Petrović Škero: Slučajevi poput „Jovanjice“, „Generalštaba“, „Nadstrešnice“ mogli bi da ostanu bez tužilaca

„Ove poslednje izmene zakona ne mogu biti u skladu sa Ustavom s obzirom na to da su grubo prekršene nadležnosti i Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, koji nisu konsultovani pre usvajanja zakona, kao što je trebalo. A valjda bi najnormalnije bilo da tužioci i sudije učestvuju u diskusiji o tim zakonima, bez obzira što i poslanik ima pravo da ih predlaže“, kaže za Naš portal nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i članica Centra za pravosudna istraživanja (Cepris) Vida Petrović Škero, komentarišući tvrdnju predsednika Srbije da se konsultovao sa pravnim stručnjacima u vezi izmena pravosudnih zakona i da su mu ti, javnosti nepoznati stručnjaci, rekli da je sve u skladu sa Ustavom Srbije. 

Kada je reč o drugom delu Vučićeve izjave da ne zna kako bi ove promene zakona mogle da budu korak nazad, kad četiri godine nismo imali korak napred, Petrović Škero objašnjava da se taj korak nazad najbolje vidi kod promena koje se odnose na tužioce. 

“Promenama pre četiri godine išlo se na to da se daju garancije za samostalnost tužilaca, na to da se hijerarhija u tužilaštvu ne može zloupotrebljavati. To je tada rešeno uvođenjem tužilačkih komisija, koje su odlučivale o različitim prigovorima. Na primer, ako niži tužilac ima prigovor na odluku višeg tužioca. Ovim poslednjim zakonskim promenama ta samostalnost se urušava. Praktično se vraća na period pre promena Ustava, kada je onaj ko daje obavezno uputstvo odlučivao i o prigovoru na njega. Dakle, ponovo će samo hijerarhija da funkcioniše”, objašnjava naša sagovornica.

Prema rečima Petrović Škero, vlast nije smela da ostvari pretnje o rasformiranju Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) zbog Evropske unije, jer bi to bio jasan signal da se slabe kapaciteti za borbu protiv korupcije, pa je, kako kaže, našla drugi modalitet. 

“Ove izmene zakona mogle bi ozbiljno da pogode Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje bi moglo da ostane bez velikog broja tužilaca, jer amandman koji je usvojen ovim izmenama zakona predviđa da oni budu vraćeni u tužilaštva iz kojih su upućeni u TOK. To znači da bi rad na predmetima koji su u toku, a za koje svaki građanin ove zemlje zna da postoje, poput “Generalštaba”, “Nadstrešnice” “Jovanjice”, mogao da bude prekinut. Time bi se praktično ispunile želje pojedinih predstavnika vlasti o rasformiranju TOK-a”, objašnjava Petrović Škero.

“Da li verujete da će, posle svega što je izgovorio predsednik države o Tužilaštvu za organizovani kriminal, u to tužilaštvo biti upućen neki samostalan tužilac koji će nastaviti istrage u predmetima u kojima su, na primer, osumnjičeni neki visoki predstavnici vlasti. I koliko će bilo kom novom tužiocu biti potrebno vremena da pregleda hiljade stranica u tim predmetima?“, pita Petrović Škero.

Pomenuti amandman predviđa da „javnom tužiocu koji je, u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo ili u javno tužilaštvo posebne nadležnosti, prestaje privremeno upućivanje u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“. 

To bi, kako je ranije saopštilo Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), značilo da mogu u roku od mesec dana da ostanu bez polovine tužilaca, jer je njih 11 od 20, koliko ih trenutno radi, privremeno upućeno u tu instituciju. Dakle, nemaju status izabranih tužilaca u TOK-u. Inače, predviđeno je da TOK pored glavnog, ima još 25 javnih tužilaca, ali taj broj nikad nije dostignut.

“Imajući sve to u vidu, meni izgleda da ove promene zakona sada omogućavaju da se što duže i što teže procesuiraju oni koji su u korupciji. Da se sve ono što je započeto, onemogući, a da se ne nastavi sa otkrivanjem nečeg novog“, upozorava  nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije.

Ona ukazuje i na promene koje se odnose na Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje je ovim zakonskim izmenama praktično vraćeno u nadležnost Višeg javnog tuižilaštva u Beogradu. Naime, do sada je prvpg čoveka ovog tužilaštva postavljao Vrhovni javni tužilac (Zagorka Dolovac), a ovim izmenama to ovlašćenje dato je glavnom tužiocui Višeg javnog tužilaštva (sada je to Nenad Stefanović). 

“Dakle, imamo situaciju da su pred nama izbori, a da će Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal koje je inače tesno vezano sa funkcionisanjem medija, krivicama, pretnjama i napadima na društvenim mrežama, preći u nadležnost Višeg tužilaštva i pod kontrolu jasno opredeljenog glavnog tužioca da izvršava zahteve vlasti, a ne da bude samostalan u radu”, dodaje Petrović Škero.

Kada je reč o izmenama koje se odnose na sudije, ona ukazuje na odredbu koja omogućava predsednicima sudova i drugi mandat, što znači da bi na toj poziciji mogli da ostanu i do 10 godina. 

“Do sada je predsednik suda mogao da ima jedan mandat. Uzgred, svi evropski standardi kažu da je predsednik suda prvi među jednakima. On treba da se bavi sudstvom i da radi jedan deo onih menadžerskih tehničkih poslova. Kada on ima dva mandata, on prestaje da bude sudija i on postaje u stvari direktor rukovodilac, koji se vodi čijim interesom? Dakle, pitanje je da li će se drugi mandat davati onim predsednicima sudova koji rade posao da bi održali nezavisnost sudije i sudova ili onima koji će po željama političke vlasti nešto raditi”, navodi Petrović Škero.

Ona se ne slaže sa ocenom predsednice Društva sudija Srbije Snežanom Bjelogrlić da pravosuđe u drugim zemljama Evrope, poput Španije, Francuske, Italije trpi i veće pritiske nego pravosuđe u Srbiji. 

“Ne bih tako mogla da kažem da trpe veće pritiske. Svi pokušavaju u određenim situacijama da vrše pritisak, mislim na izvršnu vlast. Ali ne znam gde je to predsednik ustavnog suda izjavio da se pravosuđe otelo i od izvršne i političke vlasti, a predsednik države tužioce koji rade u TOK-u naziva korumpiranom bandom. Ili na sednici vlade u direktnom prenosu poruči ministrima da ne čekaju sud za eksproprijaciju, jer svaki sudija i advokat gledaju kako će nešto da uzmu. Pa još građanima poruči da im ne trebaju advokati i notari za regulisanje vlasništva nad imovinom u katastru. To imamo u Srbiji, ne znam za druge evropske zemlje”, zaključuje Vida Petrović Škero.