Decenijama je Kula važila za sredinu u kojoj su razlike postojale, ali nisu bile rovovi, već mostovi. Ljudi su se poznavali, ali to poznanstva nisu bile pretnja. Danas, upravo ta bliskost postaje mehanizam političke kontrole.
Postoje mesta u Vojvodini koja na prvi pogled deluju kao da su izvan istorije. Ravna linija horizonta, spor ritam dana i osećaj da se život odvija daleko od velikih političkih lomova. Kula je samo na prvi pogled baš takvo mesto.
Jedno od najstarijih naselja Bačke, sa slojevitom prošlošću i gotovo udžbeničkim primerom multikulturalnosti, Rusini doseljeni još u 18. veku, srpski i rusinski jezik u školama, običaji koji se prepliću bez mnogo buke.
Buka se stvarala polako i sve je glasnija upravo sada, pred izbore.
U maloj sredini anonimnost ne postoji. Svaki stav ima ime i prezime, svaki izlazak na protest, svako stajanje za štandom, svaki komentar na društvenim mrežama, ima adresu.
Pred izbore zakazane za 29. mart, Kula više nije samo ravnica i multietnički sklad. Ona je poligon političke tenzije, ogledalo šire atmosfere u Srbiji, samo bez zaštitnog sloja anonimnosti koji nude veliki gradovi. Ovde se, kako kažu sagovornici iz organizacije „Mladi Kula“, „sve vidi i sve pamti“.
„Ovde se svi poznajemo, i baš zato smo često targetirani“, kaže jedan od aktivista.
Njihova organizacija nastala je u januaru 2025. u jeku studentskih protesta, sa idejom da energiju sa univerziteta prenesu u sopstvenu opštinu. Ono što je počelo kao aktivizam mladih brzo je, prema njihovim rečima, postalo otvoreni sukob sa lokalnim strukturama vlasti.
Navode da su tokom protesta građana u Kuli, pristalice vladajuće stranke gađale okupljene pirotehnikom, jajima i kamenicama. Da je ulica pored škola i staračkog doma pretvorena u političku pozornicu sile, jedini „Ćacilend“ van Beograda. „Plašili su i decu i stare“, kaže studentkinja Ljiljana Knežević, aktivistkinja i jedna od targetiranih žena u Kuli,
„To je bio početak pritiska i nasilja sa kojim ćemo se dalje suočavati“, napomenula je studentkinja.
Ona dalje dodaje :“Dešava se da nas u toku noći prate ili nam stoje ispred kuće neki nepoznati ljudi u automobilima beogradskih i novosadskih tablica, građani su izloženi raznim pritiscima“.
Fantomski profil „Kula69“ objavio je imena 14 žena iz Kule uz pretnju da će objaviti njihove intimne fotografije. Fotografije su, tvrde Knežević, montirane ili preuzete sa interneta, objavljene su javno, sa punim imenima 14 žena. Institucije nisu odgovorile.
Poruka jasna „Udaraju prvo na žene“, kaže sagovornica, Slavica Nikolić, oftamološkinja iz Vrbasa koja se do sada nije bavila politikom kako kaže, sada je aktivna u organizaciji „Mladi Kula“ i kaže da tu vrstu angažovanosti ne doživljava politikom već kaže: „Ovo je borba za egzistenciju.“.
Ta rečenica možda najbolje opisuje atmosferu u Kuli. Politika ovde nije ideološka rasprava. Ona je pitanje posla, bezbednosti, reputacije. Sagovornici tvrde da je zapošljavanje često povezano sa partijskom pripadnošću i da se ljudi u javnom sektoru osećaju izloženim pritiscima.
U Ruskom Krsturu, selu sa većinskim rusinskim stanovništvom, kamera nije dobila sagovornike. Ljudi, prema rečima aktivista, podržavaju promene, ali ne žele javno da govore „Boje se ljudi, znaju oni gde živimo i ko smo“, poručuju meštani. U takvoj atmosferi ćutanje postaje strategija preživljavanja.
Jedan meštanin Ruskog Krstura, Vladimir otvoreno govori o podeli na „mi i oni“ i o strahu od odmazde.
„Ljudi se plaše, zna se ko gde živi i ko gde radi, ali želim da podsetim da je glasanje tajno, mogu da glasaju kako oni žele, ako su već ucenjeni“, podseća on, ali strah ne prestaje na biračkom mestu.
Aktivisti govore i o direktnim kontaktima sa ljudima bliskim vlasti, o „prijateljskim razgovorima“ sa jasnom porukom da bi trebalo da se sklone. O praćenju nepoznatih automobila, o montiranim snimcima, o medijskom targetiranju na lokalnim televizijama. Te tvrdnje su ozbiljne i ukazuju na duboku eroziju poverenja između građana i institucija.
Istovremeno, među mladima postoji i snažan osećaj inata. „Nijedna zemlja ne može protiv svoje mladosti“, napominju studenti iz Kule. U njihovim rečima ima optimizma i nada da će se posle fakulteta vratiti u Kulu, da će graditi opštinu u kojoj će se mladi zadržavati, a ne odlaziti, a sve to zavisi od izbora, kako kažu.
Između mraka i hrabrosti, Kula bira svakog dana, a pritisci tek počinju.
Pogledajte ceo prilog:
Još uvek nema komentara.