Ispred episkopskog doma u Kraljevu danas se okupio veći broj vernika i građana kako bi pružili podršku mitropolitu Justinu, poglavaru Eparhije žičke, nakon najave da u eparhiju ponovo dolazi delegacija iz vrha Srpske pravoslavne crkve radi kontrole poslovanja.
Očigledno da stvar nije samo u knjigama i bilansima. Jer, „kontrola“ je postala sinonim za pritisak koji traje otkako je Justin otvoreno stao uz studente i građanske proteste, dozvoljavao da se studenti dočekuju po parohijskim domovima i javno poručivao da „vlast nije data radi nasilja, nego radi služenja narodu“.
U medijskim izveštajima Justin se opisuje kao jedan od retkih visokih crkvenih velikodostojnika u Srbiji koji je dosledno javno pokazivao podršku studentima. Ne stranački, već „hrišćanski“.
Simbol takvog odnosa je otvaranje vrata manastira Studenica studentima koji su prepešačili Srbiju, pošto im je dogovoreni smeštaj otkazan. Studenti Novog Pazara, većina druge vere, pokazaju zahvalnost uz poruku da je „prikazano hrišćanstvo u najlepšem svetlu“.
Ključna tačka spora u javnosti oko kontrolisanja mitropolita je interpretacija: formalno se govori o proverama upravljanja eparhijom, dok sagovornici i komentatori u medijima tvrde da je pravi razlog politički — Justinova podrška studentima i građanima. Teolog Vukašin Milićević ovu situaciju opisivuje kao pokušaj da se „nađe razlog“ da se Justin skloni, uz tezu da se crkvena disciplina i inspekcije koriste kao poluga.
Kraljevački portal OzonPress navodi da je „hajka“ počela i ranije, pominje se Justinovo protivljenje davanju crkvenog ordena predsedniku, pobuna protiv kopanja litijuma, kao i potpis na javnom pismu kojim se tražilo poštovanje studenata nakon što su u crkvenim krugovima iznete teške etikete na njihov račun.
Današnji protest je praktično referendum „na terenu“ o jednoj osetljivoj temi: gde prestaje pastirska briga, a gde počinje „nedozvoljena“ javna solidarnost sa društvom koje ključa.
Za okupljene u Kraljevu, Justin je simbol crkve koja ne beži od naroda kad je neprijatno. Za njegove kritičare, on je problem jer je „izašao iz okvira“ i time otvorio prostor da se crkva u javnosti čita kao politički akter. A između te dve slike stoji ista reč koja u Srbiji uvek zvuči kao pretnja: kontrola.
Justin nije problem zato što je političan, već zato što nije poslušan. U zemlji u kojoj se blagosiljaju autoputevi bez puta i projekti bez odgovornosti, on se usudio da ne blagoslovi prezir prema mladima. I to je crvena linija.
Današnji protest ispred Eparhije žičke nije pobuna protiv crkve. To je pobuna protiv njene zloupotrebe. Okupljeni ne brane Justina kao administrativca, nego kao simbol crkve koja još ume da razlikuje strah od vere.
Ako padne Justin, neće pasti zbog finansija. Pašće jer je pokazao da mantija ne mora da bude uniforma.
Ovaj slučaj je lakmus papir za Srpsku pravoslavnu crkvu. Ili će pokazati da u njoj još ima mesta za savest, ili će potvrditi da je mirnija uz vlast nego uz istinu.
U Srbiji se danas, izgleda, ne sudi po veri, zakonu ili savesti. Ako govoriš poslušno i ponavljaš što glasnije ono što što si čuo na partijskim sastancima ili televizijskim obraćanjima, češćim od reklama, ispravan si. Ako govoriš po istini i uverenju, problem si. A ako, kao Justin, govoriš ljudski i kanonski, dobiješ komisiju.
Jer ništa ne uznemiri sistem kao crkva koja se seti čemu služi.
Ovde se sve češće ne pita da li je nešto po zakonu ili po veri. Već po „gospodarevoj“. A Justin tvrdoglavo poštuje drugog Boga. Onog hrišćanskog, sa večnim mandatom.
„Praštajmo čak i onima koji nas progone“, poručuje mitropolit.
Videćemo.
Još uvek nema komentara.