Forbs Srbija: Beogradska arena – milionski gubici, skriveni troškovi i spas u koncesiji
Da je Beogradskoj areni potrebna rekonstrukcija nije potrebno potvrditi samo pogledom ili stručnim pregledom. To je moguće naslutiti i iz finansijskih izveštaja. Ovi dokumenti ukazuju da je reč o energetski i na drugi način neefikasnom objektu koji troši više od onoga što prihoduje.
Zajedno sa neefikasnostima u upravljanju, podaci sugerišu da će najvećoj sportskoj hali u glavnom gradu možda zaista biti potreban privatni koncesionar, a sigurno ozbiljniji zaokret u upravljanju, piše Forbs Srbija.
Istini za volju, pregled izveštaja za nekoliko godina unazad pokazuju trend poboljšanja finansijske situacije. Ipak, nedovoljan da bi kompanija izašla iz gubitaka. S druge strane, u njima se vide i pojedine zanimljivosti koje ukazuju na probleme. Ali, s obzirom na to da uprava preduzeća Arena Beograd nije odgovorila na pitanja Forbes Srbija, ostali smo uskraćeni za pojašnjenja pojedinih stavki.
Rast prihoda, pad gubitaka
Od 2022. nakon izlaska iz kovida pa zaključno sa 2025. vidi se jasan trend rasta i poslovnih i ukupnih prihoda. Povećani su sa 371 miliona dinara na 504 miliona.
S druge strane, rashodi su smanjivani sve do 2024. kada su pali na 477 miliona, ali je taj trend prekinut prošle godine kada su povećani na 534 miliona.
Shodno tome, i neto gubitak je na silaznoj putanji – sa 206,4 miliona u 2022. na „samo“ 21,13 miliona prošle godine.
Međutim, čak i da rukovodstvo uspe da ugura Arenu u plus, to ne bi mnogo pomoglo kada se vidi da na svojim leđima ova kompanija ima čak 1,22 milijarde dinara gubitaka iz prethodnih godina i pomenutih 20 miliona iz ove. To sugeriše da je Arena finansijski prilično „zarobljena“ kompanija.
Njen gubitak iznad visine kapitala je premašio milijardu dinara i evidentno je da jedino što ovo preduzeće čuva od odlaska u stečaj jeste to što Grad Beograd to ne dozvoljava.
Da li bi i neka druga gradska uprava boljim upravljanjem ovakvu situaciju popravila je veliko pitanje imajući u vidu koliko je javni sektor generalno sposoban da bude uspešan menadžer svoje imovine. Ali, nije nemoguće, postavljanjem profesionalne uprave i neizbežnim velikim otpisom obaveza Arene. Posebno za porez.
Rekonstrukcija neophodna
Dve decenije intenzivnog rada Arene sigurno su ostavile traga. Veliko je pitanje da li je ovaj objekat za bilo koju vlast bio makar blizu prioriteta za ulaganje i modernizaciju. Finansijski izveštaji sugerišu da je Beogradska arena veliki potrošač u smislu troškova održavanja. Čak i kada bi se troškovi za pojedine usluge smanjili (uz uvek otvorenu mogućnost da su preplaćivane) to ne bi otklonilo neminovnost rekonstrukcije ovog objekta.
To dalje ukazuje da bi svako rukovodstvo, bez veće intervencije grada (ili privatnog partnera), brzo dostiglo svoj maksimum uz najbolje moguće upravljanje .
Međutim, problem je što, uz sve ostale prioritete, Grad Beograd (bez obzira na to ko ga vodi ili bude vodio) sigurno nema da uloži 30 ili 50 miliona evra u modernizaciju. Osim ako ne pripomogne država.
Još nije poznato kako bi koncesija mogla da izgleda. Realno je pretpostaviti da bi sve dubioze ostale gradu odnosno poreskim obveznicima. Privatni partner dobio bi obavezu ulaganja i kasnijeg upravljanja (samim tim i ubiranja profita).
Šta je donelo promenu
Iz poslednjeg objavljenog finansijskog izveštaja za 2025. vidi se veliki skok prihoda u prošloj godini, tačnije ostalih poslovnih prihoda. Na tom mestu Arena knjiži prihode od davanja prostora u zakup. Ti prihodi povećani su sa 397 miliona na 480 miliona dinara (prihod od zakupa i provizije).
S druge strane, tzv. prihodi od prodaje proizvoda i usluga jesu povećani, ali su stali na skromnih 8,2 miliona dinara.
To sugeriše da Beogradska arena ni izbliza ne koristi svoj puni potencijal da zaradi na proizvodima i uslugama koji se „vrte“ oko zakupa hale.
Privatni koncesionari u svetu ne zarađuju samo na prodaji karata odnosno zakupu već jednako mnogo i na ostalim sadržajima kao što su to piće i hrana (da ne kažemo „kikiriki, semenke, suncokret“), prodaja razne druge robe odnosno ono što se danas moderno zove iskustvo za navijače. Zarada leži i u drugoj inovativnijoj upotrebi preostalog raspoloživog prostora hale osim zakupa.
Koncesionar bi verovatno bio i značajno uspešniji u onome čega se Beograd (nejasno zašto) odrekao, a to je nalaženje generalnog sponzora za Arenu, pravljenja ugovora sa agencijama koje dovode globalne muzičke zvezde i dr. A verovatno ne bi pristajao na odobravanje prevelikih popusta korisnicima niti bi tolerisao kašnjenja u plaćanju zakupnine.
Gde Arena „krvari“
Na strani rashoda vidi se da je najveći trošak Arene samo održavanje zgrade. Ovaj trošak je prošle godine smanjen za oko 25 miliona dinara, ali je i dalje visokih 199 miliona. Najveća stavka u ovoj sumi su troškovi tzv. ostalih proizvodnih usluga od 135,9 miliona. Uprava Arene nije objasnila šta ulazi u ovaj trošak, ali se može pretpostaviti da je reč o angažovanju obezbeđenja, čišćenja i tehnike (kompanija je nedavno zaključila i novi okvirni sporazum za usluge obezbeđenja vredan 245 miliona dinara). Što ukazuje da se godišnje izdvoji 200 miliona samo da bi Arena bila tehnički funkcionalna, čista i bezbedna.
Preostali iznos operativnih troškova su troškovi tekućeg održavanja od 54,5 miliona (u junu je zaključen okvirni sporazum za tekuće održavanje vredan 960 miliona dinara).
Slede troškovi za zaposlene koji su 121,3 miliona dinara. Oko dve trećine te sume ide na plate, porez i doprinose za zaposlene (njih 34). Međutim, 39,5 miliona ide i na tzv. ostale lične rashode i naknade što je najvećim delom angažovanje dodatnog ljudstva. Od te sume 35,6 miliona je otišlo na angažovanje lica preko omladinskih i studentskih zadruga.
Treći trošak je energija koja je skočila sa 88 na 108 miliona dinara što ukazuje na izazov pomenute energetske (ne)efikasnosti zgrade.
Arena svake godine vredi 100 miliona manje
Iz izveštaja se vidi da preduzeće Arena Beograd nije vlasnik hale. Ona je gradska, ali je ovo preduzeće vodi u vanbilansnoj aktivi (nije njena, ali je koristi). Iako hala nije njena, njen je dug za porez na imovinu. Prošle godine on je dostigao velikih 656 miliona dinara. I sve ukazuje da će ovaj teret, čak i ako se bude išlo u koncesiju, pripasti svima nama da ga namirimo. Što bi značilo da ćemo, izraženo kroz metaforu, plaćati duple karte za utakmice – jednu da gledamo omiljeni klub, a drugu će nam „odbijati“ grad od poreza da bismo otplatili dug Arene.
Ono što je dodatno zanimljivo jeste kojom brzinom Beogradska arena gubi vrednost jer stari. Kada je ušla u vanbilansu aktivu preduzeća vredela je 1,96 milijardi dinara (2023). Za dve godine izgubila je 200 miliona dinara vrednosti i sada vredi 1,74 milijardi dinara. U evrima – 14,9 miliona. Ali, treba imati u vidu da je reč o knjigovodstvenoj vrednosti i da je realna sigurno veća. Ili nije?
Novi novac
Da stvari makar malo idu nabolje vidi se iz prošlogodišnjeg izveštaja. Rukovodstvo Arene uspelo je da podigne vrednost opreme sa 18 na 46,5 miliona dinara. Odnosno, uloženo je barem 38 miliona u neku modernizaciju.
Izdvojeno je i 46 miliona dinara da se oroči u devizama.
Takođe, gotovina na dinarskom računu firme povećana je sa osam na 26 miliona dinara što sugeriše blago popravljanje finansijske situacije.
Upetrostručena je obrtna imovina – skočila je sa 85 miliona na čak 332 miliona. Šta iza ovoga stoji?
Pored novca ostavljenog „sa strane“ koji pominje Forbs, na ovaj skok je uticalo to što je rukovodstvo po svemu sudeći promenilo model poslovanja i odlučilo da poveća nabavku određenih roba i usluga potrebnih Areni. Dok su u prethodne tri godine avansi stajali tek nešto iznad tri miliona dinara, prošle godine su otišli na 108 miliona. Toliko je unapred isplaćeno određenim firmama.
Kome i za šta je data ovolika suma, uprava Arene Beograd nije odgovorila, piše Forbs Srbija.
Kome su otpisana potraživanja
Veliki skok zabeležila je i stavka potraživanja. To su potraživanja koja Beogradska arena ima prema svojim zakupcima. Ona su dostigla 126 miliona dinara (skok sa 64,4 miliona u 2024. i 28,3 miliona u 2023.). Iako je to nešto što Arena poseduje (iako će tek u budućnosti to naplatiti) ovako značajan rast neko bi mogao da tumači i kao primer neefikasnosti u upravljanju odnosno naplati potraživanja.
Tu nas napomene uz finansijski izveštaj dovode do prvog zanimljivog podatka.
Potraživanja prema kupcima u zemlji su bila 340 miliona dinara, ali su korigovana za 214 miliona (čime se došlo do pomenutih 126 miliona). Da li je reč o brisanju nenaplativih potraživanja ili su nekome otpisana i kome, Forbs nije dobio odgovor uprave Arene. Korekcija veća od 200 miliona vidi se i u podacima za 2024. I otvara dilemu o efikasnosti naplate potraživanja i u kojoj meri to pravi problem poslovanju Beogradske arene.
Gde je nestalo 6,4 miliona
Druga zanimljivost u izveštajima kompanije jeste to što se na jednoj od stavki potraživanja prošle godine pojavio novi iznos – od 6,44 miliona dinara. U 2024. bio je nula.
Ova stavka glasi „potraživanja od NN lica za manjak po popisu“. Ako pretpostavimo da niko nije otuđio neku imovinu u ovoj vrednosti, postavlja se pitanje kako je nastao problem u popisu i gde je nestala roba ili usluga u toj vrednosti.
U ovom trenutku je reč o iznosu na koji Arena i dalje računa, ali ako ne bude moglo da se utvrdi ko je NN lice i da se taj novac dobije, on će po svemu sudeći morati da se otpiše što će biti gubitak za preduzeće.
Ostali smo uskraćeni za objašnjenje šta se tu zapravo desilo, odnosno gde se pojavila razlika od gotovo 6,5 miliona.
Još uvek nema komentara.