Svi u klin, mi u ploču: Dok u Evropi okreću leđa Izraelu, Srbija šalje Marka Đurića kod Netanjahua i usvaja sporazume o saradnji
Intenziviranje saradnje Srbije i Izraela, koje je kulminiralo sastankom šefa srpske diplomatije Marka Đurića sa Benjaminom Netanjahuom i podrškom skupštinskog Odbora sporazumu o razmeni tajnih podataka, predstavlja strateški potez koji prevazilazi puku trgovinu. Dok se veći deo Evrope suočava sa unutrašnjim pritiscima da ograniči veze sa Tel Avivom, Beograd povlači poteze koji učvršćuju status Srbije kao jednog od ključnih, mada diskretnih, partnera Izraela.
Zoran Dragišić, narodni poslanik iz redova SNS-a i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kaže za Naš portal da Srbija ima pravo da sa Izraelom održava najbolje moguće odnose. „Izrael nije ni pod kakvim sankcijama, mi sa njima možemo slobodno da trgujemo… Sva trgovina naoružanjem, vojnom opremom, robama dvostruke namene, transfer tehnologije – sve je to sa Izraelom moguće“, kazao je.
Da saradnja sa Izraelom nije sporna misli i Petar Bošković iz stranke SRCE, takođe član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, ali naglašava – trenutak je potpuno pogrešan. „Ponavlja se vrlo sličan scenario kao u vreme uvođenja sankcija Rusiji, kada smo mi bili među manjinom koja ih nije podržala. Pri tom, dovode (na sednicu Odbora) ljude koji vam morališu. Ja sam rekao predstavnicima iz Ministarstva odbrane (koji su prisustvovali sednici), da moral nije to što oni pričaju. Nego je moral jedna granica koju vi ne prelazite nikada, makar imali koristi. A kod njih je najvažnija korist“, rekao je Bošković.
Podsetimo, Odbor Skupštine Srbije za odbranu i unutrašnje poslove usvojio je sporazum o saradnji sa Izraelom koji se odnosi na razmenu i zaštitu tajnih podataka u oblasti odbrane. Sporazum obuhvata državne i privatne kompanije, njihove zaposlene i konsultante, i reguliše razmenu poverljivih informacija u vezi sa zajedničkim ulaganjima, ugovorima, prodajom naoružanja, vojne opreme, tehnologije i robe dvostruke namene. Predviđa i mogućnost formiranja zajedničke radne grupe, kao i uzajamne posete bezbednosnih stručnjaka radi kontrole i inspekcije.
Zašto Srbija „ne okreće leđa“?
Nekoliko je ključnih razloga zašto zvanični Beograd bira put zbližavanja u trenutku kada su mnoge zemlje kritične prema Izraelu:
Geopolitička prečica do Vašingtona: Analitičari ističu da Srbija koristi bliskost sa Izraelom kao „prečicu“ do uticajnih krugova u SAD. Podrška Izraelu šalje snažnu poruku američkim diplomatama i lobistima da je Srbija pouzdan partner Zapada na Balkanu.
Vojno-industrijski profit: Od početka sukoba u Gazi, izvoz srpskog naoružanja i municije u Izrael doživeo je nezapamćen rast. Srbija je popunila prazninu koju su ostavile zemlje koje su uvele restrikcije, pretvarajući svoju namensku industriju u vitalnog snabdevača za izraelsku vojsku (IDF). Zbog toga je često kritikovana, i u domaćoj i u međunarodnoj javnosti.
Istorijski narativ i „meka moć“: Obe strane često potenciraju zajedničku istoriju stradanja (Holokaust i zločini u NDH), što stvara emotivnu i moralnu bazu za političku saradnju koja je javnosti lakše svarljiva nego čisti pragmatizam.
Više od diplomatije
Vojna i odbrambena industrija je najčvršći stub trenutnih odnosa. Prema podacima BIRN-a i carinskim izveštajima, porastao je izvoz – samo u prvoj polovini 2025. godine, Srbija je izvezla municiju i naoružanje u vrednosti od više od 55 miliona evra, što je nadmašilo celu rekordnu 2024. godinu.
Takođe, potpisani su ugovori vredni stotine miliona evra sa izraelskom kompanijom Elbit Systems za nabavku raketnih sistema PULS i dronova Hermes 900.
Planirano je i otvaranje fabrike dronova u Srbiji u partnerstvu sa Izraelcima, gde bi domaći SDPR i izraelski partneri delili tehnologiju.
Bezbednost i sajber tehnologija
Srbija je jedan od korisnika naprednih izraelskih softvera za nadzor i digitalnu forenziku.
Izveštaji organizacija poput Amnesty International ukazuju na upotrebu izraelskih alata (poput Cellebrite i sistema kompanije NSO Group) od srpskih službi bezbednosti.
Upravo sporazum koji je u sredu prošao skupštinski odbor omogućava dublju institucionalnu saradnju obaveštajnih službi u oblasti odbrane.
Ekonomija i inovacije
U 2025. godini razmena je premašila 250 miliona dolara, što je četvorostruko više u odnosu na period od pre pet godina.
Srbija aktivno privlači izraelske investicije u oblasti veštačke inteligencije (AI) i čiste energije, koristeći Tel Aviv kao model za razvoj sopstvenog IT ekosistema.
Dragišić: Gledamo svoje interese
„Mi sa Izraelom imamo odličnu saradnju, transfer tehnologije, kupovali smo od njih određene sisteme, prodavali smo njima, tako da je to jedna saradnja koja traje i koja se unapređuje i mislim da je ovaj sporazum samo jedan korak u toj saradnji. Međutim, sam sporazum ne govori o konkretnim poslovima, nego samo stvara pravni okvir za to“, rekao je Dragišić.
Na pitanje da li smatra da ovaj sporazum, kao i poseta Marka Đurića Izraelu, sporna, i da nije trenutak za tako nešto, Dragišić kaže – Srbija je suverena država i ima pravo da tako postupa.
„Izrael nije pod nikakvim sankcijama Saveta bezbednosti i mi sa Izraelom možemo slobodno da trgujemo. Znači, sva trgovina naoružanjem, vojnom opremom, robama dvostruke namene, transfer tehnologije – sve je to sa Izraelom moguće. Države koje su se odrekle saradnje sa Izraelom… najviši stepen odricanja je to što neće da idu na Evroviziju, mislim to je manje-više jedna karikaturalna priča. Izrael je moćna država sa kojom imamo odlične odnose. I ne postoji nikakva pravna prepreka da mi sa njima održavamo najbolje moguće odnose“, uverava Dragišić.
I kaže – da li se to nekome sviđa ili ne sviđa, to je njihov problem.
Prema njegovim rečima, Srbija treba da štiti pre svega svoje vlastite interese.
„Kao i svaka druga država. Tako da ne vidim u ovome svemu ništa sporno, naprotiv, mislim da je to za Srbiju dobro i da će to blagotvorno delovati na ostvarenje naših nacionalnih interesa“, ocenio je Dragišić.
„Mi se ne petljamo u odnose između Izraela i Palestinaca. A naše je pravo da održavamo dobre odnose sa Izraelom“.
Naš portal: Ne mešamo se, osim što prodajemo oružje Izraelu?
„Pa, mi oružje proizvodimo da bismo ga prodavali“.
Izrael, kako kaže Dragišić, nije pod sankcijama, ali se pred Međunarodnim sudom pravde vodi postupak za genocid u Gazi, kao i protiv premijera Netanjahua. Južnoafrička Republika je krajem 2023. godine tužila Izrael za kršenje Konvencije o genocidu u Pojasu Gaze.
Međunarodni krivični sud je zvanično izdao naloge za hapšenje Netanjahua 21. novembra 2024. godine. Nalog se, pored Netanjahua, odnosi i na bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta. Sudsko veće tog suda je zaključilo da postoje „opravdani razlozi“ za verovanje da Netanjahu i Galant snose krivičnu odgovornost za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Bošković: Korist važnija od morala
Petar Bošković kaže za Naš portal da Srbija može da očekuje posledice saradnje sa Izraelom u ovako osetljivom trenutku.
„U ovom trenutku to se jednostavno ne radi, morate imati osećaj za nešto. Oni nemaju osećaj, bauljaju kao kroz maglu, to su ljudi koji ne razmišljaju duže od danas za sutra“, kazao je Bošković.
Govoreći o okvirnom sporazumu usvojenom na skupštinskom odboru, Bošković kaže da je, tehnički gledano, to sporazum kakav imamo i sa drugim zemljama, poput Nemačke i Francuske.
„Međutim, u ovom trenutku to raditi, kada je takva situacija sa Palestinom, odnosno sa Palestincima i u ovom trenutku kada je Izrael u takvom ratu, to raditi po hitnom postupku, je stvarno apsurd. Drugo, oni uopšte u tom sporazumu ne pominju ni količinu novca, ni količinu naoružanja, ni ništa. Pri tome ovo je preliminarni, sporazum, koji će važiti od momenta kada ga potpišete. Što u prevodu znači da verovatno su se već dogovarali i razmenjivali tajne podatke„, kazao je Bošković.
I to je, kako kaže, potpuno „u Vučićevom stilu“.
„Da rade sve na svoju ruku. Ja sam to i rekao na odboru. Drugo, zamislite na ovako ozbiljnom sporazumu, u ovako komplikovanom vremenu, da se ministar Gašić ne pojavi na sednici odbora… nego pošalje ljude koji su službenici u Ministarstvu odbrane, njima daje vruć krompir…“, dodao je.
Boškoviću smeta i to što poslanici Skupštine Srbije služe kao „šalter“.
„Da udarimo pečat samo. I osnovno pitanje koje se tu postavlja je – uloga i namena Skupštine kao kontrolnog tela. Oni se ponašaju kao da mi njima treba da podnosimo izveštaje, a ne oni nama. A Narodna skupština je ta koja treba da kontroliše. Mi ne tražimo te tajne podatke, nego one dostupne javnosti, koji se tiču svih građana Srbije koji uostalom plaćaju i koji će plaćati sve to što se dogovori“, naglasio je.
Po pitanju spoljne politike, kaže – svedoci smo katastrofalnih odluka.
„Ponavlja se vrlo sličan scenario kao u vreme uvođenja sankciji Rusiji, kada smo mi bili među manjinom koja ih nije uvela. Pri tom, dovode ljude koji vam na sve to još i morališu. Ja sam rekao predstavnicima iz Ministarstva odbrane, da moral nije to što oni pričaju. Nego je moral jedna granica koju vi ne prelazite nikada, makar imali koristi. A kod njih je najvažnija korist“, rekao je Bošković.
Između „čekića i nakovnja“
Iako se saradnja produbljuje, Srbija se trudi da je vodi pod velom diskrecije (tzv. „silent partner“ politika). Razlog je balansiranje: Beograd ne želi da potpuno antagonizuje zemlje koje podržavaju Palestinu, a čiji su glasovi Srbiji neophodni u UN po pitanju nepriznavanja nezavisnosti Kosova.
Ali, u trenutku kada je finansijska korist važnija, Dragišić kaže da zemlje koje podržavaju Palestinu „imaju pravo da se ljute“. „Neka se ljute, pa šta je 1990-ih godina rađeno Srbiji i srpskom narodu generalno, i u Bosni i Hercegovini, i na Kosovu, kada je srpski narod bio u problemu… Mi njima ne dugujemo ništa“, poručio je.
Stoga i poseta Marka Đurića i srdačan susret sa Netanjahuom pokazuju upravo to – da je strateška i finansijska korist od saveza sa Izraelom za Srbiju prioritet u odnosu na potencijalne diplomatske „troškove“. O žrtvama u Gazi se ne govori…
Još uvek nema komentara.