Dečji dodatak u Srbiji ne pokriva ni osnovne životne potrebe

U skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, iznos dečjeg dodatka u Srbiji usklađuje se dva puta godišnje, u januaru i u julu, a na osnovu indeksa potrošačkih cena koje objavljuje Republički zavod za statistiku. Od 1. januara 2026. godine, osnovni iznos dečjeg dodatka povećan je za 4,41 dinar, sa 4.411,42 na 4.415,83 dinara po detetu mesečno. Ovo predstavlja povećanje od približno 0,1 %.

U praksi, 4,41 dinar ne pokriva ni pola kiflice ili krišku hleba.

Pored toga, mnoge porodice sa minimalcem ili nešto iznad njega gube pravo na dodatak uopšte, jer maksimalni dozvoljeni prihod po članu, nije usklađen sa rastom minimalne zarade. To je apsurd koji mnogi kritikuju.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za posebne kategorije, promene su slične. Iznos za jednoroditeljske porodice i staratelje sada iznosi 5.740,56 dinara (povećanje od 5,73 dinara), dok za decu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom iznosi 6.623,76 dinara (povećanje od 6,62 dinara).

Povećanje je izvršeno na osnovu zvaničnih statističkih podataka RZS-a. Prosečna godišnja inflacija za 2025. godinu iznosila je 3,8 %. Iako je usklađivanje zakonski propisano i vrši se na osnovu ovog indeksa, takav pristup ne uzima u obzir realne troškove života porodica, posebno kada je u pitanju hrana, obrazovanje i zdravstvena zaštita, gde cene često rastu brže od prosečnog indeksa.

Ovo pokazuje da Vlada Srbije sprovodi mere za kontrolu inflacije, poput intervencija Narodne banke Srbije, ali efekat na socijalna davanja ostaje ograničen.

Nedovoljna podrška porodicama

Minimalno povećanje otvara pitanja o efikasnosti državne podrške porodicama u kontekstu demografske krize. Po visini dečjeg dodatka, Srbija se nalazi na začelju Evrope. U Srbiji, osnovni iznos od oko 37 evra, po trenutnom kursu, ne pokriva ni osnovne mesečne troškove za hranu ili školski pribor za jedno dete.

Još jedan problem je cenzus za ostvarivanje prava. Porodice sa prihodima iznad određenog praga gube pravo na dodatak, a ovaj prag nije adekvatno usklađen sa rastom minimalne zarade. Ovo dovodi do paradoksa gde čak i porodice sa minimalnim primanjima ispadaju iz sistema podrške, što dodatno otežava borbu. Vlada je u proteklim godinama uvela mere poput jednokratnih pomoći za rođenje deteta, ali ovo ne nadoknađuje kontinuiranu mesečnu podršku koja je neophodna za dugoročno planiranje porodica.

Ovakav pristup deluje kao nedovoljno ambiciozan u promociji nataliteta. Umesto simboličnih korekcija, potrebno je razmotriti reformu sistema kako bi se dodatak bolje prilagodio realnoj inflaciji u ključnim sektorima, poput hrane i energije, gde su cene u 2025. godini porasle za više od proseka.

Podrška porodicama treba da bude prioritet, a ne samo formalna obaveza. Minimalno povećanje dečijeg dodatka u 2026. pokazuje koliko je važno da sistem bolje prati stvarne troškove života. Jednokratne pomoći za rođenje dece jesu korak napred, ali kontinuirana mesečna podrška ostaje ključna za roditelje koji planiraju porodicu.