Sezona alergija u Srbiji više nije rezervisana samo za proleće. Zbog klimatskih promena i blažih zima, polen drveća često počinje već u februaru, a sezona se proteže sve do prvih mrazeva u novembru.
Statistitika u Srbiji kaže da alergije nisu više sporadična pojava, već ozbiljan zdravstveni izazov. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), koja vrši monitoring na 27 mernih mesta širom zemlje, pravovremeno praćenje koncentracije polena je najvažnije za kontrolu simptoma.
Epidemiološke studije, uključujući i one sa Klinike za alergologiju KCS, ukazuju na značajan porast broja obolelih u Beogradu, sa nekadašnjih 11% na skoro 15% populacije, što se uklapa u globalne projekcije SZO o učestalosti od blizu 30% kod odraslih. U skladu sa međunarodnim ARIA smernicama, standard u terapiji ostaje primena savremenih antihistaminika poput loratadina i lokalnih kortikosteroida kao što je mometazon, koji pacijentima olakšavaju život u sezoni „cvetanja“.
Kalendar polena u Srbiji
Najvažnija stvar koju treba da znate jeste da bitka protiv polena počinje pre nego što osetite prvi svrab u nosu – idealno je krenuti sa terapijom bar deset dana pre cvetanja. Uspeh leži u kombinaciji savremenih antihistaminika koji ne uspavljuju, redovnog ispiranja nosa i redovne higijene nakon boravka van kuće.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), kritični periodi tokom godine, podeljeni su u tri talasa:
Polen drveća (februar – maj): Najveći izazov su breza (najjači alergen), leska, jova, jasen i hrast.
Polen trava (maj – jul): Period kada cveta najveći broj livadskih trava.
Polen korova (jul – novembar): Dominira ambrozija, koja je ujedno i najagresivniji alergen na našim prostorima, uz pelin i bokvicu.
Zašto je alergija sve više
Istraživanja u Beogradu potvrđuju porast alergijskog rinitisa, što prati globalni trend. Čestice čađi i izduvnih gasova „lepe“ se za zrna polena, koja su tada agresivnija i lakše prodiru u disajne puteve. Više temperature produžavaju sezonu cvetanja i povećavaju proizvodnju polena.
Pomaže apoteka, ali i priroda
Za najbolje rezultate, lekari preporučuju početak terapije 14 dana pre očekivanog cvetanja.
Antihistaminici nove generacije ne izazivaju pospanost i efikasno blokiraju histaminski odgovor. Intranazalni kortikosteroidi, kao što je mometazon, efikasno smanjuju upalu sluzokože i otpušavaju nos.
Jedina metoda koja tretira uzrok, a ne samo simptome je imunoterapija. Postepeno izlaganje malim dozama alergena „uči“ imunitet na toleranciju.
Prirodni saveznici
Ispiranje nosa najbolji je saveznik. Korišćenje izotoničnih rastvora morske soli fizički uklanja čestice polena sa sluznice. Kopriva dokazano smanjuje oslobađanje histamina.
Postoji i teorija o „mikrodoziranju“ polenom kroz med, ali oprezno sa medom, kod veoma osetljivih osoba može da izazove reakciju.
Praktični saveti za svakodnevnu zaštitu
Zatvarajte prozore! Koncentracija polena je najveća ujutru (između 5 i 10 sati) i kada duva vetar. Polen se zadržava u kosi i na koži. Tuširajte se uveče, kako ga ne biste preneli na posteljinu. Veš koji se suši napolju je magnet za polen. Sušite veš unutra!
Šetajte i provetravajte nakon kiše, jer kiša fizički „ispere“ polen iz vazduha.
Nije rešenje da proleće provedemo zatvoreni u kući, već da pametno biramo terapiju i uvedemo male promene u svakodnevicu.
Još uvek nema komentara.