Država slavi Zakon o roditelju-negovatelju: Ko dobija 65.000 dinara, a ko i dalje ostaje nevidljiv
Ministarstvo za rad organizovalo je u petak „Veče zahvalnosti“ povodom usvajanja Zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima. Dok vlast govori o pobedi ljudskosti i odgovorne državne politike, sam zakon otkriva znatno užu sliku: država računa na oko 3.270 korisnika, dok zaposleni, penzioneri, stariji od 65 godina i porodice koje ne ispunjavaju stroge kriterijume neće moći da ostvare status.
U petak uveče, na platou kod spomenika „Pobednik“ na Kalemegdanu, vlast je usvajanje Zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima obeležila svečanom večerom, govorima o pobedi i sadnjom „Drveta zahvalnosti“.
Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski poručila je roditeljima da više neće biti nevidljivi za državu. U saopštenju Ministarstva sa svečanosti zakon je predstavljen kao pobeda ljudskosti, solidarnosti i odgovorne državne politike.
Dva dana kasnije, kada se svečani govori odvoje od odredaba usvojenog zakona, postaje jasno da obećanje o kraju nevidljivosti ne važi za sve porodice.
U saopštenju sa „Večeri zahvalnosti“ nisu pomenuti zaposleni roditelji koji neće moći da dobiju status, oni koji su već ostvarili penziju, roditelji stariji od 65 godina niti porodice čija deca zahtevaju svakodnevnu podršku, ali nemaju priznato pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Nije dovoljno to što roditelj svakodnevno pruža negu
Status neće pripasti svakom roditelju deteta sa invaliditetom ili ozbiljnim zdravstvenim poteškoćama.
Kada je reč o maloletnom detetu, zakon zahteva da mu je već priznato pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. Za roditelja koji brine o punoletnoj osobi kriterijum je još uži: ona mora imati uvećani dodatak i biti potpuno zavisna od pomoći drugog lica pri zadovoljavanju osnovnih životnih potreba.
Stvarna količina vremena koju roditelj ulaže u negu nije samostalni osnov za dobijanje statusa. Presudno je da se porodica već nalazi u tačno određenoj administrativnoj kategoriji.
Status pod propisanim uslovima može dobiti i staratelj. Član porodice može ga ostvariti samo u određenim slučajevima: kada su roditelji umrli, nisu poznati ili zbog svog psihofizičkog stanja nisu sposobni da pružaju potrebnu pomoć. Ako u porodici postoje dve ili više osoba koje ispunjavaju kriterijume, status mogu dobiti oba roditelja.
Podnosilac zahteva mora biti državljanin Srbije, imati prebivalište na istoj adresi i živeti u zajedničkom domaćinstvu sa osobom o kojoj brine. Pravo ne postoji ni kada je dete ili odrasla osoba smeštena u ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu.
Pravo prestaje čim roditelj počne da radi
Vlast u prvi plan stavlja mesečnu naknadu od 65.000 dinara. Porez i doprinosi za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje plaćaće se dodatno iz državnog budžeta.
Reč je o mesečnoj novčanoj naknadi čiji će način isplate, kao i prava i obaveze korisnika, biti uređen ugovorom sa Ministarstvom. Naknada roditelju neće ukinuti dodatak za pomoć i negu, novčanu socijalnu pomoć i druga prava koja pripadaju detetu ili odrasloj osobi.
Međutim, status je uslovljen potpunim odsustvom roditelja sa tržišta rada.
Zaposlena ili radno angažovana osoba ne može ga dobiti. Isto važi za preduzetnike, one koji obavljaju samostalnu ili drugu profesionalnu delatnost i korisnike penzije. Ako se roditelj zaposli ili prihvati radni angažman po bilo kom osnovu, pravo prestaje.
Zakon ne predviđa izuzetak za skraćeno radno vreme, povremeni posao ili drugi ograničeni angažman koji bi porodici omogućio dodatni prihod.
Umesto sistema koji bi roditeljima omogućio da negu usklade sa radom, vlast je postavila izbor između državne naknade i bilo kakvog radnog angažovanja. Za porodice koje ne mogu da žive od jednog primanja, takav uslov može značiti da status postoji na papiru, ali ne predstavlja održivo rešenje.
Sa 65 godina prestaje status, ali ne i nega
Pravo se priznaje samo do navršene 65. godine roditelja ili negovatelja. Tada prestaju status, naknada i uplata doprinosa, iako potreba deteta ili odrasle osobe za pomoći ostaje ista.
Zakon ne uspostavlja poseban mehanizam kojim bi se pravo nastavilo ili automatski prenelo na drugog člana porodice samo zato što je roditelj navršio 65 godina.
Ta granica posebno pogađa ljude koji su decenije proveli van tržišta rada brinući o detetu i zbog toga nemaju dovoljno staža za odgovarajuću penziju. Vlast im sada priznaje negu kao osnov za uplatu doprinosa, ali samo do godine u kojoj država odlučuje da njihov status prestaje.
Država planira oko 3.270 korisnika
Najjasniju sliku dometa zakona ne daju govori sa Kalemegdana, već računica iz njegovog obrazloženja.
Prema zvaničnoj proceni Ministarstva, tokom 2026. status bi trebalo da ostvari oko 3.270 ljudi. Za 2027. planirano je oko 3.400, a za 2028. oko 3.600 korisnika.
Za naknade i doprinose za oktobar i novembar potrebno je dodatnih 591,5 miliona dinara. Isplata za decembar biće izvršena u januaru naredne godine.
U istom dokumentu priznaje se da sredstva za sprovođenje zakona nisu obezbeđena budžetom Srbije za 2026. godinu, već ih tek treba dodatno obezbediti. Tako je vlast priredila proslavu „istorijske pobede“ povodom prava za koje novac nije unapred planirala u budžetu.
U obrazloženju nije naveden ukupan broj porodica koje svakodnevno pružaju intenzivnu negu, ali neće ispuniti zakonske uslove. Nova elektronska evidencija obuhvataće podnosioce zahteva, one kojima je status priznat i one kojima je prestao, ali sama po sebi neće pokazati koliko je porodica ostalo izvan prava jer zahtev nije ni moglo da podnese.
Novi posao za centre sa sve manje radnika
Zakon će se primenjivati od 1. oktobra. Zahtev će se podnositi elektronski ili centru za socijalni rad prema mestu prebivališta.
Centar će imati rok od 15 dana da odluči, ali tek od trenutka kada dokumentacija bude kompletirana. Do početka primene treba doneti podzakonske akte kojima će biti određeni potrebna dokumentacija, način podnošenja zahteva, sadržaj ugovora i funkcionisanje elektronske evidencije.
Nove obaveze ponovo se prebacuju na centre za socijalni rad koji već godinama rade sa manjkom kadra i velikim brojem predmeta.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, centri su 2022. imali 2.592 stalno zaposlena, 18,2 odsto manje nego 2013. Broj stručnih radnika u istom periodu smanjen je za 13,6 odsto, dok je tokom godine u evidencijama bilo više od 707.000 korisnika.
Zaposleni u socijalnoj zaštiti su i tokom štrajka u februaru 2025. upozoravali na manjak kadra, preopterećenost i sve složenije administrativne procedure. Obrazloženje novog zakona ne precizira koliko će dodatnih radnika centri dobiti da bi od oktobra sproveli još jedan postupak.
Ministarstvo je proslavilo zakon pre donošenja pravilnika, pre prvog zahteva, prvog rešenja i prve isplate. Za ljude koji ispune strogo postavljene kriterijume naknada i doprinosi predstavljaće pravo koje im je država godinama dugovala.
Zaposleni roditelji, penzioneri, stariji od 65 godina i porodice bez odgovarajućeg rešenja o uvećanom dodatku ostaju izvan tog priznanja.
Za njih se iza poruke da više nikada neće biti nevidljivi ne menja gotovo ništa. Vlast je zasad proslavila sopstveni zakon, dok će cenu njegovih ograničenja nastaviti da plaćaju porodice koje nisu stale u unapred postavljene kriterijume i budžetsku računicu.
Još uvek nema komentara.