Prosečan budžet za plate igrača u Evroligi porastao je sa 9,5 miliona evra u sezoni 2021/22. na približno 14,5 miliona evra u tekućoj sezoni 2025/26. Ključna promena u finansijskoj strukturi takmičenja nije samo rast na vrhu, već značajno jačanje klubova iz sredine tabele.
Promena strukture i „srednja klasa“
Pre pet godina, budžet veći od 18 miliona evra imala su samo tri kluba (CSKA, Real Madrid i Barselona). Danas šest timova troši iznad te granice, dok je broj ekipa sa budžetom od najmanje 12 miliona evra porastao sa 6 na 12.
Uvedeni minimalni prag za plate od 5,85 miliona evra gotovo je eliminisao niskobudžetne timove. Dok je pre pet godina sedam klubova trošilo manje od tog iznosa, danas je ispod te granice samo ASVEL.
Najveći rast i stagnacija
Najveći skok u ulaganjima zabeležili su grčki klubovi i timovi koji su se ranije smatrali autsajderima u pogledu finansija.
Klubovi sa najvećim rastom (u milionima evra):
Klub |
Sezona 2021/22 |
Sezona 2025/26 |
| Panatinaikos | 5,5 | 27 |
| Olimpijakos | 8,5 | 22 |
| Crvena zvezda | 5,2 | 16 |
| Monako | 5,8 | ~14 |
| Žalgiris | 4,3 | ~9 |
| Bajern | 5,3 | ~9 |
Nasuprot njima, španski giganti beleže stagnaciju ili pad. Real Madrid je zadržao budžet na nivou od 19 miliona evra, dok je Barselona smanjila ulaganja sa 19 na 14,5 miliona evra.
Status Partizana
Iako Partizan nije obuhvaćen primarnom analizom „BasketNews-a“ jer nema pet uzastopnih sezona u elitnom takmičenju, podaci pokazuju trend sličan vodećim klubovima. U sezoni 2021/22, dok je nastupao u Evrokupu, budžet kluba bio je oko 6 miliona evra, dok je za tekuću sezonu predsednik kluba Ostoja Mijailović objavio ukupan budžet od 27 miliona evra.
Zaključak analize
Finansijsko jačanje timova poput Monaka, Crvene zvezde i Bajerna direktno je uticalo na konkurentnost lige. Veći budžeti omogućili su klubovima iz sredine tabele da zadrže nosioce igre i angažuju kvalitetnije igrače, čime je smanjena razlika između favorita i ostatka lige.
Još uvek nema komentara.