„Žuti lopovi“ ili mangupi iz SNS redova

Dok „nepoznati“ aktivisti pod okriljem noći fasade krase porukama „Žuti lopovi nikad više“, čini se da naprednjaci, u poteri za „žutima“, zapravo jure sopstvene senke, ili makar sopstvene ministre i direktore.

U Ulici Džona Kenedija na Novom Beogradu, u neposrednoj blizini prostorija vladajuće stranke, osvanuli su novi grafiti kojima se targetiraju „blokaderi“ i „žuti lopovi“. I dok naprednjački aktivisti misle da sprejom „čiste“ Srbiju od mračne prošlosti, svaka njihova šara na zidu zapravo je direktna prozivka upućena kabinetu, na primer, ministra finansija Siniše Malog.

Čovek koji danas upravlja milijardama Srbije i slovi za najlojalnijeg saradnika predsednika, svoju karijeru je pekao upravo u srcu tog „pljačkaškog“ DOS-a. Kao pomoćnik ministra za privatizaciju i direktor Centra za tendere u Agenciji za privatizaciju od 2001. godine, Mali je bio jedan od glavnih operativaca u prodaji državnih giganata, procesa koji SNS danas koristi kao najveći dokaz „žutog lopovluka“.

Odmah do Malog sedi Goran Vesić, nekadašnji šef kabineta Zorana Đinđića i ključni operativac Demokratske stranke, Vesić je decenijama bio sinonim za „žuti režim“. Danas, dok aktivisti ispisuju parole protiv njegove bivše stranke, Vesić u Nemanjinoj 11 sprovodi istu onu tehnologiju vlasti koju je usavršavao u Krunskoj.

Najveći apsurd ove akcije ipak se ogleda u liku aktuelnog gradonačelnika Beograda. Aleksandar Šapić, čovek koji danas predstavlja vrhunsku moć SNS-a u prestonici, bio je niko drugi do desna ruka Dragana Đilasa u vreme dok je ovaj bio gradonačelnik. Šapić nije bio samo član, već i predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Beogradu upravo u onim godinama koje naprednjačka propaganda opisuje kao „vreme najveće pljačke“. Danas, dok njegovi aktivisti farbaju grad protiv „bivših“, Šapić sedi u istoj onoj fotelji u kojoj je sedeo njegov nekadašnji šef, samo pod drugom zastavom.

Tu je i Dragan Šutanovac, čovek kojeg su naprednjaci godinama nazivali „Šuletom Pašnjakom“ i optuživali za „topljenje tenkova“, danas je Vučićev čovek od poverenja u Vašingtonu. Dok se po Beogradu šaraju fasade, bivši predsednik Demokratske stranke zastupa naprednjačku Srbiju iz rezidencije od 300 kvadrata u Americi.

Ništa manje nije zanimljiva ni „DSS brigada“ koja je iz DOS-a direktno uletela u naprednjački voz. Iako naprednjačka propaganda ovu grupu nikada nije direktno častila etiketom „žuti lopovi“, upravo su kadrovi DSS-a u vreme DOS-a predvodili ključne resore pod čijom su lupom završile one famozne i problematične 24 privatizacije koje je istraživao Savet za borbu protiv korupcije.

Dragan Šormaz, godinama jedan od najglasnijih branilaca Vojislava Koštunice u parlamentu, postao je jedan od prvih velikih „preletača“ koji je u SNS uneo duh stare DOS-ovske parlamentarne borbe. On je ponovo promenio stranu 2023. godine, nakon što je godinama branio SNS politiku u parlamentu.  Uz njega je i Nebojša Bakarec, osnivač i DS-a i DSS-a, koji danas u Skupštini ne bira reči za bivše saborce, iako je upravo on decenijama bio simbol vračarske elite koju danas SNS targetira. Tu je i Milenko Jovanov, bivši potpredsednik DSS-a, kao i Petar Petković, aktuelni direktor Kancelarije za KiM koji je takođe u SNS stigao sa članskom kartom DSS-a.

Za one koji i dalje veruju u priču o „novim ljudima“, tu su i najnoviji „trofeji“: Radoslav Milojičić Kena, sivi kardinal DS-a koji sada Vučića naziva „najboljim u istoriji“ i Dejan Bulatović, bivši potpredsednik SSP-a koji je od nošenja lutke Miloševića u zatvorskom odelu stigao do klicanja naprednjačkom lideru. Ne smemo zaboraviti ni Gordanu Čomić, decenijsku perjanicu DS-a, koja je poslužila kao ministarski dekor, kao ni Tatjanu Macuru, koja je od ljute opozicije stigla do ministarske fotelje pravdajući to „zdravim razumom“.

Kada se završi sa ispisivanjem grafita protiv „žutih“, ostaje pitanje šta raditi sa „ekspertima“ iz G17 Plus koji su ostali u samom vrhu vlasti. Zorana Mihajlović, osnivačica G17 Plus i potpredsednica te stranke, čitavu deceniju je bila „proevropsko“ lice SNS-a u najvažnijim resorima.

Slično je i sa Kori Udovički, guvernerkom Narodne banke iz vremena DOS-a, koju je Aleksandar Vučić lično postavio za potpredsednicu Vlade i ministarku kako bi sprovela reforme koje DOS navodno nije znao da uradi. U tom nizu neizbežna je i Gordana Predić, večita državna sekretarka koja je iz G17 Plus i SDPS struktura neosetno prešla u naprednjačku administraciju, preživljavajući svaku rekonstrukciju Vlade od 2012. do danas.

Očigledno je da problem Srpske napredne stranke sa „žutima“ prestaje čim ti isti „žuti“ poljube ruku lideru. Grafiti na fasadama su samo predstava za birače, dok u pozadini bivši kadrovi DOS-a, DS-a i G17 Plus udobno sede u svojim foteljama. Prefarbani drugom bojom.