Partizanov novajlija otkrio: „Trojica klinaca su mi pokazivala srednji prst“
Novi košarkaš Partizana Derek Vilis zvanično je počeo pripreme sa crno-belima, a Amerikanac je već na startu boravka u Beogradu govorio o očekivanjima pred novu sezonu, ulozi u timu, ambicijama, ali i prvim utiscima o životu u Srbiji.
Vilis ne krije da mu dolazak u Partizan predstavlja posebno iskustvo i da je uzbuđenje koje oseća zbog novog kluba uporedivo sa emocijama koje je imao još tokom koledž karijere.
„Osećam izuzetno uzbuđenje povodom dolaska u Partizan. Iskreno, ovakvu energiju i emociju dok razmišljam o klubu nisam osetio još od koledž dana. To me izuzetno motiviše da se na najbolji mogući način pripremim za predstojeću sezonu“, poručio je Vilis na samom početku.
Kada je reč o njegovoj ulozi u ekipi koju predvodi Đoan Penjaroja, Vilis je svestan šta se od njega očekuje. Ističe da želi da bude igrač koji će energijom, odbranom i skokom pomoći ekipi, ali i otvoriti prostor bekovima.
„Moja igra nije komplikovana. Ja sam igrač koji izlazi na teren da se bori. Za moju poziciju to je jednostavna igra: pik-en-pop, skok, čvrsta odbrana i trčanje u tranziciji. Ako svoju ulogu odradim na vrhunskom nivou, otvoriću prostor za naše bekove. Mislim da je Partizanu u poslednje vreme nedostajala ta borbenost koju so imali igrači poput Ledeja, Pantera ili Lesora. Cilj je da vratimo klub na taj nivo, jer navijači i uprava žele igrače koji osećaju ponos i takmičarski prkos dok nose ovaj dres“.
Novi član crno-belih ima visoke ambicije i kada je u pitanju rezultat. Kao cilj u Evroligi postavlja plasman u plej-of, odnosno najmanje plej-in, dok bi mesto među šest najboljih predstavljalo idealan scenario.
„Glavni cilj je plasman u plej-of ili bar plej-in Evrolige. Idealno bi bilo da budemo među prvih šest, ali sklapamo potpuno novu ekipu i idemo korak po korak. Naravno, tu je i borba u ABA ligi. Crvena zvezda je napravila sjajan tim ovog leta, dodala odlična pojačanja, ali imamo ih i mi. Ako izađemo na teren sa stavom da želimo nešto veliko i sa prkosom, samo nam je nebo granica.“
Vilis se brzo susreo i sa posebnom atmosferom koja prati košarku u Beogradu. Posebno mu je bilo zanimljivo ono što je doživeo nakon dolaska u Srbiju, uključujući reakcije na njegovu frizuru.
„Nakon što sam sleteo, čitao sam komentare na društvenim mrežama gde su pisali da sa dužom kosom izgledam kao kolumbijski diler droge, pa sam odmah otišao kod frizera. Dok sam šetao ulicom, trojica klinaca su mi dovikivala ime i pokazivala srednji prst. Iskreno, to mi se svidelo. Umesto da vas iznervira, to vas samo dodatno ubaci u taj takmičarski režim i pokaže vam koliko je košarka ovde važna ljudima.“
Amerikanac je, osim košarke, počeo da upoznaje i istoriju Beograda i Srbije. Posebno ga je fascinirala razlika između američkog i evropskog odnosa prema istorijskom nasleđu.
„Zaista uživam u istoriji ovog grada. U Americi rušimo zgrade na svakih pet ili deset godina i gradimo nove. Ovde vidite pravoslavne ikone u radnjama, Beogradsku tvrđavu i prelepe crkve. Kako kroz proces pristupanja Katoličkoj crkvi učim više o religiji, fasciniran sam istorijom kako hrišćanstva tako i samih košarkaških klubova na ovim prostorima.“
Vilis je posebno impresioniran atmosferom koju prave navijači Partizana, a snimke sa utakmica već je pokazivao ljudima u Americi.
„Navijačima u Americi sam pokazivao snimke sa utakmica na otvorenom, sa bakljadom i vatrometom, i svi su bili u šoku. Naš cilj je da damo sve od sebe i priredimo im pravu predstavu na terenu. Moja lična želja je da igram dobro, ali najvažnije je da pobeđujemo, da se borimo i da vratimo Partizan tamo gde mu je mesto“, zaključio je Vilis.
Još uvek nema komentara.