Jovanović (CLS) o Šapićevoj ideji „bezbednog Beograda“: Imaćemo patrole za koje ne znamo da li su zakonite i šta rade
Meni deluje da je ovo partnerstvo napravljeno tako da ogromna sredstva – blizu 70 miliona evra godišnje – idu privatnom partneru, a ne vidi se tačno šta grad dobija. Drugi problem je zakonitost, jer Beograd nema nadležnosti u oblasti javne nadležnosti i javnog reda i mira, već taj posao obavlja MUP, ocenio je za Naš portal direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović, komentarišući predlog projekta za uspostavljanje „integrisanog bezbednog sistema Beograda“ koji će se u petak naći pred odbornicima beogradske Skupštine na vanrednoj sednici.
Taj projekat, u koji je Naš portal imao uvid i o kom je juče pisao, koštaće građane Beograda 81 milijardu dinara za 10 godina, koliko iznosi vreme trajanja ovog JPP.
Jovanović navodi da je dokument je jako aljkavo urađen.
“Govori se da privatan partner treba da uloži u infrastrukturu 15 ili 16 milijardi dinara, pa se govori da će direktna subvencija privatniku biti oko 300 miliona dinara, a kada se sabere cela vrednost projekta, vidimo da će grad prebaciti 81 milijardu dinara (oko 696 miliona evra)”, kaže Jovanović.
On primećuje da u dokumentu ne postoje glavni kriterijumi – koliko bi grad koštalo da integrisani bezbedni sistem uradi bez privatnog partnera.
“Nema referentne cifre koliko bi grad koštalo da preuzme javnu bezbednost bez privatnog partnera. Vidimo da ceo ukupni trošak preuzima grad, a 81 milijardu daje privatnom parneru. Kada pogledamo godišnji trošak, vidimo da će grad svake godine davati oko sedam milijardi dinara, ali ne vidimo na šta će taj novac ići”, uočava Jovanović.
Naš sagovornik ukazuje i na to da, pored godišnje apanaže privatnom partneru od oko 70 miliona evra, u kalkuciju ne ulazi ono što je grad već uradio – komunalno-bezbednosne stanice (KBS) koje je grad već izgradio i video-nadzor koji je grad već platio u školama i vrtićima.
“Na sve to, mi dajemo još 70 miliona evra godišnje. Mi ne vidimo ni kriterijume da li je to najbolja cena i da li je najefikasniji model za grad. Pored toga što je predlog JPP nezakonit, nije dobro urađena ni ekonomska računica”, naglašava Jovanović.
Prema njegovom mišljenju, Beograd ne treba da bude protiv JPP, samo je pitanje kada i u kojim situacijama.
On kaže da tamo gde Beograd ima nadležnosti i gde privatne firme mogu da urade nešto kvalitetnije i jeftinije od gradskih, tu treba posegnuti za JPP.
“Međutim, taj domen nije bezbednost. Tu ima više problema. Prvi problem je taj što Beograd nema nadležnosti u oblasti javne bezbednosti i javnog reda i mira. Prema postojećim zakonima, za javni red i mir i javnu bezbednost je nadležan MUP”, ističe Jovanović.
Da bismo razmatrali da li gradu treba privatni partner, kaže Jovanović, prvo je potrebno da imamo ozbiljnu diskusiju da li želimo da se Beorgad samostalno brine o svojoj bezbednosti, ili to treba da ostane nadležnost republičkih organa.
“Smatram da u Beogradu treba formirati gradsku policiju, ali trenutno takva odluka nije doneta. Besmisleno je i nezakonito da Beograd, kada nema nadležnost, trguje nepostojećom nadleznošću i hoće da je prebaci privatnim firmama”, uočava.
Ko je odgovoran za bezbednost?
Sagovornik Našeg portala kaže da nadzor u školskim dvorištima i patrole oko škola treba da postoje, ali to mora da radi MUP ili beogradska policija.
Može, kaže Jovanović, i hibridni model, ali da Policijska uprava Beograd odgovara i beogradskoj Skupštini, kao što je bilo i ranije.
“Da bi se neko bavio bezbednošću treba da ima poverenje građana. I sve treba da bude transparentno 110 odsto. Ja sam se zalagao da svi ugovori vezano za video-nadzor i KBS budu postavljeni na sajtu grada i dostupni svima. Mi sada ne znamo ko je odgovoran, ne znamo da li je za nadzor odgovoran MUP ili beogradska policija. Načelnik beogradske policije sedi sa kriminalcima i optužen je za teška krivična dela”, upozorava Jovanović.
U Rezimeu Predloga JPP stoji da je vrednost dokumenta 81 milijarda, a u dokumentu stoji da sredstva koja se prebacuju privatnom partneru iznose 35 milijardi dinara.
“Onda saberete sve te iznose koji se prebacuju privatnom partneru po godinima i dobijete cifru 81 milijarda dinara. Umesto da ovo JPP bude posledica jedne velike reforme i široke debate, onda bi to bio dobar korak. Da se sve radi kako treba, i da većina beograđana bude za to, ova cifra ne bi bila visoka. Ali nijedan od kriterijuma – da se sve sve radi po zakonu, uz saglasnost garđana, uz jasno izabran model i ekonomsku računicu da ne može jeftinije – nije ispunjen”, kaže.
Jovanović objašnjava da veliki deo troškova ovog JPP odlazi na mobilne ekipe i na pozorničke patrole, ali da građani ne znaju šta je to tačno.
“Pozornička služba postoji u MUP. Po ovom predlogu ugovora, patroliranje i pozorničku službu preuzeće neka privatna firma, što pokreće veliki broj pitanja – da li je to po zakonu? Koji je odnos MUP i private firme? Ko daje naredbe mobilino patrologa? Da li će smeti da intervenišu? Da li će snimati i sta će biti sa tim snimcima? Da li će smeti da se umešaju u incident ili će obaveštavati nadležni organ I koji? Ko upravlja tim komandno-bezbednosnim centrom? Kako to radi Beograd ako nema nadležnosti?”, upitao je Jovanović i dodaje da je osnovno pitanje da li je to zakonito i šta će oni tačno raditi.
Direktor CLS podseća da u Skupštini grada postoji stavka koja se zove Beograd pametan grad, koja je obavijena velom poslovne tajne, a u sklopu kog je uveden video-nadzor u obdaništa i škole.
Jovanović pretpostavlja da se ovim predlogom JPP, dosadašnji projekat Beograd pametan grad prerasta u JPP.
“Čini mi se da će sve biti pod ovim JPP. Ako je do sada sve bilo tajno, bojim se, da ako se usvoji ovaj model, neće biti promene po pitanju transparentnosti. Otvara se bezbroj pitanja”, kaže.
„Pokriveno sve, osim – javnog prevoza“
Jovanović ukazuje da najviše sitnog kriminala i seksualnog uznemiravanja postoji u javnom prevozu, na okretnicama i na velikim stajalištima, ali da je u ovom predlogu JPP, koji bi trebalo da doprinese bezbednosti građana, sve pokriveno osim javnog prevoza.
“Imate neke patrole koje ne znamo da li su zakonite, šta rade, koje će snimati sve, a jedino gde nećemo imati integrisani sistem bezbednosti je javni prevoz”, naglašava on.
Obrađivač predloga je Sekretarijat za vanredne situacije na čijem čelu je Darko Glavaš.
Jovanović kaže da se Sekretarijat poziva na Zakon o glavnom gradu, te da u članu na koji se pozivaju kaže da gradske opštine mogu učestvovati u smanjivanju rizika od katastrova i vanrednih situacija.
“Kakve veze ima nadležnost gradskih opština, prirodne katastrofe i vanredne situacije sa policijskim poslovima i sa javnom bebzbednošću i kriminalom? Bezbednost u Beogradu jeste problem. Imamo visoku stopu kriminala, obračun narko-klanova, reketiranje, navijačke grupe, vršnjačko nasilje, seksualno uznemiravanje devojčica, imamo probleme u javnom prevozu. Imamo kladionice koje su u blizini škola. Imamo gomilu problema. Ali ovo mora da se uradi na zakonski način, posle opsežne javne debate”, upozorava Jovanović.
Prema njegovom mišljenju, prvo je potrebno da se odlučimo da li je Beograd delimično nadležan za bezbednost u saradnji sa MUP, ili to radi MUP ili formiramo gradsku policiju.
Nakon toga, kaže Jovanović, procenjujemo šta radi takva policija i gde nam eventualno treba pomoć privatnih firmi.
Jovanović je upitao ko su te privatne firme, da li su softverske ili su firme za privatno obezbeđenje.
“Verovatno su firme za privatno obezbeđenje. Najveća firma u tom domenu je firma Team solutions group za koju znamo da je učestvovala u brojnim incidentima sa Beograđanima, da su partijski svrstani na jednu stranu, da rade bez nadzora MUP, da su to ljudi sa dna kace. Sada vi njima dajete pozorničke funkcije. To nije dobro”, upozorava.
On je upitao ko građanima garantuje da, aka se sve radi u potaji i bez javne debate, baš ta firma neće dobiti posao beogradske policije.
NAŠ TV:
Još uvek nema komentara.