Šaka orašastih plodova dnevno pomaže u kontroli krvnog pritiska
Nova naučna istraživanja donose dobre vesti za ljubitelje orašastog voća – redovno, umereno konzumiranje ove hrane može značajno doprineti zdravlju vašeg kardiovaskularnog sistema.
Prema rezultatima nove meta-analize, unošenje otprilike jedne šake orašastih plodova dnevno povezano je sa 20 % manjim rizikom od razvoja hipertenzije (visokog krvnog pritiska).
Šta je pokazala nova studija
Istraživanje, koje je nedavno objavljeno u časopisu British Journal of Nutrition, analiziralo je osam studija u kojima je učestvovalo ukupno 143.380 odraslih osoba starosti između 18 i 87 godina. Tokom perioda praćenja zabeleženo je 20.665 slučajeva visokog pritiska.
Ključni nalazi analize pokazuju:
Kada su upoređene osobe koje su unosile najviše orašastih plodova sa onima koje su unosile najmanje, veći unos bio je povezan sa 16% manjim rizikom od hipertenzije.
Svaka dodatna porcija od 28 grama dnevno smanjuje rizik za 20%.
U poređenju sa osobama koje uopšte ne jedu orašaste plodove, unošenje oko 30 grama dnevno donosi 26% manji rizik. Ipak, istraživači nisu uočili dodatno smanjenje rizika pri još većim količinama unosa.
Stručnjaci naglašavaju da je reč o opservacionoj studiji, što znači da orašasti plodovi sami po sebi direktno ne sprečavaju visok pritisak. Kako objašnjava dijetetičarka za preventivnu kardiologiju Mišel Routenštajn (Michelle Routhenstein), oni nisu čudotvoran lek, već predstavljaju izuzetno koristan i važan deo celokupnog plana ishrane usmerenog na zdravlje srca, piše Healthline.
Zašto su orašasti plodovi korisni za kntrolu pritiska
Orašasti plodovi obiluju hranljivim materijama koje direktno podržavaju kardiovaskularno zdravlje, a među njima se izdvajaju:
Vlakna i biljni proteini
Nezasićene masti
Magnezijum i kalijum
Vitamini E, K, C i nekoliko vitamina B kompleksa.
Magnezijum deluje kao prirodni blokator kalcijumskih kanala, što pomaže krvnim sudovima da se opuste i prošire i tako snize pritisak. Kalijum pomaže u neutralisanju efekata natrijuma i smanjuje napetost u zidovima krvnih sudova.
Stručnjaci ističu da svi orašasti plodovi povoljno utiču na kardiometaboličko zdravlje, ali pojedine vrste imaju specifične prednosti.
Orasi, kikiriki i bademi sadrže veće količine L-arginina, aminokiseline koja deluje kao vazodilatator i pomaže u širenju krvnih sudova.
Pistaći se takođe posebno izdvajaju jer pojedina istraživanja sugerišu da mogu skromno da snize sistolni krvni pritisak, zahvaljujući kombinaciji kalijuma, zdravih masti, vlakana i antioksidanasa.
Kako da biramo i jedemo pravilno
Nutricionisti i stručnjaci su saglasni da način pripreme igra presudnu ulogu.
Vodite računa o soli: Birajte neslane ili blago posoljene orašaste plodove kako biste držali unos natrijuma pod kontrolom. Izbegavajte preslane grickalice, kao i varijante sa dodatim šećerom i čokoladom.
Kontrolišite porcije: Budući da su orašasti plodovi visoko kalorični, preporučena mera je oko 28 grama (mala šaka) odjednom, umesto neprekidnog grickanja tokom celog dana.
Cilj pravilne ishrane nije oslanjanje na samo jednu namirnicu, već postizanje raznovrsne i uravnotežene ishrane koja dugoročno čuva srce i krvne sudove.
Još uvek nema komentara.