PISA pokazala veliki pad đaka, profesor Baucal: „Vlast ne zanima kvalitet obrazovanja, već lojalnost škola“
Gotovo polovina petnaestogodišnjaka u Srbiji ne dostiže osnovni nivo čitalačke pismenosti, dok je iz matematike ispod tog praga više od polovine učenika. Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal za Naš portal kaže da odgovornost snose oni koji godinama upravljaju obrazovanjem i ocenjuje da vlast više zanima lojalnost škola nego kvalitet znanja koje deca u njima dobijaju.
Rezultati PISA 2025, objavljeni danas, pokazuju da veliki broj petnaestogodišnjaka u Srbiji ne dostiže ni osnovni nivo znanja. Najlošiji rezultat zabeležen je iz matematike, gde je ispod tog nivoa 53 odsto učenika. Slede čitanje sa 48 i prirodne nauke sa 43 odsto učenika ispod osnovnog nivoa.
PISA zadaci proveravaju da li đaci umeju da razumeju tekst, povežu informacije i primene stečeno znanje pri rešavanju problema iz svakodnevnog života. U poslednjem ciklusu učestvovalo je više od 760.000 učenika iz 91 zemlje i ekonomije.
Za tri godine veliki pad u sve tri oblasti
Učenici iz Srbije osvojili su u proseku 429 poena iz prirodnih nauka, 417 iz matematike i 415 iz čitanja. Za prosekom zemalja OECD-a zaostaju 53 poena u prirodnim naukama i po 46 poena u matematici i čitanju.
U odnosu na 2022. godinu, rezultat Srbije pao je za 26 poena iz čitanja, 23 iz matematike i 18 iz prirodnih nauka. Prosek OECD-a u istom periodu smanjen je za 14 poena iz čitanja, devet iz matematike i tri poena iz prirodnih nauka.
Profesor psihologije i stručnjak za obrazovne politike Aleksandar Baucal kaže za Naš portal da ovi rezultati imaju dugu predistoriju, ali da je poslednjih godina stanje u školama dodatno pogoršano.
„Ovi rezultati nisu nastali preko noći. Oni pokazuju posledice dugog perioda u kojem obrazovanje nije tretirano kao jedan od najvažnijih sektora društva. Međutim, od početka protesta situacija je dodatno pogoršana. Obrazovni sistem je ušao u novu fazu nestabilnosti, koju su izazvali stranački pritisci i zastrašivanje učenika i nastavnika, sve do granice uništavanja nekih od najboljih škola u Srbiji“, kaže Baucal.
Prema njegovim rečima, vlast je svojim načinom upravljanja i odnosom prema školama doprinela da rezultati budu još gori.
„Tačno je da imamo dubinske probleme koji traju duže vreme, ali je trenutna vlast, a ja se nadam i odlazeća vlast, svojim načinom upravljanja i odnosom prema školama doprinela da naši rezultati budu još gori. To nas i ne čudi jer je trenutna vlast puno puta pokazala da je ne zanima kvalitet obrazovanja, već lojalnost učenika, nastavnika i škola prema stranci na vlasti“, navodi Baucal.
Šta zapravo znači osnovni nivo pismenosti
Osnovni, drugi nivo čitalačke pismenosti podrazumeva da učenik može da prepozna glavnu ideju teksta srednje dužine, pronađe traženu informaciju i razmisli o svrsi pročitanog teksta kada dobije jasno uputstvo.
U matematici se od učenika na tom nivou očekuje da jednostavnu životnu situaciju predstavi matematički, uporedi dužinu dve putanje ili preračuna cenu u drugu valutu. Posle najmanje osam godina provedenih u školi, takve zadatke ne rešava više od polovine petnaestogodišnjaka u Srbiji.
„Ako gotovo polovina generacije ne uspeva da dostigne ni osnovni nivo funkcionalne pismenosti, onda to više nije pitanje individualnih neuspeha, nego pitanje sistema. Kada pogledamo koliko su jednostavni zadaci na nivou dva, imamo još više razloga za očajanje“, kaže Baucal.
On objašnjava da deca godinama sede u učionicama, dok se previše energije troši na obimne programe, memorisanje i administraciju, a premalo na razumevanje, primenu znanja i pomoć učenicima koji zaostaju.
„Kada tako veliki broj učenika nije funkcionalno pismen nakon tolikih godina školovanja, problem nije u učenicima, već u lošem sistemu. U Srbiji postoje dobri nastavnici, pa pažnju treba usmeriti prema onima koji vode obrazovni sistem. Oni su već puno puta pokazali da ih ne zanima da naša deca dobiju dobro obrazovanje u školama“, ocenjuje naš sagovornik.
„Promena zakona nije reforma ako učenici znaju manje“
Baucal najveću odgovornost vidi u ljudima koji godinama upravljaju obrazovanjem, biraju rukovodioce, menjaju propise i određuju pravac razvoja škola.
„Nije moguće centralizovati obrazovanje, postavljati rukovodioce, menjati propise i određivati pravac sistema, a zatim se kod loših rezultata ponašati kao da niste odgovorni. PISA podaci pokazuju da su mnoge dosadašnje ‘reforme’ bile više formalne nego suštinske. Promena zakona i procedura nije reforma ako učenici na kraju znaju manje i imaju slabije kompetencije“, kaže on.
Prvi korak, prema njegovim rečima, mora da bude vraćanje „minimuma normalnosti“ u škole. To podrazumeva uklanjanje stranačkih pritisaka, više poverenja u nastavnike i njihovu profesionalnu autonomiju.
„Treba ozbiljno povećati ulaganja, rasteretiti programe i napraviti sistem u kojem se učenicima koji zaostaju pomaže na vreme, umesto da ih sistem samo registruje kao neuspešne. Mi nemamo problem zato što ne znamo šta treba da se radi. Problem je što stručni ljudi premalo utiču na odluke, a stranačka lojalnost dominira“, kaže Baucal.
Kako kaže, bez promene načina upravljanja obrazovanjem nema ozbiljnog napretka.
„Pošto je taj način upravljanja duboko vezan za sadašnju vlast, teško je očekivati stvarnu promenu bez političke promene“, zaključuje on.
Još uvek nema komentara.