Sa dolaskom sezone prehlada i gripa, police apoteka i društvene mreže preplavljeni su savetima o jačanju imuniteta, pri čemu dve komponente ubedljivo vode glavnu reč – cink i vitamin C. Dok mnogi tragaju za jednim „magičnim“ rešenjem koje će sprečiti bolovanja, stručnjaci ističu da oba nutrijenta imaju potpuno jedinstvene, ali podjednako važne uloge u odbrani organizma.
Mali po veličini, ali izuzetno moćan, cink je esencijalni oligoelement koji direktno pomaže imunim ćelijama da rastu i uspešno se bore protiv virusa i bakterija. Prema rečima nutricionistkinje Loren Manaker, ovaj mineral je ključan i za proces zarastanja rana, kao i za održavanje stabilnih odbrambenih signala u telu. Istraživanja pokazuju da redovan unos cinka sprečava disbalans imuniteta, dok uzimanje cinka u obliku pastila na samom početku prehlade može značajno da skrati njeno trajanje. Stručnjaci savetuju unos kroz namirnice poput morskih plodova, govedine, ovsene kaše i semenki bundeve, mada upozoravaju da fitati u biljnoj hrani mogu otežati apsorpciju, što veganski i vegetarijanski način ishrane često čini podložnijim suplementaciji.
Sa druge strane, vitamin C (L-askorbinska kiselina) predstavlja vitamin rastvorljiv u vodi koji ljudsko telo ne može samostalno da sintetiše, zbog čega je svakodnevni unos kroz namirnice poput crvene paprike, citrusa i kivija preko potreban. Budući da se višak ovog snažnog antioksidansa ne skladišti u organizmu već se izlučuje mokraćom, redovnost je ključna. Manaker naglašava da vitamin C štiti ćelije od svakodnevnih oštećenja, podržava funkciju belih krvnih zrnaca i održava zdravlje kože kao prve fizičke barijere protiv klica. Iako su preporučene dnevne doze od 75 do 120 miligrama, studije sugerišu da unos od 200 mg može preventivno delovati kod osoba izloženih naporima ili hladnoći, mada preterivanje sa dozama iznad gornje granice od 400 do 2.000 miligrama nema dodatnog efekta.
Upoređujući efikasnost ove dve ključne komponente, kako prenosi magazin EatingWell, odgovor na pitanje šta je važnije zapravo glasi – oba. Stručnjaci ističu da postavljanje ovog pitanja podseća na dilemu da li su važniji točkovi ili motor u automobilu, s obzirom na to da ceo sistem mora da radi zajedno. Nutricionistkinja Edvina Klark dodaje da cink efikasnije deluje na smanjenje trajanja simptoma kao što su kašalj i zapušen nos.
Šta kažu egzaktne brojke o delotvornosti?
Kliničke studije pokazuju da upotreba pastila i sprejeva sa cinkom na samom početku bolesti skraćuje trajanje prehlade za prosečno 2,4 dana. Sa druge strane, redovan unos vitamina C tokom cele sezone donosi skraćenje simptoma za oko 15%. Iako nijedan nutrijent ne može u potpunosti da spreči pojavu prehlade, njihova pametna kombinacija u svakodnevnoj rutini predstavlja optimalnu strategiju za spreman imuni sistem pred jesenje i zimske izazove.
Dodatne strategije za besprekornu odbranu organizma
Pored unosa cinka i vitamina C, stručnjaci naglašavaju da zdravlje imuniteta zahteva širi pristup koji uključuje raznovrsnu ishranu bogatu voćem, povrćem, celim žitaricama i kvalitetnim proteinima, jer nijedna pojedinačna namirnica ne može obaviti sav posao. Posebnu pažnju treba posvetiti fermentisanim namirnicama poput jogurta, kefira i kimčija, koje hrane mikrobiom creva u kome se nalazi najveći deo imunološkog sistema.
Takođe, strateška suplementacija može biti opravdana kod rizika od deficita vitamina D, B12, cinka ili gvožđa, naročito zato što se pojedini nutrijenti teško unose isključivo kroz hranu.
Još uvek nema komentara.