Tramp i Bliski istok – buđenje iz sna o pobedi
“Donald Tramp ne kontroliše rat na Bliskom istoku”, upozorio je jedan američki kongresmen. Tu ocenu ponavljaju mnogi mediji objavljujući izveštaje sa terena. Trampova administracija im preti da će im zabraniti rad.
Rat koji je najavljivan kao “blickrig”, kao “repriza hapšenja predsednika Venecuele Madura”, ušao je u treću nedelju. Nepredvidivi Tramp se možda dobro snalazi u kongresnim dvoranama, na pres-konferencijama, ali rat je nešto mnogo ozbiljnije.
Svakodnevne Trampove izjave da je “Iran poražen”, “na kolenima”, da je “rat praktično završen”, demantuju gotovo neprestani rojevi iranskih dronova i raketa koji ruše mit o “čeličnim kupolama” i savršenim protivvazdušnim odbranama.
Američko-izraelska strategija maksimalnog pritiska koji je trebalo da prouzrokuje brzi kolaps ekonomije Irana i početni udarac u kojem je ubijen vrhovni vođa Hamnei i više desetina članova vojnog i političkog vrha Irana, nisu bili dovoljni za ekspresnu pobedu.
Trampova administracija verovala je da je Iran „tigar od papira“ i nadao se da će nagli pad životnog standarda izazvati masovne proteste koji će ili srušiti režim ili ga toliko oslabiti da će prihvatiti bilo kakve uslove.
Tramp je akciju protiv Irana započeo pre šest godina.
Ključni događaj je bio atentat na komandanta Iranske revolucionarne garde, generala Kasema Solejmanija, najmoćnijeg oficira u Iranu koji je kontrolisao najveći broj naoružanih islamskih grupa u Africi i Aziji i njihove ćelije u celom svetu.
Masovna vojna kampanja u saradnji sa Izraelom imala je za cilj da eventualno promeni režim u Teheranu i spreči razvoj nuklearnog programa Irana. Sve glasnije se tvrdi da Tramp vodi Netanjahuov rat i da cenu plaćaju Amerikanci.
Međutim, nekoliko Trampovih odluka nosi ogromne rizike koji mogu produžiti sukob, izazvati regionalnu katastrofu i naneti štetu samim Sjedinjenim Državama.
Prva rizična odluka je pokretanje rata bez odobrenja Kongresa. Tramp je zaobišao Ustav i Kongres. Račun za ovu grešku može da mu stigne na međuizborima.
Druga problematična odluka je direktni atentat na Hamneija i poziv Irancima da „preuzmu vlast“.
Istorija pokazuje da takvi potezi često dovode do dugotrajnog haosa, građanskog rata i jačanja ekstremizma, umesto stabilnosti. Iran je već odgovorio napadima na američke interese, a novi vođa Modžtaba Hamnei nastavlja otpor.
Bombardovanje škole za devojčice u kojem je ubijeno 168 dece, homogenizovao je Iran. Versku koheziju je obezbedila američko-izraelska agresija u mesecu Ramazana.
Treća rizična odluka je eskalacija napadima na naftnu infrastrukturu, poput ostrva Harg (14. marta 2026). Tramp je zapretio uništenjem električne mreže i naftnih terminala ako Iran blokira Ormuski moreuz. Ovo vodi u globalnu energetsku krizu, skok cena nafte i ekonomski haos za Evropu i Aziju. Iran je već najavio odmazdu, što može dovesti do šireg regionalnog rata.
Četvrta je odbijanje pregovora o prekidu vatre i nejasna strategija izlaska. Tramp tvrdi da će rat trajati „4–5 nedelja“, ali bez jasnog plana, sukob se širi, a SAD rizikuju izolaciju, gubitak saveznika i milijarde dolara troškova.
Umesto brze pobede, vatra na Bliskom istoku se rasplamsava. Rat još traje, a posledice će se meriti godinama. Kako će se Tramp izvući iz ovog rata, jer od kapitulacije Irana za sada nema ništa? Teoretičari zavera, koji tvrde da je i počeo rat zbog Epstinovih dokumenata, sve češće ukazuju da će Tramp možda morati da pomoć za izlaznu strategiju potraži u Moskvi i Pekingu.
U Teheranu uništeno 10.000 kuća
14. mar 2026.
Još uvek nema komentara.