Navikli smo da inteligenciju merimo brojkama. Brojimo ko brže misli, ko više pamti, ko bolje i brže zaključuje. Savremena psihologija postavlja pitanje koja je to sposobnost koja se ne može videti na testovima, ali vrlo utiče na naš život i donošenje odluka. To je metakognicija ili, jednostavno, samosvest.
To je sposobnost da prepoznajemo sopstvene misli, emocije i reakcije, i da ih preispitujemo. Sposobnost da ih menjamo, kada je to potrebno.
Šta je zapravo metakognicija?
Metakognicija znači „razmišljanje o razmišljanju“.
To je trenutak kada osoba ne reaguje automatski, već počinje da primećuje. Preispituje zašto me je nešto pogodilo, da li sam u pravu, šta to ne vidim.
Sa strane nauke, u tim procesima učestvuju delovi mozga zaduženi za samoregulaciju, kontrolu impulsa i donošenje dugoročnih odluka. Ova sposobnost nema veze sa time koliko je neko brz, duhovit ili elokventan. Naprotiv, manifestuje se kroz sumnju u sopstveni sud i našu spremnost da priznamo grešku.
Zašto je samosvest retka?
Razvijanje samosvesti traži napor. Nije lako da priznamo da nismo u pravu, da nam reakcija nije na mestu ili da nam je stav takav kakav jeste iz straha, „prevelikog“ ega ili glupe navike. Danas je greška slabost, a sigurnost vrlina koja je „must have“. Tada malo ko ima „petlju“ da ide tim putem.
Digitalno vreme i društvene mreže nagrađuju brzinu reakcije. U prevodu, nije važno da li smo površni, bitno je da smo brzi. Najglasniji i najbrži stavovi dobijaju najviše pažnje.
Kako izgleda neko ko ima razvijenu samosvest?
To su ljudi koji retko dominiraju u razgovorima. Nije im važno da su uvek u pravu, nije ima svaka rasprava borba i ne žure da nekom odgovore.
Oni pitaju, slušaju i menjaju mišljenje kada neko ima bolji argument. Često deluju tiho ili povučeno. Nisu pasivni, već stabilni. Njihov razvoj je sporiji, ali dublji. Nakon nekog vremena, „prerastu“ okolinu, a ne moraju to da dokazuju.
Važno razgraničenje
Ukoliko smo samosvesni, ne znači da smo moralno nadmoćni, niti nam garantuje da ćemo doneti ispravne odluke. Ćutanje ne znači dubinu, nit’ smo prepametni ako sumnjamo u sebe.
Metakognicija je alat, nije status. Samosvesna osoba nije bolja od drugih, samo je odgovorna prema sebi, odnosno svom ponašanju.
Opasno je ovu ideju pretvarati u elitističku priču o „retkim prosvetljenima“. Njena vrednost nije u izdvojenosti, već u svakodnevnoj primeni – u odnosima, poslu, roditeljstvu ili javnom govoru. Danas svako ima mišljenje, ali malo ko razmišlja. Samosvest je često potcenjena. Ne zato što je mistična ili „viša“, već zato što zahteva napor koji se ne vidi spolja. Samim tim, nije ni vredan truda.
Sve što nam treba je hrabrost da se suočimo sa sobom. Treba nam strpljenje da se menjamo, čak i kada nas niko ne gleda.
Još uvek nema komentara.