere negira. Upozorenja koja prenose Index i Blumberg zato predstavljaju ozbiljne, ali za sada nezvanične informacije. Strah građana, ipak, nije bez osnova. Mobilizacija iz 2022. takođe je dugo poricana pre nego što je iznenada proglašena.
Izbori se održavaju uz posledice ukrajinskih udara dronovima, nestašice goriva u pojedinim delovima zemlje, visoke kamatne stope, sankcije i sve vidljivije troškove rata. Fajnenšel tajms navodi i izveštaje o pritiscima na zaposlene u državnom sektoru da izađu na glasanje.
Izbori čiji je rezultat poznat, ali posledice nisu
Ovo nisu izbori koji treba da odluče ko će vladati Rusijom, ta odluka je praktično već doneta. Njihova glavna svrha je da Kremlj dobije procenat, izlaznost i televizijsku sliku kojima će ratnu politiku predstaviti kao volju naroda.
Ali upravo upozorenje „bežite iz Rusije“ razotkriva slabost te predstave. Ako čak i ljudi bliski vlasti svoje porodice sklanjaju iz zemlje, onda iza parola o jedinstvu očigledno postoji ozbiljan strah od onoga što dolazi posle zatvaranja biračkih mesta. Rezultat izbora je gotovo izvestan. Pravo pitanje je šta će Putin učiniti kada mu taj rezultat posluži kao unapred pripremljeni mandat.
Još uvek nema komentara.