Srbija sa funkcionalnim REM-om koji kontroliše medije: Samo u rubrici – nije se desilo
Savet Agencije za audiovizuelne medijske usluge u Crnoj Gori (SAMU) doneo je odluku da pokrene postupke protiv emitera „Informer TV“ i „TV Prva RS“. Malo pre toga, taj savet doneo je odluku o privremenom ograničenju emisija Jovane Jeremić na TV Pinku. Sagovornici Našeg portala čestitaju Crnoj Gori na ovakvim odlukama i navode da bi srpski REM trebalo da se ugleda na komšije, ali da je to ovde, ipak, nemoguće – iz više razloga.
SAMU je u sredu doneo odluku da pokrene postupke protiv emitera „Informer TV“ i „TV Prva RS“. Analiza je pokazala prisustvo sadržaja sa elementima govora mržnje, negiranja nacionalnog identiteta i glorifikacije pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Prethodno je, pre nekoliko dana, SAMU doneo odluku o privremenom ograničenju prijema i reemitovanja emisija Jovane Jeremić „Novo jutro“ i „Novo jutro – Jutro sa dušom“ koje se emituju u okviru programa televizije Pink, u trajanju od šest meseci – zbog spornog govora usmerenog prema više nacionalnih i etničkih zajednica.
Analizom emitovanih programskih sadržaja ovog emitera Agencija je uočila prisustvo narativa kojima se ugrožava dostojanstvo, podstiču mržnja, netrpeljivost i diskriminacija, te omalovažavaju i obezvređuju pripadnici crnogorske nacionalnosti negiranjem njihovog nacionalnog identiteta i posebnosti.
Utvrđen je kontinuirani obrazac emitovanja programskih elemenata kojima se afirmativno prikazuju ideologije i pokreti povezani sa zločinima u istorijskim oružanim sukobima, glorifikuju pravosnažno osuđeni ratni zločinci i negira nacionalni identitet pojedinih zajednica.
Moralo bi – bez nasilja, diskriminacije na TV-u
Slobodan Cvejić, bivši član Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kaže za Naš portal da to telo u Srbiji može da izrekne slične zakonske mere bilo kom pružaocu medijskih usluga koji je u nadležnosti REM-a, odnosno koji potpada pod Zakon o elektronskim medijima, ali mere mogu da se donesu i na osnovu drugih zakona – samo ako se hoće.
„Dakle, to bi moglo da se desi. Recimo, ako se ne varam, Informer televizija u Srbiji je vratila svoju licencu za televizijsko emitovanje i oni su rekli da je njima sasvim u redu da idu samo preko kabla. To nije u nadležnosti REM-a. Međutim, svaki javni nastup u kom se diskriminiše neko ili se na neki drugi način krši određeni propis, naravno, podleže pod mere drugih zakona koji to regulišu“, pojasnio je Cvejić.
On daje primer Zakona o zabrani diskriminacije.
„Pošto kod nas postoji Zakon o zabrani diskriminacije, po tom zakonu, naravno, može da se pokrene određeni postupak takođe. S tim što tu ide protiv lica koje je diskriminisalo. Verovatno po tom zakonu ne može da se reaguje ka pružaocu medijske usluge koji je to uradio. Ali po ovoj prvoj osnovi, dakle, može… Čak može i da se traži zabrana rada ako se ponavljaju takvi događaji“, naveo je Cvejić.
Kako je rekao, u REM-u je, u vreme kada je on bio član Saveta tog tela, praksa bila – da prvo ide opomena, pa se onda zabrani emitovanje programa, a na kraju može i da se oduzme dozvola pružaocu medijske usluge.
„Ali, nikad se nije došlo ni do toga da se zabrani emitovanje čitavog programa na određeni period. Bilo je da se zabrani emitovanje određene emisije 48 ili 72 sata. Na kratko vreme, dakle, nikada trajno. I ako, po mom uvidu, neki pružaoci medijskih usluga su zaslužili da im se oduzme makar dozvola za nacionalno emitovanje, ali kad oduzimate takvu, to je dovoljan osnov da im oduzmete uopšte dozvolu za emitovanje“, naglasio je.
Rijaliti programi i ono što se u njima i dalje viđa, kako kaže, silni ispadi i nasilje, dovoljni su razlozi, sami po sebi, za zabranu.
„Ili programi u kojima gostuje Vojislav Šešelj… 90 odsto njegovih gostovanja kad ga pustite da priča, to je već dovoljan osnov, a neko ga zove redovno u goste, tako da… Nikad REM nije hteo da radi svoj posao kako treba. A sad ga i nema, tako da kod nas ne može ništa da se uradi po tom pitanju“ nije optimista Cvejić.
Sagovornik Našeg portala kaže i da bi crnogorsko regulatorno telo trebalo da reaguje u svim slučajevima diskriminacije, na primer, ako neko diskriminiše Rome, a ne samo kada pominje Crnogorce.
„I ovde u Srbiji treba da reagujete i ako je neko vređao, nemam pojma, nemačku nacionalnu manjinu ili turkmenistansku nacionalnu manjinu, a ne samo ako je jedna… Nema favorita u tom smislu, to hoću da kažem“, dodao je Cvejić.
Bez političke volje – ništa
Bivša članica Saveta REM Judita Popović kaže za Naš portal da iako Saveta REM-a u Srbiji nema, da i da ga ima, postupci poput ovog u Crnoj Gori ne bi bili mogući.
„Tu govorim iz iskustva i upravo iz tog razloga ja bih čestitala crnogorskom regulatoru da je uradio jednu jako veliku i bitnu stvar što se tiče uređenja medijskog prostora. I mislim da je to u javnom interesu građana Crne Gore. A bilo bi lepo kada bi i srbijanski regulator tako reagovao, hipotetički govoreći, je l’ tako, zato što trenutno nemamo Savet REM-a, ali je iluzorno čak i pretpostaviti da bi i neki novi Savet REM-a uradio tako nešto hrabro“, naglasila je Popović.
Ona kaže da je „očigledno da kod nas nije bilo dovoljno hrabrosti“.
„Nije bilo profesionalnosti, ni dovoljno svesti o tome koliko je bitan taj javni interes koji i zakon predviđa kada govori o obavezama regulatora. I zato bih ja čestitala crnogorskom regulatoru, to je odlična poruka čak i našem društvu da, ukoliko se hoće, može da se uradi nešto što je u opštem interesu, u javnom interesu i što je protiv manipulisanja medijskim prostorom, manipulisanja društva“, rekla je Popović.
Pojašnjava da sve reguliše Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima.
„Dakle, oba ta zakona na koja se uglavnom REM poziva kada donosi neke odluke u vezi regulacije su veoma jasni, odredbe su veoma konkretne i to bi sve moglo da se radi i da se primenjuje samo kada bi bilo političke volje. Podvlačim — političke volje“, kaže.
A takve volje, dodaje, očigledno nema.
„I očigledno je da ta volja koja je trenutno dominantna, da ona ide u smeru manipulisanja svesti i onemogućavanja građana Srbije da racionalno sagledavaju život i prostor na teritoriji Srbije“, ocenila je Popović.
Podsetimo, situacija u vezi sa Savetom REM-a trenutno je u stanju potpune blokade, iako je krajem 2025. godine izgledalo da će telo konačno biti formirano. U novembru 2025. Skupština je izabrala osam od devet članova Saveta. Međutim, četvoro novoizabranih članova (Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Malešić i Ira Prodanov Krajišnik) podnelo je zvanične ostavke 19. decembra 2025. godine, a kao razlog naveli su to da je proces izbora devetog člana (predstavnika nacionalnih manjina) bio neregularan i da je vlast „dovela ljude s ulice“ da preglasaju dogovorenog kandidata.
Pošto Savet ne postoji (nema kvorum niti pun sastav), niko ne može da izrekne mere televizijama, ali ni da izda nove dozvole.
Ko su Judita Popović i Slobodan Cvejić?
Judita Popović i Slobodan Cvejić su bivši članovi Saveta REM-a iz redova opozicionih predlagača. Za razliku od većine članova koje su nominovale institucije bliske vlasti ili crkve, Popović i Cvejić su u Savet ušli 2020. godine kao rezultat međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta. Njihov ulazak je bio pokušaj da se rad REM-a „izbalansira“ prisustvom kritički nastrojenih profesionalaca.
Dok je Savet najčešće odluke donosio jednoglasno ili uz ubedljivu većinu, njih dvoje su redovno glasali protiv odluka koje su išle u korist televizijama sa nacionalnom frekvencijom (poput Pinka ili Hepija). Često su javno govorili o pritiscima unutar tela i o tome kako stručna služba REM-a priprema izveštaje koji se kasnije ignorišu na sednicama Saveta.
Cvejić je podneo ostavku krajem 2020. godine, samo devet meseci nakon stupanja na dužnost. Razlog je bio način izbora predsednice Saveta (Olivere Zekić), koji je smatrao proceduralno spornim i pokazateljem da Savet nema nameru da se reformiše.
Judita Popović je ostala u Savetu duže, ali je ostavku podnela u junu 2023. godine, nakon masovnih ubistava u maju te godine. Navela je da je rad u REM-u postao „besmislen“ jer telo odbija da sankcioniše nasilje i govor mržnje u medijima, uprkos tragedijama koje su potresle društvo.
Slobodan Cvejić je profesor sociologije na Filozofskom fakultetu, fokusiran na istraživačku metodologiju i analizu društva.
Judita Popović je advokatica i bivša potpredsednica Skupštine Srbije, koja je u Savetu insistirala na striktnom tumačenju zakonskih normi i pravnih procedura.
Još uvek nema komentara.