„OVE LJUDE JE UBILA DRŽAVA“: Advokat Ninić na godišnjicu tragedije u Barajevu otkriva kako je „stav kabineta“ sprečio zatvaranje doma smrti

Sutra, 20. januara, navršava se tačno godinu dana od stravičnog požara u Domu za smeštaj odraslih i starih lica „Ivanović“ u Barajevu, u kojem je život izgubilo jedanaestoro ljudi. Dok se porodice nastradalih sećaju svojih najmilijih, advokat oštećenih Ivan Ninić otkriva šokantne detalje iz istrage koji ukazuju na to da je tragedija direktna posledica ne samo nemara vlasnika, već i svesne odluke državnih struktura da ignorisanjem zakona zaštite nelegalno poslovanje.

Hronika najavljene tragedije

U kobnoj noći između 19. i 20. januara, požar je zahvatio objekat u kojem su boravila lica starije dobi, lošeg zdravstvenog stanja, među kojima je bilo i nepokretnih korisnika. Bilans je bio zastrašujući – jedanaestoro mrtvih. Ninić navodi da su žrtve stradale usled trovanja ugljen-monoksidom ili teških opekotina, a razmere požara bile su tolike da pojedina tela nije bilo moguće vizuelno identifikovati, već su porodice posmrtne ostatke preuzele tek nakon DNK veštačenja.

Istraga je pokazala da je požar izazvao jedan od korisnika cigaretom ili upaljačem na spratu objekta. Iako je drugi korisnik pokušao da alarmira vlasnika zbog dima, za nepokretne ljude na spratu, vezane za krevete, bilo je prekasno.

Porodični biznis izvan zakona

Zbog ove tragedije, u pritvoru se nalaze tri člana porodice Ivanović: direktor doma Gorica (rođena 1976), njen suprug Aleksandar (1972) koji je faktički upravljao domom, i njihov sin Miloš (1995), formalni vlasnik. Njima se na teret stavlja teško delo protiv opšte sigurnosti, za koje je zaprećena kazna od 2 do 12 godina zatvora.

Istraga je ogolila potpuni nedostatak uslova za rad. Dom je funkcionisao bez ikakve hidrantske mreže, bez protivpožarnih aparata, bez rezervoara sa vodom i bez obučene službe za zaštitu od požara. U trenutku nesreće, u trećoj smeni nije bilo nijednog medicinskog radnika niti negovatelja. Jedina prisutna osoba bio je vlasnik Miloš Ivanović, koji nema stručne kvalifikacije za brigu o starim licima. Pored toga, kršen je i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, jer je korisnicima bilo dozvoljeno pušenje u objektu. Optuženi se od trenutka hapšenja brane ćutanjem.

Dva paralelna procesa: Ko je zakazao u sistemu?

Međutim, odgovornost vlasnika je samo jedna strana medalje. Advokat Ninić objašnjava da se pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu trenutno vode dva odvojena postupka. Prvi se procesuira pred Odeljenjem za opšti kriminal (protiv vlasnika), dok se drugi vodi pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije.

Postupak pred Odeljenjem za suzbijanje korupcije još uvek se nalazi u fazi istrage i nije okončan podizanjem optužnice. U okviru ovog slučaja uhapšeni su pojedini službenici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kojima se na teret stavlja krivično delo zloupotreba službene dužnosti. Nakon mesec dana provedenih u pritvoru, oni su pušteni i u nastavku procesa brane se sa slobode, dok je u toku saslušanje svedoka.

Ovaj postupak je ključan za utvrđivanje odgovornosti države. Njegov cilj je da ispita da li postoji uzročno-posledična veza između propusta u radu resornog ministarstva i nastupanja tragedije, s obzirom na to da je dosadašnja istraga nedvosmisleno utvrdila da dom nije ispunjavao uslove za rad i da, shodno tome, nije ni smeo da radi.

„To nije stav kabineta ministra“

Upravo u okviru te istrage pred odeljenjem za korupciju otkriveni su najmračniji detalji sistemske opstrukcije. Ninić ističe da su inspektori Slavica Kunjundžić i Aleksandar Maksimović u svojim iskazima potvrdili da su još 2022. godine naložili 20 mera za otklanjanje nepravilnosti. Godinu dana kasnije, 2023. godine, utvrdili su da dom nije postupio ni po jednoj meri, čime su se stekli zakonski uslovi za hitno zatvaranje objekta.

Kada su inspektori o tome obavestili tadašnju načelnicu inspekcije socijalne zaštite Anu Vukmirović, iznoseći stav da dom mora biti zatvoren, dobili su odgovor koji oslikava spregu politike i kršenja zakona. Prema rečima Ninića:

„Ona je na to rekla da dom ne može da bude zatvoren jer to nije stav kabineta ministra.“

O ovoj instrukciji inspektori su sačinili službenu belešku i uvrstili je u predmet. Dve godine kasnije, nebriga države rezultirala je smrću 11 ljudi.

Korupcija ubija

Advokat Ninić nema dilemu – iako su vlasnici direktno odgovorni za uslove u domu, država je ta koja je „ubila ove ljude“ nečinjenjem. U vreme kada je inspekcija sprečena da radi svoj posao, na čelu Ministarstva nalazila se Darija Kisić Tepavčević. Ninić naglašava da ona do sada nije saslušana, što smatra sistemskim propustom i dokazom da dnevna politika štiti funkcionere od odgovornosti.

„Nemoguće je da jedna ustanova socijalne zaštite funkcioniše nezakonito tri godine, a da nema političku zaštitu i vetar u leđa,“ zaključuje Ninić, izražavajući sumnju da je u korenu svega korupcija.

Ovaj slučaj ostaje kao tragična opomena društvu i državnim službenicima da poslušnost prema „kabinetima“ i političkim moćnicima ne abolira od krivične i moralne odgovornosti kada nastupe fatalne posledice. Da je zakon primenjen na vreme, žrtve iz Barajeva bi danas bile žive.