Beogradu treba civilna zaštita, a ne privatna vojska: Zaključak javne debate o bezbednosti u Beogradu
Beograd bi mogao da dobije moderan sistem civilne zaštite (CZ) koji bi predstavljao dodatni mehanizam prevencije, pomoći građanima i podrške policiji i drugim gradskim službama, po ugledu na Madrid, poručeno je danas na javnoj raspravi „Bezbedan Beograd: Dijalog o budućnosti javne bezbednosti“, u organizaciji Centra zaloklanu samoupravu (CLS).
Direktor CLS Nikola Jovanović, ocenio ej da španski model pokazuje da civilna zaštita ne mora da bude služba koju vidimo samo kada dođe do poplave ili požara, već je ona deo sistema javne bezbednosti – bavi se prevencijom i procenom rizika, prisutna je na velikim javnim događajima, pruža prvu pomoć, štiti ranjive grupe i predstavlja podršku policiji, vatrogascima i drugim službama.
„To nije zamena za policiju i njeni pripadnici nemaju policijska ovlašćenja, već je reč o dodatnom, vidljivom sloju zaštite građana koji je prisutan na terenu“, rekao ej Jovanović.
Prema njegovim rečima, takav model bi mogao da predstavlja osnovu za uspostavljanje sistema CZ kroz javno-privatno partnerstvo koje je ranije najavljivano u Beogradu, ali uz potpuno drugačiji koncept od stvaranja privatne bezbednosne strukture.
On kaže da je suština da predloga okruglog stola da Beograd dobije vidljiv, profesionalan i inkluzivan sistem CZ koji pripada građanima, a ne novu parapolicijsku strukturu.
„Španci imaju odličan princip – ‘Proteccion Civil somos todos’, odnosno ‘Civilna zaštita smo svi mi’. To bi trebalo da bude i osnovni princip beogradskog modela: bezbednost grada nije posao privatne vojske, već zajednički posao institucija, profesionalnih službi i građana“, zaključio je Jovanović.
Nekadašnji načelnik za bezbednost Vlade Srbije Ljubinko Vlahović kazao je da aktuelno vreme karakteriše izrazito kršenje zakona, kao i postavljanje kadrova prema političkoj pripadnosti i lojalnosti, čime se direktno narušava legitimitet celokupnog državnog sistema.
„Kada se takvi ljudi postave na ključne pozicije u sektoru bezbednosti, posledice su daleko opasnije nego u bilo kom drugom sektoru“, rekao je Vlahović, ocenivši da u tim situacijama struka gubi vrednost, kao i poverenje građana u institucije.
On je predložio decentralizaciju javnih službi – javne bezbednosti. Prema njegovim rečima, poslove javne bezbednosti mogle bi da obavljaju privatne službe ali na zakonit način, uz ozbiljne zakonske preduslove i reviziju zakonskih i podzakonskih akata, kao i blisku saradnju Ministarstva unutrašnjih poslova i gradskih vlasti.
„Tu pre svega mislim na obezbeđenje skupova i manifestacija, određenih objekata, javnog prevoza, škola uz opremanje i kontrolu centara za video-nadzore i tehničkih sistema“, rekao je on, dodavši da bi to rasteretilo policiju koja bi bila efikasnija u rešavanju vitalnih zadataka.
On je predložio i formaranje tužilačke policije koja bi bila podređenja tužiocu.
Pukovnik i nekadašnji šef Uprave za odbranu Ministarstva Miodrag Savić, stručnjak za CZ, rekao je Srbija jedina u regionu nema sistem CZ.
On je uporedio stanje sa početka 2000. godina kada je bilo 106.000 pripadnika CZ, koji su bili opremljeni i obučeni, za razliku od danas.
„Zakonska regulativa Zakona o smanjenju rizika i vanrednim sutacijama definiše CZ. Zakon o odbrani definiše CZ, kao i Zakon o glavnom gradu koji definiše položaj i prava. 2017. godine urađena je studija za Beograd, veliki novac je dat – Beograd i pored toga nema sistem za uzbunjivanje stanovništva niti imamo efikasan sisten obuke. Kada čuju sirene, građanin ne zna kako treba da postupi“, objašnjava Savić, koji je podsetio da lokalne samouprave po zakonu moraju da organizuju CZ.
Programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović naglasio je potrebna reforma kako bismo imali efikasan sistem koji garantuje bezbednost svim građanima.
On je rekao da nedostaje bezbednosni profil grada Beograda.
„Motodologija rada za iradu profila je poznata. Mi ne možemo da verujemo zvanični podacima MUP. Kada bimo verovali MUP mi bismo bili izvoznici bezbednosti“, kaže Petrović.
On kaže da je BCBP radio istraživanje o bezbednosti sredinom maja, te da su građani ocenili da se osećaju bezbedno u manjoj ili većoj meri, ali su kao veliki problem istakli saobraćaj, i da se noću ne osećaju bezbedno.
„Prostor postoji za decentralizaciju. Uloga beogradske policije bila bi da se stara o bezbednosti janvih površina i prostora, borba protiv prekršaja i sitnih krađa, i sve ono što spada u lokalne nadležnosti“, kaže on.
Još uvek nema komentara.