Zašto se bela odeća „ne nosi” posle Praznika rada: Istorija modnog pravila koje je vreme pregazilo
U zapadnoj pop-kulturi, filmovima i modnim časopisima često se provlači jedno nepisano, ali strogo poštovano pravilo: „Bela odeća se ne nosi posle Praznika rada” (No white after Labor Day). Za publiku na našim prostorima ovo pravilo često deluje zagonetno, niti obeležavamo ovaj praznik u septembru, niti razumemo zašto bi jedna boja bila striktno rezervisana za određeni deo godine.
Da bismo razumeli logiku iza ovog običaja, prvo moramo razjasniti šta zapravo predstavlja američki Praznik rada, kako je jedno praktično letnje rešenje postalo statusni simbol, i zašto je danas potpuno u redu nositi belu odeću tokom čitave godine.
Šta je zapravo američki „Labor Day”?
Za razliku od Srbije i većeg dela Evrope, gde se Međunarodni praznik rada tradicionalno obeležava 1. maja uz uranke i slobodne dane, u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi ovaj praznik se slavi prvog ponedeljka u septembru.
Nastao krajem 19. veka u jeku industrijske revolucije, Labor Day je ustanovljen u čast radnika, njihovih prava i doprinosa razvoju ekonomije. Međutim, osim svog društvenog i istorijskog značaja, ovaj praznik u Americi ima i praktičnu ulogu: produženi vikend početkom septembra zvanično označava kraj letnje sezone, odmor se završava, a đaci se vraćaju u školske klupe.
Koreni pravila: Praktičnost i elitizam Pozlaćenog doba
Poreklo pravila o nenošenju bele boje vodi nas direktno u kasni 19. vek i takozvano „Pozlaćeno doba” (Gilded Age) američke elite. Tokom vrelih letnjih meseci, bogati stanovnici Njujorka beg od sparina tražili su u ekskluzivnim primorskim letovalištima poput Njuporta ili Sauthemptona.
Izbor bele odeće u to vreme bio je zasnovan na tri ključna faktora:
-
Fizika i udobnost: U eri kada je bilo neprihvatljivo nositi kratke pantalone ili majice bez rukava, svetla tkanina koja odbija sunčeve zrake bila je jedini način da se izdrže visoke temperature. Lan u neutralnim i belim tonovima bio je standard letnje garderobe.
-
Pojava sportske mode: Tenis i vožnja bicikla postali su omiljeni hobiji bogatih. Bela sportska oprema, tradicija započeta još na francuskim dvorovima i utvrđena na Vimbldonu 1877. godine – nosila se jer je uspešno prikrivala tragove znojenja, što se u visokom društvu smatralo krajnje nepristojnim.
-
Statusni simbol: Bela odeća se lako prljala. Nositi besprekorno belu haljinu ili odelo značilo je da ne radite nikakav fizički posao, da nemate dodira sa prljavštinom i da imate poslugu koja brižnički vodi računa o vašoj garderobi.
„Bela odeća, iako savršena za selo i letovališta, zbog lakog prljanja je praktično nemoguća za gradske ulice.”
— Vogue, 1925. godina
Prljave ulice i povratak u grad
Kada bi došao septembar i završio se Praznik rada, elita se vraćala u grad. U to vreme, gradske ulice Njujorka bile su prekrivene prašinom, blatom, ali i konjskim izmetom i otpadom. Prošetati u beloj odeći po takvom terenu značilo je upropastiti je u roku od nekoliko minuta.
Zato je pakovanje bele garderobe u kofere i njeno odlaganje do sledećeg leta bila čista praktična potreba. Vremenom, ova praktičnost prerasla je u pisani i nepisani bonton: ko bi obukao belo u gradu nakon septembra, bio bi označen kao neko ko nema stila ili ne razumije pravila lepog ponašanja.
Kako su automobili i Koko Šanel promenili sve
Već dvadesetih godina 20. veka, svet se ubrzano menjao. Masovna proizvodnja automobila, širenje metro mreže i modernizacija gradske čistoće drastično su očistili gradske ulice. Razlozi za izbegavanje bele boje u gradu počeli su da nestaju.
Paralelno sa tim, čuvena francuska dizajnerka Koko Šanel napravila je pravu modnu revoluciju. Početkom 1930-ih godina počeće ponosno da nosi bele satenske pantalone i elegantne bele haljine tokom čitave godine, kako na pariskim bulevarima, tako i na zimskim galama u Monte Karlu.
„Žene misle o svim bojama, osim o odsustvu boje. Crna ima sve. Bela takođe. Njihova lepota je apsolutna. To je savršena harmonija,” izjavila je Koko Šanel, utirući put konceptu koji danas u modi poznajemo kao „zimska bela” (winter white).
Pravilo da se bela odeća ne nosi posle Praznika rada istorijski je relikt prošlosti, nastao u specifičnom društvenom kontekstu američke elite s kraja 19. veka. Na našim prostorima, gde ovaj praznik u septembru i ne postoji, nikada nismo ni imali razloga da sputavamo sopstveni stil.
Zato, nemojte čekati sledeće leto – bela boja, bilo u optički beloj ili krem nijansi, uvek je nepogrešiv izbor koji odiše čistoćom, samopouzdanjem i vrhunskim stilom.
Još uvek nema komentara.