Zaboravite Tinder i „ghostovanje“ – pre 150 godina, u Srbiji si morao da čekaš 3 meseca da ti devojka odgovori na pismo, pa da znaš da li te voli ili si joj samo backup za svadbu. Između „čekam pismo tri meseca“ i „seenovao me pre 3 minuta“ ili nije me „seenovao“, razlika je samo u brzini pošte.
Danas pošalješ „ćao“ i posle par minuta već plačeš u toaletu, jer te neko „left on read“.
Ljubav u Srbiji nekad i sad
Mladić u Srbiji pre 150 godina: presvlači se 40 minuta, proverava da li je sve na svom mestu, uvežbava naklon.
Mladić u Srbiji danas: šalje selfi, čeka odgovor ili da bude “seenovan”. Eto napretka.
Ako vam se danas čini da je romantični život stresniji nego ikad, uopšte ne grešite, nit’ ste ludi. Nekada se čekalo pismo mesecima, danas se čeka odgovor na poruku, ne više od 30 sekundi. A razlika između „seen“ i „nije seen“ postala je ozbiljna drama.
Na društvenim mrežama ovih dana kruži duhovito poređenje udvaranja danas naspram udvaranja pre 150 godina i važi bez greške.
Kako je bilo nekada
Pre jednog i po veka, romansa je bila spora, ali temeljna. Udvarač piše pismo rukom, koristi mastilo i pero i emocije prenosi na papir. Onda pismo putuje danima, nekad i nedeljama. Ako odgovora nema, ne zna se da li je stiglo, izgubljeno, spaljeno ili je pošiljalac, ne daj Bože…
Ćutanje nije bilo namerno, već posledica okolnosti. Drugim rečima, namerno „kuliranje“ nije bilo opcija. Tehnologija, jednostavno, nije dozvoljavala drugačije.
Kako udvaranje izgleda danas
Poruka poslata. Poruka je viđena. Odgovora nema.
E tu kreće zaplet: „Da li je zauzet?“ „Da li je video, ali ne želi da odgovori?“„Da li sam rekla nešto pogrešno?“„Zašto je online, a ne odgovara mi?!“.
Strpljenje je na minimumu ili ga nema. Ali, zato kreće “overtinkovanje”, odnosno analiza svih životnih odluka. To su ljubavni jadi modernog Budimira Trajkovića.
Šta je “ghostovanje”?
Ukratko, udvaranje modernog doba. Fenomen „ghostovanja“, praktično, nije mogao da postoji u 19. veku. Danas je postao društveno prihvaćen način nestajanja, bez objašnjenja. Umesto „nisam zainteresovan“, dobijemo – ništa.
Ironično je da nikada nismo bili dostupniji, a nikada teže dostižni.
Šta smo izgubili, a šta dobili
Nekad smo bili spori, strpljivi, ali i romantični. Danas smo brži, dostupni, ali anksiozni, nesigurni i opsednuti statusima poruka. Možda zato današnje čekanje odgovora boli više nego nekadašnje čekanje pisama, jer sada znamo da je druga strana tu, a ne odgovara nam.
Pre 150 godina, lepota ljubavi bila je upravo u čekanju, neretko, opevana i u pesmama. Ljudi su čekali ljubav, bez panike. Danas imamo sve odgovore na dlanu, osim najvažnijeg – hoće li mi odgovoriti? Imamo i dalje poeziju 19. veka, ali je negde na polici, prašnjava i „bez upotrebne dozvole“.
Još uvek nema komentara.