Deca na udici algoritma: Milijarde za nagodbe i zabrane, ali ko će ugasiti mašinu za zavisnost?
Roditelji širom sveta godinama pokušavaju da deci izvuku telefone iz ruku. Sada su države i sudovi počeli da postavljaju mnogo neprijatnije pitanje: šta ako problem nije samo u deci koja „previše vise na telefonu“, već u aplikacijama koje su napravljene upravo tako da ih je teško ostaviti?
To pitanje više nije samo tema psihologa, nastavnika i porodičnih svađa. Preselilo se u sudnice, a račun bi mogao da se meri desetinama milijardi dolara.
Meta, vlasnik Instagrama i Fejsbuka, pristala je na nagodbu vrednu do 16,68 milijardi dolara sa američkim saveznim državama koje su kompaniju optužile da je svoje platforme dizajnirala tako da stvaraju zavisnost kod dece i tinejdžera, dovodeći u pitanje i način na koji su prikupljani podaci maloletnika.
Kompanija nije priznala krivicu, ali će morati da uvede ozbiljne promene: dnevna ograničenja korišćenja za maloletnike, noćne blokade, strože roditeljske kontrole i dodatnu zaštitu od neprimerenog sadržaja.
„Možete da pušite, ali samo dva sata“
Arturo Behar, nekadašnji inženjer za bezbednost u Fejsbuku i jedan od ključnih uzbunjivača u procesu protiv Mete, smatra da nagodba ne ide dovoljno daleko.
Njegovo poređenje je jednostavno, dozvoliti tinejdžerima ograničeno vreme na aplikaciji, a ne promeniti ono što je čini zavisničkom, slično je kao reći nekome da sme da puši koliko želi, ali samo dva sata dnevno.
Cigarete zbog toga nisu postale bezbednije.
Behar, koji je radio direktno sa Markom Zakerbergom, pred sudom je tvrdio da su upozorenja o štetnim posledicama po mlade ignorisana i da bezbednost dece nije imala prednost nad rastom platforme. Meta njegove optužbe odbacuje.
Behar je, ipak, otvorio pitanje koje više nije moguće zatvoriti jednom milijardskom nagodbom: šta ako problem nije samo sadržaj na društvenim mrežama, već njihov dizajn?
Nisu tuženi samo Instagram i Fejsbuk
Meta nije usamljena.
Protiv Mete, TikToka, Jutjuba i Snepčeta u SAD se vode hiljade postupaka u kojima roditelji, pojedinci, škole i savezne države tvrde da kompanije nisu samo dozvolile štetan sadržaj već su napravile proizvode čiji je cilj da korisnika što duže drže pred ekranom.
Američki apelacioni sud ovog avgusta omogućio je da hiljade takvih tužbi nastave svoj put kroz sudove.
To je važan zaokret. Tehnološke kompanije godinama su se branile argumentom da ne mogu biti odgovorne za ono što korisnici objavljuju. Novi postupci sve manje se bave samo sadržajem, a sve više samom konstrukcijom proizvoda.
Beskonačno skrolovanje. Automatsko puštanje sledećeg snimka. Notifikacije. Lajkovi. Nagrade za svakodnevno korišćenje. Algoritam koji uči šta će vas naterati da pogledate još jedan video.
Pa još jedan. I još jedan.
Pravno pitanje zato više nije samo šta je dete videlo na internetu, već zašto aplikacija nije želela da ga pusti da ode.
Telefon koji nikada ne kaže „dosta“
Društvene mreže, naravno, nisu jedini uzrok depresije, anksioznosti ili drugih problema među mladima i nauka upozorava da se složen odnos mentalnog zdravlja i korišćenja interneta ne može svesti na prostu jednačinu „više telefona – više bolesti“.
Problem sa takozvanim zavisničkim dizajnom postao je dovoljno ozbiljan da više nije predmet samo naučnih rasprava.
Poslovni model najvećih platformi počiva na jednostavnoj računici da što je korisnik duže na mreži, videće više sadržaja i više reklama.
Pažnja je roba. A pažnja dece i tinejdžera postala je izuzetno vredna roba.
Evropa udara na beskonačni skrol
Evropska unija je zato počela da napada upravo dizajn aplikacija.
Evropska komisija je u februaru preliminarno zaključila da TikTok svojim zavisničkim dizajnom krši Akt o digitalnim uslugama. Na meti su se našli beskonačno skrolovanje, autoplay, notifikacije i izrazito personalizovani algoritmi preporuka.
Komisija smatra da takve funkcije korisnika mogu da uvedu u svojevrsni „autopilot“ i podstaknu kompulsivno ponašanje, dok postojeće kontrole vremena provedenog na aplikaciji nije ocenila kao dovoljno efikasne.
U julu je stigao novi udarac, ovog puta Meti.
Evropska komisija preliminarno je zaključila da i dizajn Instagrama i Fejsbuka može biti u suprotnosti sa evropskim propisima. Ponovo su u centru pažnje infinite scroll, autoplay, push notifikacije i visoko personalizovani sistemi preporuka.
Evropa prvi put ozbiljno ne pita samo šta se nalazi na platformi, nego kako je platforma napravljena.
Milijarde kazni, a mašina i dalje radi
Tu se vraćamo na Metinih gotovo 17 milijardi dolara.
To je ogromna suma čak i za jednu od najbogatijih tehnoloških kompanija sveta. Ali važnije od iznosa jeste šta će se dogoditi sa sistemom koji taj novac proizvodi.
A taj sistem za sada uglavnom ostaje živ.
Personalizovani fidovi, algoritamsko preporučivanje sadržaja i oglašavanje zasnovano na pažnji korisnika nisu nestali. Meta je pristala na ograničenja, zaštitne mehanizme i milijardsku nagodbu, ali ne i na rušenje osnovnog poslovnog modela svojih platformi.
Akcije Mete su porasle nakon objavljivanja nagodbe.
Države donose zakone. Sudovi određuju milijardske kazne. Evropska unija ispituje beskonačno skrolovanje. Platforme uvode tinejdžerske naloge, roditeljske kontrole, noćne režime i upozorenja da je možda vreme da se telefon spusti.
Osnovna ekonomija društvenih mreža nije promenjena. Njihov uspeh i dalje zavisi od toga koliko dugo gledamo ekran, koliko puta mu se vraćamo i koliko podataka ostavljamo iza sebe.
Zato se zavisnost mladih od interneta više teško može svesti na savet roditeljima: „Uzmi mu telefon“. Sa druge strane tog telefona nije samo tvrdoglavi tinejdžer.
Tamo je industrija vredna bilione dolara, sa programerima, dizajnerima i algoritmima koji neprekidno traže odgovor na jedno pitanje:
Kako da korisnik ostane još samo minut?
Upravo je taj „još samo minut“, ponovljen stotinama puta, doveo društvene mreže tamo gde najmanje vole da budu, pred sudije i regulatore.
Još uvek nema komentara.