Više od 40% Amerikanaca smatra da je slušanje audio-knjiga manje zahtevno i da se ne smatra čitanjem. Kognitivna neuronaučnica Nadin Gab se ne slaže sa tim, a ona i drugi stručnjaci za obrazovanje kažu da je takav stav kontraproduktivan kada su u pitanju učenje i razvoj. Stručnjaci za obrazovanje tvrde da su težina i proces učenja isti kao kod papirnih izdanja knjiga, a stigma je nepotrebna prepreka, piše zvanični časopis Univerziteta Hravard (The Harvard gazette).
Ne samo da mozak funkcioniše isto dok čitamo štampane knjige ili slušamo audio-knjige, već je i sam proces učenja identičan, tvrdi Gab.
„Teorija o stilovima učenja je oborena. Nije tačno da neko uči bolje ako sluša ili čita. Učenje je zapravo isto bez obzira na modalitet“, rekla je Gab, profesorka na Harvardovoj diplomskoj školi za obrazovanje.
Ista mreža u mozgu
Čitanje je složena veština koja uključuje rani razvoj regija mozga koje podržavaju obradu zvuka i jezika, a to su što su ključne prekretnice za savladavanje čitanja. Neuronske mreže koje obrađuju pisani i usmeni jezik duboko su isprepletane i u velikoj meri se preklapaju.
„Nema velike razlike između moždane mreže za čitanje i one za razumevanje jezika“, objašnjava naučnica.
„Deo mozga koji zovemo „ležište za slova“, koji obrađuje štampani tekst, nije toliko angažovan dok slušate, ali je dokazano da kada neki ljudi slušaju reči, oni ih vizualizuju, pa se i taj deo aktivira“.
Stigma je nepotrebna
Slušanje audio-knjiga u nekim krugovima nailazi na podsmeh i doživljava se kao „varanje“, ali Gab odbacuje tu ideju. Tvrdi da oba formata nude prednosti.
Štampane knjige: Čitaoci lako mogu da se vrate na prethodne delove i pregledaju tekst.
Audio-knjige: Glasovi i zvuci čine da je priča ubedljivija i privlačnija.
Bibliotekari su saglasni. Alesandra Sajter, bibliotekarka na Harvardu, smatra da čitaoci treba da biraju format na osnovu svrhe čitanja. Neki preferiraju štampu radi bolje apsorpcije informacija, dok drugi biraju audio-format jer im omogućava multitasking i štedi vreme.
„Nema ničeg lošeg u audio-knjigama“, kaže Sajter.
Laura Šerif, bibliotekarka, uklanja stigmu sa audio-knjiga. Kaže da je radeći ranije u knjižari, viđala decu koja počnu sa audio-verzijom „Hari Potera“, a zatim se vrate da kupe štampanu knjigu.
Bez obzira na formu, knjige upoznaju čitaoce sa novim znanjima i složenim jezikom. Edukativna lingvistkinja Paola Učeli ističe da u oba formata čitaoci nailaze na specifične jezičke obrasce koji prevazilaze ono što iskuse u svakodnevnom razgovoru.
Gab u svojoj laboratoriji istražuje kako ljudi uče od detinjstva do odraslog doba. Roditeljima dece koja imaju poteškoća sa čitanjem često preporučuje audio-knjige uz štampane, podsećajući ih da je najvažnije da deca budu motivisana i uzbuđena zbog čitanja.
Što se odraslih tiče, Gab poručuje da treba da budu manje kritični.
„Ako ste ljubitelj čitanja kao odrasla osoba, nije važno da li tekst čitate ili slušate. Svi smo mi počeli kao ljubitelji audio-knjiga, dok smo kao deca sedeli u krilu roditelja koji su nam čitali“, kaže ona.
Još uvek nema komentara.