Gujaničić: Nije dobro da Srbija uslovljava MOL obavezom rada NIS-ove rafinerije
Vlast u Srbiji ne bi trebalo da uslovljava mađarsku kompaniju MOL obavezom rada NIS-ove rafinerije, kao ni bilo kojim drugim poslovnim potezom, izjavio je danas glavni broker Momentuma Nenad Gujaničić.
On je za agenciju Beta rekao da nijedan investitor neće dozvoliti takvo uslovljavanje zbog koga bi u budućnosti mogao da trpi gubitke.
„Nije dobro uslovljavati MOL da, ako kupi od Gasproma kontrolni paket akcija u NIS-u, mora da održi proizvodnju u rafineriji za preradu nafte, kao ni drugim poslovnim potezima. Pogrešna je interpretacija u javnosti da je to uslovljavanje moguće“, rekao je Gujaničić povodom tvrdnji ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović koja je nameru da MOL zatvori rafineriju u Pančevu nazvala crvenom linijom čiji prelazak Srbija neće dozvoliti.
Dodao je da Srbija nema nikakvu ulogu u kupoprodaji kontrolnog paketa akcija u NIS-u, pa i nije „kamen spoticanja“ u pregovorima, što se često može čuti u javnosti.
Glavni problem je što ta ruska kompanija „nije voljna da proda svoj paket akcija, pa odugovlači u iščekivanju promene geopolitičke situacije iz prostog razloga jer nije dobrovoljno ni ušla u proces prodaje“, rekao je Gujaničić.
Predstavnici vlasti u Srbiji, prema njegovim rečima, žele da stvore sliku kako su oni glavni učesnik u pregovorima i da bez njih ne može da se sprovede ta transakcija, što je, kako je rekao, „kriva slika“.
Istakao je da nijedan investitor ne želi da prihvati obaveze koje mogu da se kose sa tržišnim uslovima.
„Potencijalni kupac NIS-a, kupovinom kontrolnog paketa akcija preuzima imovinu i obaveze kompanije, a dodatne obaveze koje se kose sa tržišnim uslovima niko nije voljan da prihvati“, rekao je Gujaničić.
Šta se dešava u pregovorima?
Javnost ne zna šta se dešava u pregovorima Gasproma i MOL-a, osim da srpska strana ima nekakve „crvene linije“, naveo je on
„Mislim da je to posledica činjenice da je običan građanin spoznao da srpska strana nije uključena u pregovore i nije bitna u čitavom postupku, te ona sada nastaoji da ostavi utisak da su državni predstavnici prisutni u pregovorima, te da sebi daju za pravo da postavljaju ograničenja koja ne bi prihvatio ni jedan strani investitor“, rekao je Gujaničić.
Upitao je, zašto, ako je to moguće, vlast nije Kinezima u RTB Boru postavila nekakve uslove ili nekim drugim stranim investitorima kojima daje subvencije, „što bi po toj logici bilo prirodnije“.
To je nezamislivo čak i uslovima subvencija, a da se ne govori o normalnim tržišnim uslovima, ocenio je ovaj stručnjak.
„Što nisu Gaspromu, kada je kupio NIS, rekli da mora da zadrži rafineriju NIS-a u Novom Sadu. Zatvorena je, navedeno je da tu ima puno zaostalih bombi od bombardovanja NATO iz 1999. i šta se dogodilo? Rafinerija je najpre trebalo da radi sa drugom namenom, a kasnije je nestala sa mape“, naveo je Gujaničić.
Dodao je da u krajnjoj liniji nije isključeno ni da se investitorima postavljaju uslovi, ali onda oni neće ni dolaziti, ili će cena dolaska biti visoka.
„Da li će kupac NIS-a zadržati Rafineriju, Petrohemiju… koji posluju u okviru kompanije? Hoće ako imaju interes, ako nemaju zašto bi dolazili“, rekao je Gujaničić.
Naglasio je da ima mnogo malih zemalja, poput Srbije koje nemaju rafineriju za preradu sirove nafte i „to ne predstavlja katastrofu“, jer postoje drugi načini kako obezbediti energetsku stabilnost.
Može se dogoditi, kako je naveo, i da neka zemlja poseduje pet rafinerija, a da nema stabilno snabdevanje energentima.
„Dakle, Srbija ima modernu rafineriju i odlično je što je to tako, ali ona sama po sebi ne mora biti neminovnost u nekim drugim uslovima na tržištu“, istakao je Gujaničić.
Sirova nafta
Srbija, kako je rekao, nema značajne izvore sirove nafte, a postojeći su dobro iscrpljeni da bi rafinerija radila mahom prerađujući naftu iz domaćih izvora.
„Ako MOL, kao potencijalni kupac NIS-a i prihvati takvo uslovljavanje države, taj zahtev će na kraju mnogo skuplje izaći nego da je poštovan običan tržišni princip“, rekao je Gujaničić.
Istakao je da je potpuni nonsens priča da će Srbija kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u, na sadašnjih 29,87 odsto, čime će navodno kontrolisati poslovanje NIS-a. „Sa 35 odsto akcija se ne može uraditi ništa više nego sa 30 odsto, pa će Mađari, ako kupe udeo u NIS-u, verovatno to dozvoliti jer kao većinski vlasnici mogu da rade šta hoće“, objasnio je on.
Na pitanje da li će Gasprom i MOL uskoro privesti pregovore kraju Gujaničić je rekao da ne zna, ali da je činjenica da od 19. januara, kada je potpisan preliminarni ugovor dve kompanije, sve što je usledilo nije izgledalo kao da se vode neki kupoprodajni pregovori, jer je nastala ogromna tišina, koja nije uobičajena kada se preuzima velika kompanija.
Ono što je, prema njegovim rečima, Srbija mogla da uradi jeste da donese regulatorni okvir koji će predvideti šta država radi ako NIS „upadne“ u situaciju kao prošle godine da ne može operativno da radi jer nije dobio licencu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK).
Pravo preče kupovine
Na pitanje da li bi Srbija mogla da iskoristi pravo preče kupovine ako propadnu pregovori Gasproma i MOL-a, Gujaničić je rekao da je to „prilično osetljivo pitanje“.
„Ako bi Srbija donela zakon o energetskoj stabilnosti i navela da u slučaju da NIS kao najznačajnija kompanija na tržišu ne može da funkcioniše država ima pravo da preuzme kompaniju i na tenderu eventualno ponudi na prodaju kontrolni paket akcija. Ta odluka bi, verovatno postala predmet međunarodne arbitraže. Dakle, to nije najsrećnije rešenje, ali je najbolje u uslovima ako bi se desio najcrnji scenario da NIS ne može da radi“, ocenio je Gujaničić.
Dodao je da je pozicija Srbije u trenutnim okolnostima nezahvalna, a da bi proaktivnim pristupom i moglo da se uradi nešto, ali bi se time opredelila za neku stranu.
„NIS-u su uvedene sankcije da bi se uticalo na srpsku spoljnu politiku koja nije ‘ni tamo ni vamo’. Ako bi se Srbija opredelila za zapadnu stranu mogla je Amerikancima diplomatski da pošalje poruku da će preuzeti upravljanje tom kompanijom, a da će ‘zamrznuti’ vlasništvo Gasproma u NIS-u, kao što je to uradila Nemačka u nekim rafinerijama sa ruskim vlasništvom. Time je mogla da ispita da li su Amerikanci tolerantni na takvu odluku i da li bi NIS poštedeli sankcija“, naveo je Gujaničić.
To bi, kako je rekao, značilo da se Srbija opredelila za jednu stranu, ali da je, kako je naveo, očigledno da domaći političari znaju da bi to bila visoka cena i ne žele da je prihvate.
Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) je produžila rok za završetak pregovora Gasproma i MOL-a do 16. juna, a do istog datuma i NIS ima operativnu licencu za rad.
Još uvek nema komentara.