Dačić na sednici Odbora: „Ništa nije skrivano u slučaju Senjak“, odbacio pozive na ostavku

Dačić: Zaslužili su smrtnu kaznu

Ivica Dačić je rekao da su osumnjičeni za ubistvo na Senjaku počinili toliko težak i brutalan zločin da smatra da zaslužuju najstrožu kaznu. Odbacio je tvrdnje da je policija pokušala da prikrije slučaj i naglasio da bi preuzeo odgovornost da je bilo zataškavanja. Dodao je da niko ne može unapred da garantuje za bilo čije ponašanje i da će svako ko je učestvovao u krivičnom delu odgovarati pred zakonom.

„Znači imate ljude koji su čoveka zabetonirali, stavili u bure, za njih je smrtna kazna. Nemojte da mislite da je policija zataškala zločin, onda bih prihvatio odgovornost. Ali vi ni u koga ne možete da garantujete, ni u koga ne možete da budete 100% sigurni. Ko god da je počinio krivično delo, taj će naravno odgovarati“, rekao je Dačić.

Jerinić ZLF: Građane ne zanima ko su Baja i Boske

Tokom sednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Jelena Jerinić kritikovala je način na koji se u raspravi o bezbednosti u Srbiji iznose statistike i politička objašnjenja, ističući da građane pre svega zanima njihova svakodnevna sigurnost.

Ona je poručila da javnost ne zanimaju ni političke ni kriminalne oznake koje se pominju u raspravi, već konkretni problemi i osećaj bezbednosti u svakodnevnom životu.

„Građane ne zanima statistika, ne zanimaju ih brojke iz 2001. ili danas. Njih zanima šta se dešava kada dete izađe u grad“, navela je Jerinić.

Kritika bezbednosnog sistema i policije

Jerinić je ocenila da slučaj bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića dodatno narušava poverenje u institucije i otvara ozbiljna pitanja o radu policije.

U svom obraćanju istakla je i da građane ne zanima „ko su Baja i Boske“, niti političke veze i imena koja se pominju u javnim raspravama, već odgovori o tome kako država garantuje bezbednost.

Prema njenim rečima, umesto statističkih izveštaja i poređenja sa ranijim godinama, potrebno je dati jasne odgovore o tome kako funkcioniše sistem i kako se sprečavaju zloupotrebe unutar policijskih struktura.

Rasprava u Skupštini: Dačić i Aleksić u polemici oko Veselina Milića

Tokom sednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove došlo je do rasprave između ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i predsednika Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića, povodom slučaja bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića.

Aleksić je tokom sednice naveo da je Milić više puta postavljan na važne funkcije, uključujući i mesto načelnika Policijske uprave za grad Beograd, te da je u različitim periodima bio savetnik najviših državnih funkcionera.

Dačić je na te navode odgovorio odbacujući tvrdnje da ga štiti ili brani.

„Da li vi mislite da ja branim Milića? Ja sam govorio istinu“, rekao je Dačić.

On je dodao da „svako ko brukа policiju treba da odgovara i ide u zatvor, bez obzira na funkciju“.

Tokom rasprave ministar je poručio i da je „prošao kroz teške političke okolnosti“ i da ga ne pogađaju optužbe koje mu se upućuju u vezi sa slučajem.

Sednica je nastavljena u atmosferi političkog nadmudrivanja, uz razmenu optužbi između vlasti i opozicije oko odgovornosti u slučaju Milića i postupanja policije.

Odbacio priče o ostavci

Na pitanje o eventualnoj političkoj odgovornosti i mogućoj ostavci, Dačić je rekao da se politička odgovornost proverava na izborima.

„Ja nikad ovde nisam bio zato što me je neko postavio, nego zato što sam izabran na izborima“, izjavio je Dačić.

Govorio i o zdravstvenom stanju

Ministar je na sednicu došao sa zaštitnom maskom, navodeći da mu zdravstveno stanje nije idealno i da su mu lekari preporučili da izbegava masovna okupljanja.

Kako je rekao, krajem februara imao je zdravstvenu traumu, a pre dva meseca izašao je iz bolnice.

„Trenutno je moj najveći problem slabost srčanog mišića, negde na 43 do 44 odsto, što mi ograničava aktivnosti“, rekao je članovima Odbora.

Izneo statistiku kriminala

Na početku sednice Dačić je izneo podatke o kriminalu u Srbiji, upoređujući stanje iz 2001. godine sa prethodnim godinama.

Prema njegovim rečima, prošle godine zabeleženo je oko 64.000 krivičnih dela, što je, kako tvrdi, najmanji broj u poslednjih 25 godina.

Govoreći o ubistvima, naveo je da ih je 2001. godine bilo 215, dok ih je prošle godine registrovano 66, a do kraja aprila ove godine 18.