Od elektrotehnike i fizike do Narodnog pozorišta: Ko je Željko Hubač, treći na Studentskoj listi
Dramaturg i dramski pisac Željko Hubač treći je na listi „Studentska lista – Studenti pobeđuju“. Pre dramaturgije završio je elektrotehniku, studirao fiziku i tri godine Elektronskog fakulteta, a potom je gotovo tri decenije proveo u pozorištu. Četiri godine vodio je Dramu Narodnog pozorišta u Beogradu, sa te funkcije smenjen je 2018. godine, dva dana nakon intervjua u kojem je javno govorio o raspodeli novca u nacionalnom teatru. Studentske blokade podržavao je od njihovog početka, a u januaru 2025. pisao je i o sopstvenoj deci koja su učestvovala u protestima.
Željko Hubač rođen je 1967. godine u Tuzli, odrastao je u Zenici i Leskovcu, gde je završio osnovnu, srednju i muzičku školu. Njegov put do pozorišta nije bio pravolinijski: 1992. završio je Višu elektrotehničku školu u Beogradu, tri godine studirao na Elektronskom fakultetu u Nišu, a 1993. stigao do apsolventskog staža na fizici na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Tek nakon toga upisao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je diplomirao 1996. godine.
Na svom zvaničnom sajtu danas navodi i da je završio prvu godinu poslediplomskih studija teatrologije na FDU. Njegova profesionalna biografija od tada je gotovo u potpunosti vezana za pozorište.
Od Srpskog narodnog pozorišta do čela Drame u Beogradu
Hubač je tokom karijere radio kao dramaturg u više teatara, među njima i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, bio je urednik izdanja Muzeja pozorišne umetnosti Srbije i časopisa „Teatron“, a u Narodnom pozorištu u Beogradu osnovao je i uređivao izdavačku delatnost i „Pozorišne novine“. Deset godina, od 2008. do 2018, bio je njihov glavni urednik. Pisao je i pozorišne kritike za „Danas“, kao i teatrološke eseje za domaće i strane časopise.
U Narodnom pozorištu radi kao dramaturg, a od 2014. do 2018. bio je vršilac dužnosti direktora Drame. Narodno pozorište ga danas navodi kao stalnog člana ansambla Drame, sa nekoliko predstava na aktuelnom repertoaru te kuće.
Paralelno sa dramaturškim radom pisao je drame, adaptacije, tekstove za decu, režirao i radio na televizijskim projektima. Njegov trenutni autorski CV beleži 53 premijerne postavke njegovih komada u profesionalnim pozorištima, od Srbije i država regiona do Bugarske, Japana i Rusije.
Među njegovim dramama su „Bliži nebu“, „Bliži vatri“, „Bliži zemlji“, „Kosovska“, „Bizarno“, „Berlinski zid“, „Čučuk Stana“ i „Sanjao sam da sam se probudio“. Za decu je, između ostalog, pisao „Malu sirenu“, „Lepoticu i zver“, „Uspavanu lepoticu“ i „Dečaka i mesec“. Njegovi tekstovi prevođeni su na engleski, nemački, ruski, bugarski, poljski i japanski jezik.
Nagrade za dramske tekstove i više od hiljadu izvođenja
Predstave nastale po Hubačevim dramama izvođene su na desetinama domaćih i međunarodnih festivala, uključujući Sterijino pozorje, festival „Nova drama“ u Sankt Peterburgu, Dane komedije u Jagodini i festivale u Zenici i Brčkom. Narodno pozorište navodi da su njegove predstave reprizirane više od hiljadu puta, dok je za dramske tekstove deset puta nagrađivan u zemlji i inostranstvu.
Nagradu „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije dobio je dva puta, 1996. i 1998. godine. Nagrađivan je i na festivalu „Joakim Vujić“, Danima komedije i Susretima pozorišta Bosne i Hercegovine u Brčkom. Narodno pozorište mu je 2010. dodelilo nagradu za umetnički i radni doprinos, Leskovac Oktobarsku nagradu 2016, a 2021. dobio je i Zlatnu značku povodom dve decenije rada u nacionalnom teatru.
Smenjen dva dana posle intervjua o novcu u Narodnom pozorištu
U oktobru 2018. Hubačevo ime izašlo je iz okvira kulturnih rubrika. Tada je, kao v.d. direktora Drame Narodnog pozorišta, u intervjuu za „Politiku“ govorio o novcu koji je Drama dobijala za produkciju i tvrdio da je taj sektor, uprkos rezultatima i prihodima, dobio najmanji budžet u prethodne četiri godine.
Dva dana nakon tog intervjua tadašnji upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić smenio je Hubača sa mesta direktora Drame. Pozorište je saopštilo da se on vraća redovnim dramaturškim poslovima, dok je za novog direktora bio izabran reditelj Jug Radivojević.
Sama hronologija bila je povod za burnu reakciju dela ansambla i kulturne javnosti. Rediteljka Tanja Mandić Rigonat ocenila je da je smena bila „odmazda“ zbog Hubačevog javnog govora o raspodeli novca, dok je Hubač nekoliko dana kasnije rekao da je, prema njegovom mišljenju, upravo intervju bio razlog smene.
Više od 30 glumaca Narodnog pozorišta potom je potpisalo zahtev da se razlozi za njegovu smenu preispitaju i da se smeni upravnik Dejan Savić. Jug Radivojević je odbio da preuzme funkciju, a kriza u nacionalnom teatru nastavila se narednih nedelja. Ministarstvo kulture je početkom novembra najavilo predlog za smenu upravnika i Upravnog odbora.
Hubač je ostao dramaturg Narodnog pozorišta, gde radi i danas.
Među alumnistima FDU koji su podržali blokadu
Još početkom decembra 2024. našao se među više od 350 bivših studenata Fakulteta dramskih umetnosti koji su javno podržali studente FDU u blokadi.
Mesec i po kasnije podrška je dobila i vrlo ličnu dimenziju. U autorskom tekstu za „Radar“, objavljenom 19. januara 2025. posle incidenta u kojem je automobilom udarena studentkinja tokom protesta u Beogradu, Hubač je pisao da je njegova ćerka studentkinja Tehnološko-metalurškog fakulteta i da učestvuje u blokadi, dok mu sin studira Fakultet organizacionih nauka.
„Moja ćerka blokira ugao Ruzveltove i Kraljice Marije, kao student TMF-a“, napisao je tada, a ostatak teksta posvetio je roditeljima i građanima od kojih je tražio da studentima ne daju samo verbalnu podršku, već da budu uz njih i na ulici.
REM i studentski zahtevi
Tokom 2025. godine još jedna tema povezala je Hubačev javni angažman sa studentskim zahtevima: izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Hubač je bio među kandidatima za Savet REM-a, a postupak izbora članova mesecima su pratile primedbe dela kandidata i predlagača. Kada su studenti tokom blokade RTS-a tražili novi postupak za izbor članova Saveta, Hubač je javno govorio o njihovom pritisku da se pitanje REM-a ponovo otvori.
Njegov odnos prema studentskim blokadama tokom narednih meseci nije ostao samo na izjavama. Do 2026. već je javno govorio da podrška studentskom pokretu kod njega traje duže vreme, a u septembru se našao i među osnivačima grupe građana „Studentska lista – Studenti pobeđuju“. U danima pre objavljivanja svih kandidata govorio je i javno o tome kako je lista organizovana.
Treći na Studentskoj listi
Studenti u blokadi objavili su 14. septembra svih 250 kandidata za narodne poslanike. Na trećem mestu našao se Željko Hubač, iza lekara Ilije Srdanovića i Katarine Stanković.
Naš portal je prethodno predstavio Iliju Srdanovića, prvog na Studentskoj listi, kao i Katarinu Stanković, prvu ženu među kandidatima.
Republička izborna komisija proglasila je listu 15. septembra, a „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ na glasačkom listiću je pod rednim brojem tri. Hubač je nakon proglašenja liste učestvovao i na skupu u Lazarevcu, gde je govorio o radu sa studentima tokom kampanje i njihovoj organizaciji.
Treće mesto na listi za njega dolazi nakon gotovo tri decenije rada u pozorištu i skoro dve godine javno dokumentovane podrške studentskom pokretu.
Još uvek nema komentara.