Alis Vajdel na čelu AfD-a: Slobodna za sebe, tradicionalna pravila za druge
Alternativa za Nemačku osvojila je 43,8 odsto glasova na izborima u Saksoniji-Anhalt. Za stranku je glasalo oko 50 odsto muškaraca i 39 odsto žena. Na njenom čelu je Alis Vajdel, uspešna ekonomistkinja koja živi sa partnerkom i odgaja dvojicu sinova. Ona u svom životu koristi slobode koje je moderno evropsko društvo omogućilo ženama, dok predvodi stranku koja za društvo ima mnogo tradicionalniju predstavu ženskog života.
Alis Vajdel je doktorirala ekonomiju, radila u velikim finansijskim kompanijama, živela u Kini i govori mandarinski. Ima političku moć, novac, međunarodnu karijeru i porodicu koju je sama izabrala. Živi sa partnerkom poreklom iz Šri Lanke i sa njom podiže dvojicu sinova. Sve ono što joj omogućava da živi upravo tako pripada društvu u kojem žena može da bude finansijski nezavisna, vodi veliku političku stranku, ne zavisi od muškarca i svoju porodicu ne uklapa u model muža, žene i dece.
Stranka koju predstavlja, ipak, tradicionalnu porodicu postavlja veoma visoko u svom programu, govori o potrebi da Nemci imaju više dece, protivi se pristupu abortusu i demografsku budućnost zemlje sve češće povezuje sa rađanjem domaćeg stanovništva. U takvoj slici žena dobija veoma poznato mesto: kao majka, ona koja rađa, ona koja čuva porodicu i ona od čijeg se tela očekuje da pomogne u rešavanju nacionalnog problema nataliteta.
Vajdel sama ne mora da živi prema tim pravilima. Njena karijera, porodica i politička moć pokazuju koliko prostora pojedina žena može da osvoji za sebe, a da se politička predstava o ulozi drugih žena gotovo uopšte ne pomeri. Pojedinačni uspeh žene i sloboda žena kao grupe nisu ista stvar, a slučaj Alis Vajdel to pokazuje vrlo jasno.
Patrijarhatu ne smeta svaka žena sa moći
Patrijarhat se često zamišlja previše jednostavno: muškarci imaju moć, žene je nemaju. Stvarnost je odavno mnogo složenija. Sistem u kojem žene imaju manje prostora za izbor sasvim dobro podnosi pojedine žene na samom vrhu, posebno kada njihov uspeh ne menja pravila po kojima živi većina drugih žena.
Istorija je puna žena koje su imale vlast, novac i društveni položaj u vremenima kada većina njihovih savremenica nije imala ni osnovna prava. Prisustvo žene na vrhu nikada samo po sebi nije menjalo položaj žena kao grupe. Moć pojedine žene može da postoji zajedno sa očekivanjem da druge budu poslušnije, zavisnije ili više vezane za porodicu.
Alis Vajdel je savremen primer istog odnosa. Njena karijera ruši predstavu da žena mora da bude ekonomski zavisna i povučena u privatni život, dok politika koju vodi tu slobodu ne širi kao opšte pravilo. AfD u svom programu mnogo više prostora daje poželjnoj porodici, majčinstvu i natalitetu nego širenju prostora u kojem žene same određuju kako će živeti.
Stranka ne govori direktno da se žene vrate u kuhinje. Savremena konzervativna politika mnogo ređe govori tako otvoreno. Umesto naredbe dolazi vrednovanje: koja porodica se smatra poželjnom, šta se očekuje od majčinstva, koliko dece društvu „nedostaje“ i koliko je odluka žene o trudnoći zaista samo njena stvar.
Takvu politiku je mnogo lakše braniti kada na čelu stoji žena koja je sama dokaz da žena može da bude uspešna, obrazovana i moćna. Njena biografija postaje zgodan odgovor na svaku kritiku, iako se sadržaj programa time uopšte ne menja.
Ona može da bude izuzetak
Vajdel može da vodi partiju i da sa partnerkom odgaja decu, dok AfD istovremeno porodicu muškarca i žene promoviše kao društveni ideal. Njen privatni život stranci očigledno ne predstavlja prepreku. Pojedina žena može da živi mimo konzervativnog modela sve dok sama politika nastavlja da taj model postavlja kao poželjniji za društvo.
Patrijarhalna politika nema potrebu da svaku ženu natera u isti život. Dovoljno je da jedan način života nagradi, predstavi kao prirodniji i društveno vredniji, dok druge ostavlja pod većom kontrolom države ili pod većim pritiskom očekivanja. U tom poretku uvek ima mesta za nekoliko izuzetaka.
Vajdel raspolaže novcem, društvenim položajem i političkom moći zbog kojih posledice konzervativne porodične politike neće osećati na isti način kao žena koja zavisi od javnog zdravstva, dostupnog abortusa, socijalne zaštite ili državne podrške porodici. Za nju rasprava o reproduktivnim pravima verovatno nikada neće odlučivati o tome da li će moći da nastavi život kako želi. Za mnoge druge žene takve odluke mogu vrlo konkretno da odrede budućnost.
Kada rađanje postane nacionalni interes
AfD već godinama govori o padu nataliteta i potrebi da Nemačka dobije više dece među domaćim stanovništvom. Migraciju odbacuje kao odgovor na demografski problem i zalaže se za politiku koja bi podsticala Nemce da imaju više dece. U tom jeziku žena lako prestaje da bude samo osoba koja odlučuje želi li dete i postaje deo državne računice o budućnosti stanovništva.
Kada država počne da govori koliko joj dece nedostaje, neko tu deca mora da rodi. Privatne odluke žena tako ulaze u političke programe, demografske strategije i rasprave o nacionalnoj budućnosti.
AfD se protivi tome da se abortus tretira kao ljudsko pravo. Podržava pravo lekara da odbiju da ga rade i želi stroža pravila tokom savetovanja žena koje razmišljaju o prekidu trudnoće. U stranačkom programu nalazi se i zahtev da žena tokom tog savetovanja vidi ultrazvučni snimak.
Sve to dolazi iz iste stranke koja govori da Nemačkoj treba više rođenih Nemaca. Trudnoća tako dobija širi politički smisao, a prostor žene da sama odlučuje postaje uži. Vajdel zbog takve politike neće izgubiti svoju karijeru niti slobodu koju već ima, dok žena koja tek odlučuje želi li dete može osetiti sasvim drugačije posledice.
Ženska prava su važna kada treba govoriti o migrantima
AfD ume da govori veoma glasno o pravima i bezbednosti žena, naročito kada se tema prebaci na migraciju i islam. Stranka godinama koristi seksualno nasilje, prisilne brakove i položaj žena u konzervativnim muslimanskim zajednicama kao argument za strožu migracionu politiku. Vajdel je i sama govorila o homofobiji među muslimanskim migrantima i svoju seksualnu orijentaciju povezivala sa tim pitanjem.
U tom narativu žena postaje simbol evropske slobode. Slobodna je, samostalna i treba je zaštititi od muškarca koji dolazi iz društva u kojem žene imaju manje prava. Ta sloboda, međutim, ima mnogo uže granice kada se razgovor vrati na odluke koje žena donosi o sopstvenom životu.
Kod abortusa se pojavljuju dodatne prepreke. Kod nataliteta njeno rađanje postaje javno pitanje, a kod porodice država i partija već imaju odgovor na to koji model smatraju najboljim. Ženska prava tako dobijaju najveću političku vrednost onda kada mogu da posluže kao argument protiv nekog drugog, dok se prema slobodi žene unutar sopstvenog društva pristupa mnogo konzervativnije.
Zašto je Alis Vajdel toliko važna AfD-u
Istraživanje sprovedeno u Nemačkoj među skoro 3.900 ljudi pokazalo je da su kandidatkinje AfD-a ispitanicima delovale društveno prihvatljivije od muškaraca iz iste stranke, a kada su iznosile antiimigrantske poruke, ljudi su ih doživljavali i kao demokratskije.
Vajdel ne mora da ublaži program da bi promenila način na koji se taj program prima. Ona ne izgleda kao političarka koja bi ženama oduzimala slobodu. Izgleda kao žena koja je tu slobodu maksimalno iskoristila: ima karijeru, status, novac, partnerku, decu i mesto na vrhu jedne od najjačih nemačkih partija.
Baš zbog toga njen politički položaj ima dodatnu težinu. Kada žena poput Vajdel govori o tradicionalnoj porodici, natalitetu i strožem odnosu prema abortusu, te reči ne dolaze sa licem koje većina ljudi automatski povezuje sa patrijarhalnom politikom. Dolaze od žene koja je sama dokaz da žena može da bude uspešna, što AfD-u olakšava da svoj program predstavi kao savremen i prihvatljiv.
I žene glasaju za AfD
Na izborima u Saksoniji-Anhalt za AfD je glasalo oko 39 odsto žena. Taj broj je dovoljno veliki da sruši predstavu po kojoj će žene same odbaciti politiku koja može da ograniči deo njihovih prava.
Žene mogu biti protivnice abortusa, nacionalistkinje, protivnice migracije ili tradicionalnu porodicu smatrati jedinim ispravnim modelom života. Takvi stavovi, međutim, ne nastaju u vakuumu. Žene odrastaju u istom društvu koje ih od detinjstva uči šta dobra žena treba da bude, koliko treba da trpi, da majčinstvo predstavlja kao prirodnu svrhu i da druge žene meri prema tome koliko se u taj model uklapaju.
AfD i slične stranke upravo na tom terenu pronalaze biračice. Tradicionalne uloge ne predstavljaju kao gubitak slobode, već kao povratak sigurnosti, porodici, redu i vrednostima koje su navodno ugrožene. Žena tada ne mora da oseća da glasa protiv žena; može da veruje da brani porodicu, decu ili način života koji smatra ispravnim. Politička korist za krajnju desnicu je ogromna, jer patrijarhalnu poruku više ne moraju da prenose samo muškarci.
Kada krajnja desnica više ne izgleda kao krajnja desnica
Pokrajinski ogranak AfD-a u Saksoniji-Anhalt nemačka služba za zaštitu ustavnog poretka još od 2023. vodi kao potvrđeno desnoekstremistički. Na izborima 6. septembra dobio je 43,8 odsto glasova i 39 od 83 mesta u parlamentu. Takav rezultat govori da AfD odavno više nije mala grupa sa političkog ruba.
Njegove teme ulaze u glavnu političku raspravu, druge stranke pomeraju sopstvenu politiku prema pitanjima koja je AfD godinama forsirao, a nekada čvrsta granica prema krajnjoj desnici više nije ista. Opasnost postaje mnogo veća kada politika prestane da izgleda radikalno i počne da deluje kao još jedna obična opcija na izborima.
Tu Alis Vajdel ima svoju ulogu. Ona ne izgleda kao povratak žene u prošlost, već kao žena budućnosti: obrazovana, bogata, uspešna, samostalna i slobodna da živi kako želi. Iza nje ostaje politika koja drugim ženama govori mnogo više o tome kakva porodica treba da im bude, koliko je važno da rađaju i koliko prostora država treba da ima u njihovim reproduktivnim odlukama.
Alis Vajdel u sopstvenom životu ima gotovo sve slobode koje moderna žena može da traži. Sa te pozicije predvodi stranku koja za ostatak društva želi uža pravila i mnogo tradicionalniju predstavu ženskog života. Patrijarhalnoj politici takva žena ne smeta; može joj čak biti vrlo korisna, jer njen uspeh čini da ista stara pravila izgledaju mnogo savremenije nego što zaista jesu.
Još uvek nema komentara.