Nešto drugačiji pogled na aferu „Konjuh“
Policija Republike Srbije, uz podršku i u koordinaciji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal (TOK), zaplenila je 29. januara 2026. godine nešto više od 5 tona marihuane u selu Konjuh, u blizini Kruševca. Zvanične izjave ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića navode da je ovo najveća zaplena kanabisa ikada zabeležena na teritoriji Srbije. Procena vrednosti ovog narkotika se kreće između 7 i 10 miliona evra. Pored marihuane, pronađene su i četiri automatske puške, zolja i preko miliona dinara u gotovini, a pet osoba je osumnjičeno.
Uhapšeni su Rade i Nebojša Spasojević u čijem domaćinstvu je droga bila skladištena i Ivan Dragnić, suvlasnik firme Alphapharm DOO iz Skoplja. Raspisana je međunarodna poternica za Aleksandrom Mijajlovićem za koga se sumnja da je organizator a traga se i za Urošem Mladenovskim koji je označen kao član ove grupe. Od dana kada je marihuana zaplenjena, nije bilo novih informacija. To je razumljivo jer je slučaj previše složen da se otkrivaju sitne informacije, već je bolje sačekati da se sklopi celo mozaik. Nema informacija ni o novim hapšenjima.
Otkud marihuana?
Veoma brzo, istraga je pokazala da je marihuana stigla iz Severne Makedonije, te da je sa kolegama iz susedne države uspostavljena saradnja na prikupljanju podataka. Već pet dana kasnije, predsednik Vlade Severne Makedonije Hristijan Mickoski objavio je da je u Skoplju i regionu Strumice otkrivena ogromna količina marihuane, te da je ta zaplena povezana sa onom u selu Konjuh. Najpre je javljeno da je 9 tona zaplenjeno u magacinu one iste firme Alphapharm DOO u Skoplju a još 18 tona u selima u okolini Strumice. Dan kasnije potvrđena je vest da je pronađeno čak 40 tona ove psihoaktivne supstance. Konačno, premijer Mickovski je u nedelju 8. februara čak izjavio da nije isključena mogućnost da do kraja operacije ta količina bude i svih 100 tona! Zanimljivo je da je marihuana zaplenjena u fabrici CBD Medplant, u okolini Strumice, pakovana na isti način kao i ona pronađena u Konjuhu, što se vidi na fotografiji koju je objavio makedonski portal Kurir.
Zašto Makedonija?
Severna Makedonija je jedna od retkih zemalja u regionu koja je još 2016. godine pravno omogućila uređenu proizvodnju i industrijsku upotrebu kanabisa u medicinske i naučne svrhe. To je učinjeno izmenama Zakona o kontroli opojnih droga i psihotropnih supstanci, koje su uredile da pravno lice može da uzgaja kanabis samo za medicinske i naučne svrhe. To znači da marihuana nije legalizovana i ne može se koristiti za „rekreativno“.
Dozvolu za uzgoj i preradu izdaje Ministarstvo zdravlja uz prethodnu saglasnost Vlade. Pravna lica moraju da ispune izuzetno stroge uslove: objekti za uzgoj i preradu moraju imati danonoćno fizičko obezbeđenje, kontrolisan pristup i kontinuirani video-nadzor sa arhiviranjem snimaka. Prostor za uzgoj i skladištenje mora biti atmosferski zaštićen i okružen ogradom od najmanje 4 metra visine (sa bodljikavom žicom u tri reda i dodatnom bodljikavom žicom na vrhu) kako bi se sprečile krađe, neovlašćeni pristup i zloupotrebe. Obavezne su i mere za sprečavanje emisije polena, mirisa i biljnih čestica u spoljašnju sredinu (zatvoreni sistemi, filteri, kontrolisana ventilacija). Proizvođači su dužni da vode preciznu evidenciju o svakoj fazi proizvodnje, skladištenja i uništavanja otpada, da obezbede farmaceutski kvalitet sirovine, kao i da angažuju odgovorno stručno lice – diplomiranog agronoma (često i farmaceuta) koji nadzire uzgoj i usklađenost sa propisima, dok su redovni i vanredni inspekcijski nadzori države sastavni deo sistema kontrole.
Zakon je donet u vreme koalicione vlade koju su činili Socijaldemokratki savet Makedonije (SDSM) i Demokratska unija za integraciju (DUI) koju čine građani albanske nacionalnosti. Kao rezultat, Severna Makedonija je jedan od najbrže rastućih kanabis tržišta u Evropi. Vlada Makedonije je u proteklih osam godine donela odluke kojima se daje odobrenje za uzgoj kanabisa u medicinske svrhe 61 pravnom licu. Tako veliki broj firmi komplikuje nadzor, neke firme imaju veze s kriminalom ili su prekoračile propise, naročito one sa investitorima iz regiona ili onima sa krivičnom istorijom u inostranstvu a umešanost politike komplikuje sprovođenje zakona, a neke najavljene i očekivane sudske presude ili optužnice protiv politički imenovanih investitora nisu javno potvrđene.
Vlada je, zbog neispunjavanja zakonskih uslova, stoga oduzela 14 licenci a u toku je proces oduzimanja još 4 licence. To znači da ispravnu licencu ima 43 preduzeća. Među njima je i Alphapharm DOO, osnovan 2023. godine, kome je dozvola za uzgoj kanabisa u medicinske svrhe izdata 16. aprila 2024. godine. Ivan Dragnić, jedan od srpskih državljana koji je uhapšen u policijskoj akciji u Srbiji, za koju se sumnja da je uvezena iz Makedonije, suvlasnik je ove firme sa još trojicom Srba. Ono što je važno u slučaju „Konjuh“ je da je izvoz finalnih proizvoda (ulja ili ekstrakata) dozvoljen pod određenim uslovima, dok je izvoz sirovog sušenog cveta strogo ograničen!
Razmere
Najveći deo psihoaktivne supstance THC nalazi se u ženskom cvetu, na vrhu biljke kanabis (latinsko ime: cannabis sativa), poznatoj i kao industrijska konoplja, dok ga znatno manje ima u listovima blizu cveta a praktično zanemarljivo je u stabljici i korenu. Jedan takav osušeni cvet teži od 0,5 do 1 grama. To znači da je u Konjuhu bilo barem 5.000.000 osušenih cvetova kanabisa, a u makedonskoj zapleni čak 40 miliona. Od jedne stabljike hibrida indijske konoplje može se dobiti u proseku 100 grama cvetova u stakleničkom uzgoju. Znači da je za kilogram marihuane potrebno 10 biljaka. Za 5 tona potrebno je 50 hiljada biljaka u stakleničkom uzgoju.
Za 50 hiljada biljaka potrebno je 1,75 hektara površine pod staklenicima ako se ostavlja razmak pola metra između biljaka i hodnici za prolaz. To je 17,5 hiljada kvadratnih metara ili 2,5 fudbalska terena pod staklenicima. Prema broju kutija na slikama iz Konjuha bi se reklo da je u jednoj samo 5 kg tj. 10 kesa po 500 grama. To je 1.000 kutija. Za prevoz 1.000 kutija nije dovoljan jedan šleper. Odmah se rađa pitanje: je li moglo preći granicu bez znanja službi bezbednosti? Naravno da nije.
Za 40 tona zaplenjenih u Makedoniji potrebno je 400 hiljada biljaka, tj 14 hektara = više od 20 fudbalskih terena pod staklenicima punim stabljika hibridnog kanabisa. Bezbednosne službe Severne Makedonije nisu primetile proizvodnju?. Osnovane su sumnje da je dobar deo te marihuane stigao iz susedne Albanije. Ali, 40 tona je 8.000 kutija, za šta je potrebno desetak punih šlepera. Je li barem deo mogao biti uvezen iz Albanije bez znanja
U jedan džoint ide 0,3 do 0,5 grama marihuane. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanovic Batut“, u Srbiji je marihuanu u poslednjih godinu dana koristilo 1,8% stanovnika (118.556). Naravno, realna brojka je nekoliko puta veća, ali da se držimo zvaničnih podataka. Ako znamo da je za jedan džoint potrebno 0,4 grama, to znači da se od nađenih 5.000.000 grama u Konjuhu može napraviti 12.500.000 džointa, što pokriva potrebe cele Srbije za 105 dana odnosno 3 ipo meseca.
Prema podacima za Makedoniju, marihuanu je u poslednjih godinu dana koristilo čak 6,6% stanovnika (119 338 – ukupna brojka je čak veća nego za Srbiju). Ako znamo da je za jedan džoint potrebno 0,4 grama, to znači da se od nađenih 27.000.000 grama u Konjuhu može napraviti 67.500.000 džointa, što pokriva potrebe cele Srbije za 565 dana odnosno 18 meseci ili godinu ipo dana. Izgleda da je roba spremljena za šire tržište, što zaplena u Konjuhu potvrđuje. Ako za Srbiju uzmemo isti procenat korisnika marihuane kao u Makedoniji (6,6%), broj korisnika je 434.705, što znači da je količina iz Konjuha dovoljna za samo 11,5 dana. Otuda onaj štek u skladištu Alphapharm-a u Skoplju.
Kako je zaista ta marihuana dospela u Srbiju?
Kamion, ili kamioni koji su vozili ovaj tovar mogli su da iz Severne Makedonije uđu u Srbiju na jedan od dva međunarodna prelaza: Preševo – Tabanovce, najprometniji prelaz na autoputu E75 i mali alternativni prelaz Prohor Pčinjski – Pelince, znatno manje opterećen. Izvori iz istrage rekli su za Televiziju 24 da je marihuana bila upakovana na zapečaćen način i da nije proverena na carini, dok je u dokumentima naveden potpuno drugi proizvod. Kamioni koji prevoze robu preko više državnih granica zapečaćuju se carinskim plombama (mehaničkim ili elektronskim) koje postavlja carina na polaznoj tački, a koje garantuju da tovarni prostor ne može biti otvoren bez vidljivog oštećenja plombe. Plomba se proverava na svakoj narednoj granici i skida tek na odredišnoj carini ili uz zvanično odobrenje, čime se obezbeđuje kontinuitet nadzora i integritet pošiljke tokom celog tranzita.
Nezvanični izvori iz makedonske carine rekli su lokalnoj TV 24 da „još uvek čekaju detaljan izveštaj svojih srpskih kolega o tačnom datumu, vremenu, a takođe i registarskim tablicama vozila za koje je, kako kažu, zvanični Beograd objavio da je prešlo makedonsku granicu“. Stoga se, ako je tačna informacija makedonske carine, ne može još utvrditi kako je marihuana uopšte spakovana u kamion, šta je pisalo u pratećim papirima (koja roba), gde je trebalo da ode i gde je uopšte završio kamion na kome su carinske plombe skinute da se marihuana izvadi iz kamiona. Čak i da je droga stigla u zapečaćenom kamionu, praktično je nemoguće da državni organi, uključujući bezbednosne agencije, to ne otkriju. Očigledno su neki jako žmurili ovog januara.
Pravosudni i institucionalni tok
Tužilaštvo vodi istragu protiv svih petoro označenih, posebno ističući međunarodni karakter krivičnog dela – od nabavke narkotika van teritorije Srbije, preko organizovanog transporta, do distribucije na domaćem tržištu. Osumnjičenima se, prema saopštenjima Tužilaštva, stavlja na teret neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, za šta slede kazne zatvora do 10 i više godina, zavisno od uloge u organizaciji i dometa kriminalne mreže. Ako se utvrdi da je droga nabavljena ili proizvedena van Srbije i uvezena u zemlju kroz međunarodnu mrežu, to bi osumnjičenima moglo doneti još ozbiljnije optužbe – za međunarodno organizovani kriminal, pranje novca i krijumčarenje. Ukoliko sud utvrdi da su delovali u okviru organizovane grupe ili međunarodnog kriminalnog lanca, minimalne kazne mogu biti znatno strože, često i preko 10 – 15 godina zatvora, posebno za vođu klana. Tokom saslušanja u Tužilaštvu za organizovani kriminal, osumnjičeni su koristili zakonsko pravo da se brane ćutanjem.
Kontraverze
Akciju zaplene marihuane obavili su Služba za droge Uprave kriminalističke policije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Pripreme su sigurno trajale narem nekoliko nedelja. Sve je urađeno u potpunoj tajnosti, kako se akcija ne bi „provalila“ i propala. Akcija je obavljena u jutarnjim časovima. Tek tada su obavešteni vrh Ministrstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije i UKP. Ministar Dačić, direktor Vasiljević i načeknik Kričak su se odmah sjurili u Konjuh i održali konferenciju za medije kako bi sebi pripisali zasluge.
Policija je objavila snimak upada policije. Na njemu su policajci u potpuno novim (iz fundusa) uniformama, što jasno potvrđuje ono što se priča i što se dešavalo tokom nekih hapšenja studenata, aktivista i demonstranata poslednjih meseci da policija „ponavlja“ hapšenja kako bi ih snimila. Od svih onih sa snimka, verovatno je jedino policajac u civilu pripadnih Službe za droge. Neki mediji pod kontrolom vlasti čak su objavili da je zaplena realizovana uz saradnju sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu a ne sa TOK-om. Istoga dana, novi načelnik UKP-a Marko Kričak, neformalno je saopštio načelniku Službe za suzbijanje droga Radivoju Raši Popoviću da će on i njegov zamenik Nikola Đoković biti smenjeni sa funkcija. Narednih dana za načelnika Službe za droge imenovan je Dušan Perovanović, koji je pre toga bio pripadnik Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata čiji je komandant bio upravo Kričak. Tužiteljka Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), Irena Bjeloš, koja je vodila istragu i koordinisala akciju zaplene 5 tona marihuane, nakon usvajanja amandmana na pravosudne zakone u Skupštini Srbije neće moći više da radi u tom tužilaštvu. To znači da joj se faktički prekida mandat u TOK-u nakon akcije.
Upliv politike
Na društvenim mrežama objavljeno je da su neki svedoci akcije zaplene, meštani Konjuha, čuli da su članovi porodice Spasojević rekli „Kakvo hapšenje, pa ovo je državno, zovite Batu Gašića“. Ministar odbrane Bratislav Gašić je povodom zaplene istakao da takva akcija pokazuje da „u Srbiji nema zaštićenih“ i poručio da svako ko se bavi kriminalom neće uspeti da se sakrije iza partijske knjižice te da će borba protiv kriminala i korupcije biti vođena odlučno i bez kompromisa.
Mladen Nenadić, šef Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), odgovarajući na pitanja studenata na tribini na Pravnom fakultetu u Beogradu, rekao je da se zna „odakle je ta droga, a zna se ko ima firmu u toj državi (Severna Makedonija). Imamo i jedan predmet koji je baš medijski eksponiran iz 2019. (Jovanjica) gde se isto spominjala ta država, a isto se spominjala marihuana. Sada kada povežete neke stvari ko zna šta može da ispadne“. Nekoliko medija iz regiona i nezavisnih komentatora ukazalo je da bi ovaj slučaj mogao biti simbol pukotina u vezi između kriminalnih mreža i političkih struktura, pitanja koja su ranije bila deo i drugih slučajeva kao što je “Jovanjica”.
Kontraverze su se pojavile i u Makedoniji, gde se ceo posao sa kanabisom vezuje za nekadašnjeg premijera Zaeva. Jedan od vlasnika CBD Medplant-a iz Novog Sela kod Strumice je Hristijan Kotev, a njegov otac, Toni Kotev, navodno je pravi vlasnik. Toni Kotev je bivši predsednik ogranka SDSM-a u Novom Selu, blizak Zaevu. Pominje se i Venko Filipče, nekadašnji ministar zdravlja u njegovoj Vladi koji je vodio proces predlaganja zakona, a trenutno je predsednik SDSM. Zaev je demantovao te optužbe i zatražio javno izvinjenje poslanika VMRO-DNPE Braneta Petruševskog i VMRO-DPNE.
Konačno, začuđujuća je današnja izjava premijera Mickovskog. Iako je 5. februara rekao da marihuana iz Konjuha potiče iz njegove zemlja, on je, na pitanje novinara kako je 5 tona marihuane napustilo zemlju i da li je preostalih 40 tona zaplenjenih bilo namenjeno švercu, rekao da nema informaciju da je marihuana zaplenjena u Srbiji napustila Makedoniju i pozvao novinarku da da izjavu Tužilaštvu ako ima takvu informaciju. Dodao je da misli da ni Ministarstvo unutrašnjih poslova to ne zna.
Milutin Milošević Izvršni direktor Mreže za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi 8. februar 2026. godine
Još uvek nema komentara.