Rat između američkih špijunskih agencija – sujete, uticaji i lične ambicije važniji od rata protiv Irana
Dok SAD i Izrael ratuju protiv Irana, a Donald Tramp na sve načine pokušava da se izvuče iz sukoba na Bliskom istoku u koji je zaglibio hipnotisan vizijama izraelskog premijera Netanjahua i pogrešnim procenama Pentagona i Lenglija, u Vašingtonu bukti rat unutar američke obaveštajne zajednice. Opasan rat, rat kompetencija, teritorija, uticaja i ličnih ambicija u vrhu američkih špijunskih organizacija.
Centralna obaveštajna agencija (CIA) prestala je da sarađuje sa Kancelarijom direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI) kada se sačinjavaju ključne zajedničke procene važne za nacionalnu bezbednost, objavio je Rojters, pozivajući se na dobro upućene izvore.
Razlog? Duboki, dugotrajni sukob koji je eskalirao u poslednjih 14 meseci i koji ozbiljno ugrožava američku sposobnost da donosi brze i precizne odluke na bojnom polju.
Počelo je u aprilu prošle godine, kada je direktorka nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard formirala posebnu grupu koja je trebalo da centralizuje kontrolu, ubrza donošenmje strateških procena i “očisti” sistem. Šefu CIA Džonu Ratklifu se to nije dopalo. Doživeo je to kao napad na sopstvenu autonomiju, na samostalnost i operativnu efikasnost CIA.
Posle mesec dana Gebard je smenila dvojicu važnih ljkudi u CIA. I rat je počeo.
Sada agencije rade delimično paralelne analize, a inspektori istražuju optužbe da se CIA drznula da blokira pristup ključnim podacima Kancelariji za naciopnalnu bezbednost.
Eksperti ovu situaciju upoređuju sa katastrofalnim rasulom u koordinaciji američkih obaveštajnih službi pred napade 11. septembra 2001.
Svađa američkih špijunskih službi se najbolje ogleda u rezultatima rata protiv Irana. Tramp je obećavao da će trijumfovati za nekoliko dana, pa za nekoliko nedelja, sad se taj rok meri mesecima…Ali se sve manje spominje trijumf…Jedan od bitnih razloga za neuspeh su loše procene i pogrešne informacije.
Američke procene o iranskim raketama su nepouzdane – Teheran je, prema nekim izvorima, uspeo da sačuva oko 70 posto raketnih lansera i oko 75 posto raketa i dronova. Procene američkih obaveštajaca su bile sasvim drugačije.
Kao i oko Ormuskog moreuza. Skup sistem američke mreže na Bliskom istoku, oslonjen na arapske službe, a posebno na legendarne izraelske špijunske organizacije, nije “ni sanjao” da je zatvaranje Ormuskog moreuza zapravo Iranska “nuklearna bomba”, koja je poremetila svetsko tržište gorivom, naterala saveznike iz NATO-a da neumoljivo okrenu leđa Trampu i promenila tok rata.
Gde su još pogrešile američke obaveštajne službe? Nedostaje jasna analiza reakcija ključnih zalivskih saveznika – Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Umesto jedinstvene, oštre slike, Vašington dobija fragmentirane, suprotstavljene analize. To dovodi do kašnjenja u odlukama, povećanog rizika od grešaka i oslabljene koordinacije sa saveznicima. U vreme kada su brzina i preciznost od suštinskog značaja, konfuzija i sukobi unutar obaveštajne zajednice su luksuz koji Amerika plaća na bojnom polju. Jedina svetska super sila, kako vole da kažu Tramp i Marko Rubio, mesecima ne može da porazi znatno slabijeg protivnika – Iran.
Ironija je bolna za Donalda Trampa. I on snosi veliki deo krivice. Predsednik koji je godinama javno napadao „duboku državu“ i insistirao na lojalnosti iznad svega, sada trpi posledice te politike. Gabard, koju je sam postavio, podnosi ostavku, a na njenomesto dolazi Bil Pult – Trampov lojalista sa skromnim obaveštajnim iskustvom. Odanost se ceni više od institucionalnog znanja.
Kancelarija koja treba da koordinira 18 obaveštajnih agencija se guši u svađama sa CIA. Cene nafte vrtoglavo rastu, SAD se zaglibila u lavirinte bliskoistočnih i svetskih interesa, Izrael vodi svoju borbu na život ili smrt, a u Vašingtonu zakulisni i dvorske spletke među onima koji se smatraju najboljim špijunima na svetu.
Taj rat špijunskih centara u Vašingtonu preti da odluči ishod rata na Bliskom istoku. A možda već jeste.
Još uvek nema komentara.