BIRN: Kako je država pomogla divlju gradnju medijskog mogula na Dedinju
Pet nadzemnih nivoa umesto dva, milionski stanovi i kazna manja od 2.500 evra: slučaj suvlasnika nekih od najpopularnijih radio stanica – Jat, TDI, Karolina i Lola – pokazuje kako institucije pomažu investitorima bliskim vlastima.
Firma Maxim media, čija je vlasnica i direktorka Ružica Krdžić, počela je 2022. godine izgradnju luksuznog objekta na Dedinju, u blizini stadiona FK Crvena zvezda, u Maglajskoj ulici. Imala je građevinsku dozvolu za ukupno sedam stanova i dva nadzemna nivoa. Međutim, firma je sazidala čak pet nadzemnih nivoa, piše BIRN.
Uprkos tome, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je odlučilo da Krdžić, kao odgovorno lice investitora, ne goni za krivično delo – građenje bez građevinske dozvole – već je predmet poslat u Privredni sud, gde su firma i direktorka odgovarali za privredni prestup.
Za krivično delo građenje bez građevinske dozvole predviđena je zatvorska kazna za investitora i izvođača radova, kao i novčana kazna, dok sankcija za privredni prestup uključuje samo novčanu kaznu.
Presudom Privrednog suda u Beogradu iz marta 2025. godine, firma Maxim media i Ružica Krdžić kao odgovorno lice proglašeni su odgovornim za privredni prestup iz člana 203. Zakona o planiranju i izgradnji – konkretno stav 1. tačka 3. Zakona, odnosno da su nastavili sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja.
Iako je za taj privredni prestup predviđena novčana kazna od 1,5 do 3 miliona dinara za privredno društvo, Maxim media i Krdžić su kažnjeni ukupnom novčanom kaznom od 280.000 dinara – firma sa 250.000 a Ružica Krdžić sa 30.000 dinara, odnosno, ukupno manje od 2.400 evra.
U februaru 2026. godine, investitor Maxim media postavio je oglase na jedan od sajtova za prodaju nekretnina. U ponudi su 13 stanova na prodaju i još dva za izdavanje.
Cene ovih stanova se kreću od 6.000 pa do skoro 8.500 evra po kvadratu, dok se dva ponuđena stana izdaju za 3.000 i 3.500 evra mesečno. Najskuplji stan, od 243 kvadrata, prodaje se za skoro dva miliona evra, dok tražena cena za svih 13 stanova koji su na prodaju iznosi skoro 13,5 miliona evra.
Prvo osnovno javno tužilaštvo je odgovorilo BIRN-u da je investitor imao građevinsku dozvolu i da je inspekcija utvrdila da se objekat gradio suprotno tehničkoj dokumentaciji, što je privredni prestup, a ne krivično delo.
Firma Maxim media i Ružica Krdžić nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.
Hronologija inspekcijskog nadzora
Građevinska inspekcija je obišla gradilište u Maglajskoj ulici u oktobru 2022. godine. Tada je na red došla kontrola izgradnje temelja – jedna od dve situacije kada je građevinska inspekcija dužna da obiđe gradilište.
Građevinska inspektorka Milica Matić je tada utvrdila da je investitor dograđivao mimo građevinske dozvole u svim pravcima: kako u širinu i dužinu, tako i u visinu. Kasnije će se – novim inspekcijskim nadzorom iz juna 2024. godine – utvrditi da umesto prizemlja i povučenog sprata, objekat zapravo ima prizemlje, tri sprata i povučeni sprat.
Svojim rešenjem građevinska inspektorka je naredila investitoru da ukloni bespravno izgrađene delove objekta. U aprilu 2023. inspektorka Matić je podnela Prvom osnovnom javnom tužilaštvu (Prvo OJT) krivičnu prijavu protiv Ružice Krdžić kao odgovornog lica u firmi Maxim media. Mesec dana kasnije, u maju 2023, isto tužilaštvo je primilo i krivičnu prijavu za nelegalnu gradnju istog objekta jednog građanina.
Prilikom kontrolnog inspekcijskog nadzora u julu 2023, inspektorka Matić je utvrdila da investitor nije postupio po rešenju iz oktobra 2022. i ne samo da nije uklonio bespravno izvedene radove, kako mu je naloženo, već da je uklonio postavljenu traku sa gradilišta i nastavio sa izvođenjem radova.
Krivični zakonik propisuje težu kaznu za nastavak izgradnje bez građevinske dozvole nakon izdatog rešenja o obustavi radova – tada je, za investitora i izvođača radova, predviđena zatvorska kazna od jedne do osam godina (za „običnu“ nelegalnu gradnju je predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine).
U avgustu 2023. Odeljenje za građevinsku inspekciju dostavilo je Prvom osnovnom javno tužilaštvu u Beogradu dopunu krivične prijave, navodeći da postoji osnovana sumnja da je počinjen upravo taj, teži oblik krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole (stav 3), kao i da postoji osnovana sumnja da je izvršeno još jedno krivično delo – skidanje i povrede službenog pečata i znaka. Za ovo delo je predviđena novčana kazna, ili kazna zatvora do jedne godine.
Ružica Krdžić je preko advokatice Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podnela žalbu na rešenje građevinske inspekcije, a u februaru 2024. Aleksandra Sofronijević, danas ministarka, a tada državni sekretar Ministarstva, poništila je rešenje gradske građevinske inspekcije iz oktobra 2022, kojim je naloženo rušenje bespravno podignutih delova zgrade.
Tadašnji državni sekretar, sada ministarka, Aleksandra Sofronijević je, u obrazloženju poništavanja rešenja građevinske inspekcije, napisala i da je u toku postupka inspekcija imala „mnogobrojne propuste”, te da je „ovakvim radom došlo do odugovlačenja postupka”.
Između ostalog, u žalbi su iznete tvrdnje i da je Maxim media podnela zahtev za legalizaciju ovog objekta. Slično je napisala i Ružica Krdžić u izjašnjavanju policiji u septembru 2023. godine.
„Izvedeni radovi na objektu u Maglajskoj (…) su predmet ozakonjenja u kome još uvek nije doneta odluka”, napisala je Krdžić policiji u pisanoj izjavi i dodala da je u toku postupak izmene Plana detaljne regulacije, koji obuhvata i parcelu gde se nalazi objekat, te da taj plan predviđa povoljnije urbanističke parametre od tada važećeg plana.
„(Time se) u potpunosti obezbeđujuju uslovi da predmetni objekat, čija je izgradnja započeta pre više od desetak godina, bude u celini ozakonjena u svim svojim postojećim kapacitetima, odnosno da se stavi u režim zakonito izgrađenih objekata”, napisala je Krdžić u izjavi policiji.
U julu 2024. godine tužilac Nikola Stojanović dostavio je naredbu Pisarnici Prvog tužilaštva da se predmet prevede u upisnik privrednih prestupa. U septembru je Privredni sud primio optužni predlog i po njemu doneo presudu u martu 2025. godine.
Još uvek nema komentara.