Dok se privatne ordinacije utrkuju ko će brže, lepše i “belje”, državna stomatologija, koja je nekada bila stub zdravstva, funkcioniše po selektivnom modelu. Pravo na besplatnog zubara ima tek svaka četvrta osoba, a razlika u ceni između državne participacije i privatnog računa je desetostruka.
Najcrnja statistika je, zapravo, što se prava cena meri cenom pokvarenog zuba. Napada srce, zglobove ili mozak, ali se ne leči godinama. Jer je „besplatno“.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“, oko 16% stanovnika Srbije ima sve svoje zube, dok se procenjuje da preko 700 hiljada ljudi – nema nijedan.
Ko ima pravo na “besplatnog“ zubara
Stomatološka zaštita u Srbiji nije besplatna za sve. Prema Pravilniku o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu, koji donosi Republički fond za zdravstveno osiguranje, pravo na usluge o trošku države imaju samo određene kategorije. Deca do 18 godina (odnosno do kraja školovanja, najkasnije do 26. godine), trudnice, porodilje do godinu dana deteta, socijalno ugrožena lica, pacijenti pred teške operacije i stariji od 65 godina (i to samo za izradu proteza, uz participaciju).
Svi ostali plaćaju. Iako su cene u domovima zdravlja niže nego kod privatnika, nisu simbolične. Plomba u Domu zdravlja, za one koji nemaju pravo na besplatno lečenje, košta od 720 do 1400 dinara, dok je vađenje zuba od 600 do 1000 dinara. Za komplikovanije zahvate, nešto skuplje.
Cena osmeha kod privatnika
Privatni specijalistički pregled košta nas od 1000 do 4000 dinara, mada mnoge ordinacije nude prvi pregled besplatno, što je često samo marketinški trik. Cene krunica kod privatnika variraju od 15000 dinara (metalokeramika), pa “idu” i preko 30000 dinara ako želite bezmetalnu keramiku (cirkonijum). Cene se razlikuju od ordinacije do ordinacije, i od grada do grada. Matematika je prosta, plaćate komfor i brzinu, zub ne boli, ali kada izađete, boli glava.
Ko nas leči u državnim klinikama
Kadrovi su najveća boljka sistema. Prema izveštajima Stomatološke komore Srbije, trend prelaska stručnog kadra u privatni sektor traje godinama. U državnim ustanovama sve češće ostaju iskusni specijalisti koji su pred penzijom, dok se mladi lekari teško zapošljavaju zbog restriktivnih uredbi o broju zaposlenih u javnom sektoru. Rezultat su liste čekanja za specijalističke preglede, poput ortodoncije (ispravljanje zuba kod dece) ili oralne hirurgije.
Čekanje nije samo estetika
Pokvaren zub je fokalna infekcija, odnosno stalni izvor bakterija koje, putem krvi, putuju kroz celo telo. Prvo napadaju srce. Bakterije iz usta su direktno povezane sa upalom srčanih zalistaka (infektivni endokarditis) i povećavaju rizik od infarkta. Takođe, hronična upala zuba ubrzava razvoj reume i utiče loše na zglobove.
Novija istraživanja pokazuju da neadekvatna oralna higijena može brže da “ostari” naš mozak i utiče na razvoj demencije. Nelečena infekcija opterećuje i bubrege, što je vrlo opasno po čitav organizam.
Čekanje na termin ili odlaganje zbog straha ili cene pregleda može da ima fatalne posledice. Dentalna karta Srbije pokazuje da je najskuplji zub onaj koji se ne leči na vreme. Dok državni sistem kuburi sa manjkom kadrova i opreme, a privatni sa cenama koje prosečan građanin teško može da prati, jedino rešenje je redovna kontrola. U suprotnom, cena koju plaćamo nije samo novčana, već se meri štetom po opšte zdravlje.
Još uvek nema komentara.