Kefir kao idealno piće za osveženje i energiju tokom vrelih dana
Tokom tropskih dana voda ostaje primarni izbor za pravilnu hidrataciju, ali nutricionisti ističu da jedan poznati mlečni napitak pruža dodatnu zaštitu i osveženje. Kefir ne samo da efikasno gasi žeđ, već organizmu nadoknađuje elektrolite izgubljene znojenjem, obezbeđuje potrebnu energiju i štiti imunološki i digestivni sistem.
Visoke letnje temperature i sparno vreme najviše pogađaju decu, starije osobe i hronične bolesnike. Dehidratacija i pregrevanje mogu da izazovu ozbiljne simptome poput glavobolje, mučnine, dijareje, dezorijentacije i izrazitog umora, zbog čega je konstantan unos tečnosti najvažniji.
Ipak, pored vode, stručnjaci savetuju da se posegne i za kefirom. Ovaj fermentisani mlečni napitak nastaje dodavanjem kefirnih zrnaca u mleko, a organizmu dostavlja esencijalne elektrolite, kalcijum, natrijum i kalijum, koji direktno pomažu u bržem gašenju žeđi i obnavljanju ravnoteže tečnosti.
Više od hidratacije: Izvor energije i mikronutrijenata
Nutricionisti naglašavaju da kefir daje organizmu znatno više energije u poređenju sa vodom ili čajem, jer u 100 grama sadrži oko 50 kalorija.
Pored toga, odlikuje se bogatim nutritivnim profilom u kome se nalaze:
Magnezijum
Vitamin C
Vitamin B12
Gvožđe, mangan i cink
Sve koristi kefira za zdravlje organizma
Kefir ima višestruko blagotvorno dejstvo na organizam tokom leta.
Čuva crevnu mikrofloru i imunitet: Obiluje probiotskim kulturama koje pozitivno utiču na rad digestivnog trakta i jačanje imunološkog sistema.
Štiti od opasnih bakterija: Sadrži bakterije iz roda Lactobacillus, koje pomažu u zaštiti organizma od štetnih patogena poput salmonele i ešerihije koli (E. coli).
Pogodan za dijetu i sportiste: Zbog umerenog broja kalorija i visoke nutritivne vrednosti, često se preporučuje osobama koje žele da smršaju, kao i rekreativcima i sportistima.
Čuva kosti i srce: Pomaže u očuvanju zdravlja kostiju (što je izuzetno važno za starije zbog rizika od osteoporoze), a navodi se i da doprinosi sprečavanju taloženja holesterola na zidovima arterija, štiteći od ateroskleroze.
Podrška metabolizmu: Pijenje kefira u večernjim satima može blagotvorno delovati na rad metabolizma.
Kome se kefir ne preporučuje?
Iako je reč o izuzetno zdravom napitku, postoje određena ograničenja.
Kefir prirodno sadrži laktozu i mlačne proteine, pa osobe alergične na proteine kravljeg mleka treba da ga izbegavaju (iako u prodavnicama postoje i varijante bez laktoze).
Kod osoba koje već imaju osetljiv stomak ili akutne probleme sa varenjem, kefir može da pojača tegobe poput bolova u stomaku i dijareje.
Stručnjaci podsećaju da tokom toplotnih talasa u ishranu treba uvrstiti i namirnice sa visokim procentom vode, kao što su lubenica, voće i povrće generalno i da treba izbegavati tešku, masnu i previše slanu hranu, koja dodatno opterećuje organizam i pojačava osećaj žeđi.
Lubenica: Sastoji se od približno 93% vode i obiluje korisnim hranljivim materijama.
Voće i povrće: Dinje, krastavci i paradajz odličan su izbor za letnje obroke.
Još uvek nema komentara.