Ratko Mladić, za jedne heroj, za druge zločinac. U grob pored ćerke?
Smrt Ratka Mladića nije završila jednu od najkontroverznijih priča sa prostora bivše Jugoslavije. Naprotiv, gotovo istog trenutka kada je objavljeno da je nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske preminuo u Hagu, u 85. godini, vratile su se podele stare više od tri decenije.
Za jedne je umro general koji je u najtežim ratnim godinama branio srpski narod i Republiku Srpsku. Za druge čovek pravosnažno osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Između te dve slike kao da ni posle toliko godina gotovo da nema prostora.
Reakcije na njegovu smrt možda su zato više govorile o današnjem Balkanu nego o samom Mladiću.
U Republici Srpskoj političari i deo javnosti opraštali su se od generala i komandanta, ističući njegovu ulogu u stvaranju i odbrani Republike Srpske. Milorad Dodik poručio je da je odnos prema Mladiću za mnoge porodice i borce pitanje „duboko ličnog osećaja“, dok su se čule i optužbe da je Hag, odbijajući da ga zbog teškog zdravstvenog stanja pusti na lečenje, ubrzao njegovu smrt.
U Federaciji BiH slika je potpuno drugačija. U prvi plan ponovo su došli Srebrenica, opsada Sarajeva, žrtve i presude Haškog tribunala. Dovoljno je pogledati naslovne strane medija: dok su jedni objavili da je „preminuo general Ratko Mladić“, drugi su vest naslovili smrću „ratnog zločinca Ratka Mladića“.
Isti čovek, isti događaj, dve gotovo nespojive slike prošlosti.
Reakcije porodica žrtava bile su očekivano lične i bolne. Kada Hotić, koja je u Srebrenici izgubila sina, supruga i druge članove porodice, kaže da Mladićeva smrt ništa ne menja i da joj je važno što je doživotnu kaznu izdržao do kraja. Iz udruženja žrtava stigle su poruke da smrt ne može izbrisati pravosnažno utvrđene činjenice.
Podeljena i Srbija
Ni u Srbiji nije bilo jedinstvenog odgovora.
Deo političara i javnosti Mladića je ispratio kao heroja i vojnika, uz zahteve da bude sahranjen uz državne počasti. Drugi su podsetili na haške presude i pozvali Srbiju da se suoči sa zločinima iz devedesetih.
Ministar pravde Nenad Vujić u petak je potvrdio da će Mladić biti sahranjen uz najviše državne i vojne počasti. Naglasio je, međutim, da država neće odlučivati gde će biti sahranjen. Tu odluku doneće porodica. Istovremeno je najavio da će Srbija od Haškog mehanizma tražiti odgovore o Mladićevom lečenju i okolnostima smrti.
Poslednje godine njegovog života protekle su u teškoj bolesti. Imao je više moždanih udara, a od 2024. bio je u pritvorskoj bolnici i pod palijativnom negom. Zahtevi da zbog zdravstvenog stanja bude privremeno pušten i prebačen u Srbiju više puta su odbijani.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić neposredno pre njegove smrti ponovo je tražio da mu bude omogućeno da poslednje dane provede u Srbiji, obrazlažući to humanim razlozima.
Presude ostaju činjenice
Bez obzira na potpuno različita tumačenja njegove uloge, deo biografije Ratka Mladića nije stvar političkog ili nacionalnog opredeljenja.
Kao komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, Mladić je pred Haškim tribunalom 2017. osuđen na doživotni zatvor. Presuda je 2021. pravosnažno potvrđena. Proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i druga krivična dela počinjena tokom rata u BiH.
Posle rata godinama je bio u bekstvu. Uhapšen je u Srbiji 2011. i izručen Hagu.
Ni hapšenje, ni suđenje, ni presuda nisu uspeli da približe dva potpuno različita pogleda na njega.
Za njegove poštovaoce presuda nije izbrisala sliku generala i komandanta. Za porodice žrtava i veliki deo javnosti u BiH upravo su presude ono što određuje njegovo mesto u istoriji.
Njegova smrt samo je pokazala koliko su obe slike i dalje žive.
Ana, privatna tragedija iza generala
Iza vojne uniforme, ratova, Haga i političkih sukoba postojala je i jedna priča koja je Mladića pratila gotovo do kraja života.
Njegova ćerka Ana umrla je u Beogradu u martu 1994. godine. Imala je samo 23 godine i bila studentkinja medicine. Prema zvaničnoj verziji, izvršila je samoubistvo očevim pištoljem. Nije ostavila oproštajno pismo.
Njena smrt veoma brzo postala je predmet različitih teorija. Jedna od najčešće ponavljanih bila je da je mlada devojka teško podnela ono što je tokom rata slušala i čitala o svom ocu. Sam Mladić, međutim, nije verovao da se Ana ubila i godinama je govorio da je njegova ćerka stradala pod drugačijim okolnostima.
Dokazi koji bi promenili zvaničan zaključak nikada nisu predstavljeni, pa su sve druge verzije ostale u domenu spekulacija.
Anina smrt ga je teško pogodila.
Koliko mu je značilo da ode na njen grob videlo se i posle hapšenja 2011. godine. Pre izručenja Hagu zatražio je da mu bude dozvoljeno da poseti Anin grob na Topčiderskom groblju. Sud je to odobrio i Mladić je, uz veliko obezbeđenje, tamo proveo desetak minuta.
Sada, petnaest godina kasnije, krug bi mogao da se zatvori na istom mestu.
Pojedini mediji objavili su da je Mladićeva želja bila da bude sahranjen pored ćerke Ane i da bi upravo Topčidersko groblje moglo biti mesto njegovog poslednjeg počinka. Zvanično, međutim, odluku još treba da donese porodica.
Ako tako bude, čovek čije je ime decenijama bilo vezano za rat, vojsku, politiku i Hag biće sahranjen pored deteta koje je izgubio usred rata.
Smrt čoveka, ali ne i podela
Ratko Mladić umro je kao jedna od ličnosti o kojima na prostoru bivše Jugoslavije gotovo da nije moguće govoriti bez vraćanja u devedesete.
Jedni će ga pamtiti kao generala koji je predvodio Vojsku Republike Srpske i čoveka bez kojeg, kako veruju, Republika Srpska ne bi opstala.
Drugi će ga pamtiti kroz Srebrenicu, Sarajevo, hiljade žrtava i presude međunarodnog suda.
Ni njegova smrt nije približila te dve strane. Naprotiv, reakcije iz Srbije i Bosne i Hercegovine pokazale su koliko su ratovi završeni na bojnom polju, ali ne i u kolektivnom sećanju.
Poslednja slika Mladićevog života istovremeno je i najjednostavnija.
Daleko od velikih istorijskih rasprava, od reči „heroj“ i „zločinac“, od političara, presuda i zastava, ostaje priča o starom i teško bolesnom čoveku koji je umro u zatvorskoj bolnici u Hagu i porodici koja sada odlučuje gde će ga sahraniti. Moguće je da će to biti pored njegove ćerke.
Smrt Ratka Mladića završila je njegov život. Raspravu o njemu, očigledno, nije.
Još uvek nema komentara.